Tokom 2024. udvostručio se broj osoba turskog porekla sa nemačkim pasošem. Novi zakon olakšava sticanje nemačkog državljanstva, ali važnu ulogu u tome igraju i politički i ekonomski razlozi.
Nemačka postaje sve atraktivnija za osobe turskog porekla – bilo za život, studiranje ili rad. Prema podacima portala Statista, tokom 2024. godine 22.525 turskih državljana dobilo je nemačko državljanstvo. To je porast od oko 110 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Po broju novih državljanstava, Turska se tako našla na drugom mestu, odmah iza Sirije.
I Alaz Sumer odlučio se za nemački pasoš. U Nemačku je došao pre osam godina na master-studije. Danas taj pravnik radi za jednu nevladinu organizaciju u Berlinu i doktorira iz oblasti ustavnog prava.
U razgovoru za DW kaže da je cilj svakog migranta državljanstvo – ako ništa onda iz praktičnih razloga. „U suprotnom, stalno morate da se suočavate s birokratijom, a ona je ovde zaista veoma stroga. Već i sama dozvola boravka može da bude tortura.“
Burak Kečeli, informatičar koji je završio studije na renomiranom Istanbulskom univerzitetu Bogaziči, u Nemačku je došao 2016. godine. Posle nekoliko godina boravka u Berlinu i rada u privatnom sektoru, i dalje živi u glavnom gradu.
– Godinama živim u Nemačkoj i tečno govorim nemački jezik. Nakon toliko vremena želeo sam i politički da participiram. Nemački pasoš bio mi je važan i zbog putovanja – za mnoge zemlje sada mi ne treba viza – ističe.
Prema navodima liste Globalni indeks pasoša za 2025. godinu, nemački pasoš je na petom mestu u svetu – iza Ujedinjenih Arapskih Emirata, Španije, Singapura i Francuske. Sa nemačkim pasošem moguće je putovati bez vize u 122 zemlje, dok je s turskim to moguće u samo 69.
Dvostruko državljanstvo kao važan podsticaj
Reforma zakona o državljanstvu iz juna 2024. verovatno je takođe doprinela velikom porastu broja zahteva za sticanje nemačkog državljanstva. Za mnoge doseljenike mogućnost zadržavanja starog državljanstva bila je odlučujući razlog da podnesu molbu za nemački pasoš. I Alaz Sumer nije želeo da se odrekne turskog pasoša: „Nisam želeo da izgubim biračko pravo“, kaže.
Turski pasoš nudi i određene prednosti za putovanja u zemlje, sa kojima Turska ima bliske odnose – prednosti koje nemački pasoš nema.
I Burak Kečeli ima dvostruko državljanstvo. On tu mogućnost opisuje kao „veoma pozitivnu“. Ipak, kaže da bi verovatno uzeo nemačko državljanstvo i bez te opcije.
Bivša nemačka vlada tzv. semafor-koalicije (SPD-Zeleni-FDP) smanjila je period neophodan za sticanje državljanstva sa osam na pet godina. Oni koji su pokazali da su se posebno brzo integrisali, mogli su da dobiju nemačko državljanstvo već posle tri godine. Međutim, nova vlada, koju čine demohrišćani (CDU/CSU) i socijaldemokrate (SPD) u maju je tu mogućnost ukinula.
I dalje je, međutim, moguće zadržati izvorno državljanstvo – što je pravo koje je posebno važno mnogim ljudima migrantskog porekla u Nemačkoj.
Donedavno je – osim za državljane Evropske unije i Švajcarske – bilo obavezno da se odreknu prethodnog državljanstva. Mnogi su zbog toga odustajali od nemačkog pasoša, jer su imali emocionalne, porodične ili ekonomske veze sa zemljom porekla. U Nemačkoj trenutno živi više od tri miliona ljudi turskog porekla.
Politički pritisak i inflacija: situacija u Turskoj
Politička, društvena i ekonomska situacija u Turskoj takođe je igrala ključnu ulogu u odluci mnogih da se u Nemačkoj naturalizuju. „Želeo sam da završim studije, ali da zadržim svoja građanska prava i slobode“, kaže Sumer. „Međutim, imao sam osećaj da to u Turskoj nije moguće. Pošto se situacija tamo pogoršavala, ostao sam u Nemačkoj.“
Kečeli dodaje: „U Turskoj ne bih mogao da vodim ugodan život. I da sam se odlučio za neku drugu zemlju, verovatno bih uzeo njeno državljanstvo.“
Politički pritisak u Turskoj godinama raste. Organizacije za ljudska prava redovno izveštavaju o kršenjima slobode mišljenja i ugrožavanju slobode medija. Hapšenje gradonačelnika Istanbula Ekrema Imamoglua u martu izazvalo je šok zbog tako radikalnog poteza Erdoganove vlade. Imamoglu je bio glavni kandidat opozicije za predsedničke izbore i potencijalni je Erdoganov naslednik.
Uz to, Turska je već godinama u teškoj ekonomskoj krizi: 2015. za jedan evro trebalo je izdvojiti oko 2,3 turske lire. Danas se za jedan evro dobija oko 45,56 lira.
„Domovina“ ostaje Turska
Uprkos državljanstvu i godinama provedenim u Nemačkoj, mnogi ljudi turskog porekla i dalje se osećaju delom turske kulture – i Tursku nazivaju svojom domovinom.
– Sa sticanjem njenog državljanstva Nemačka nije postala moja domovina. Ne bih mogao sebe da nazovem Nemcem. Čak i kad bih to uradio, Nemci bi mi se smejali. S pravom – kaže Sumer.
Kečeli slično razmišlja: „U Turskoj su još uvek moji najmiliji. Ta veza nikad nije prekinuta. I dalje ću redovno da putujemo tamo i ovamo. Iako više ne pratim sve šta se tamo dešava, tursku muziku još uvek slušam. Tursku i dalje smatram svojom domovinom. U Nemačkoj se ne osećam baš kao kod kuće.“
Nedovoljno „nemački“?
Sumer naglašava da mu se život u Nemačkoj „uglavnom sviđa“, ali se, dodaje, ne oseća istinski društveno prihvaćenim. „Ne verujem da čovek automatski bude prihvaćen onda kad stekne nemačko državljanstvo. Kod mene to nije bio slučaj.“
On opisuje iskustva, koja deli s mnogim ljudima stranog porekla. „Osećam se bliže Turskoj nego Nemačkoj. Jasno mi je da sam Nemac samo na papiru. Čak i ako živite po nemačkim standardima i prilagodite se, vi ovde ostajete imigrant.“
Sumer priča i o diskriminaciji u svakodnevici. Nakon što je stekao nemačko državljanstvo, tražio je stan, ali nije dobijao odgovore na onlajn-prijave sa svojim imenom. Odgovoreno mu je tek kada je promenio prezime.
– Ako tvoje ime nije nemačko, ni nemački pasoš ti ne pomaže . zaključuje taj Turčin sa nemačkim pasošem.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
