Vatrogasci u Vatikanu danas su postavili odžak na krov Sikstinske kapele, iz kojeg će izaći beli dim kada bude izabran naslednik pape Franje, a očekuje se da izbor novog pape ne traje dugo.
Ipak, u 13. veku, bilo je potrebno skoro tri godine, tačnije 1.006 dana, da se izabere naslednik pape Klementa IV, što je to učinilo najdužom konklavom u istoriji Katoličke crkve.
Odatle potiče i termin konklava – “pod ključem“, jer je kardinalima koji su se sastajali u Viterbu, severno od Rima, bilo potrebno toliko dugo vremena da su meštani odlučili da ih zaključaju u sobu dok ne izaberu novog papu.
Tajno glasanje kojim je izabran papa Grgur X trajalo je od novembra 1268. do septembra 1271. godine, a to je bio prvi primer papskog izbora „kompromisom“, nakon duge borbe između pristalica dve glavne geopolitičke srednjovekovne frakcije – onih vernih papstvu i onih koji podržavaju Sveto rimsko carstvo.
Grgur X je izabran tek nakon što su stanovnici Viterba skinuli krov sa zgrade u kojoj su boravili prelati i ograničili im obroke na hleb i vodu kako bi ih pritisli da donesu odluku, a nadajući se da će izbeći da se to ponovo desi, Grgur X je 1274. godine dekretom doneo da će kardinali dobijati samo „jedan obrok dnevno“ ako konklava traje duže od tri dana, a samo “hleb, vodu i vino“ ako traje duže od osam, što je kasnije ukinuto.
Pre 1274. godine, bilo je slučajeva kada je papa izabran istog dana kada je preminuo njegov prethodnik, ali je nakon toga crkva je odlučila da sačeka najmanje 10 dana pre prvog glasanja, što je produženo na 15 kako bi svi kardinali stigli u Rim.
Najbrža konklava koja je poštovala pravilo čekanja od 10 dana je bila izbor pape Julija II 1503. godine, koji je izabran za samo nekoliko sati, prema rečima vatikanskog istoričara Ambrođa Pjaconija.
U novije vreme, papa Franja je izabran 2013. godine na petom glasanju, Benedikt XVI je pobedio 2005. godine na četvrtom, a papa Pije XII na trećem 1939. godine.
Prva konklava održana u Sikstinskoj kapeli održana je 1492. godine, a 1878. godine, poznata kapela postala je mesto održavanja svih konklava.
„Sve doprinosi svesti o prisustvu Boga, pred čijim će očima svakoj osobi jednog dana biti suđeno“, napisao je papa Jovan Pavle II u dokumentu iz 1996. godine, „Universi Dominici Gregis“, kojim se reguliše konklava.
Većina konklava održana je u Rimu, a neke su se odvijale van zidina Vatikana. Četiri su održane u Pavlinovoj kapeli papske rezidencije u palati Kvirinale, dok je oko 30 drugih održano u bazilici Svetog Jovana Lateranskog, Santa Marija Sopra Minerva ili drugim mestima u Rimu.
U 15 navrata konklave su održane van Rima i Vatikana, uključujući Viterbo, Peruđu, Areco i Veneciju u Italiji, i Konstanc u Nemačkoj i Lion u Francuskoj.
Između 1378. i 1417, u periodu koji istoričari nazivaju Zapadnim raskolom, postojali su rivalski pretendenti na titulu pape, a izbori pape i njegovog rivala, takozvanog “antipape“, delili su Katoličku crkvu skoro 40 godina.
Raskol je konačno rešen Saborom u Konstancu 1417. godine, što je dovelo do izbora Martina V, univerzalno prihvaćenog pape, prenosi AP.
Zatvorenost konklave predstavljala je još jedan izazov za kardinale: očuvanje zdravlja i higijene, a pre nego što je izgrađen dom Santa Marta 1996. godine, u kojem sada borave kardinali tokom konklavi, oni su spavali na krevetima u sobama povezanim sa Sikstinskom kapelom.
Konklave u 16. i 17. veku opisivane su kao „odvratne“ i „lošeg mirisa“, uz zabrinutost zbog izbijanja bolesti, posebno leti, prema istoričaru Majlsu Patendenu.
„Kardinali su jednostavno morali da imaju udobniji način života jer su bili stariji ljudi, mnogi od njih sa prilično uznapredovalom bolešću“, napisao je Patenden.
Zatvoreni prostor i nedostatak ventilacije dodatno su pogoršali ove probleme, a neki od kardinala birača su napustili konklavu bolesni, često teško.
U početku, papski izbori nisu bili toliko tajni, ali je zabrinutost zbog političkog mešanja porasla tokom najduže konklave u Viterbu.
Grgur X je dekretom odredio da kardinali birači treba da budu zaključani u izolaciji, “cum clave“ (pod ključem), dok se ne izabere novi papa, a cilj je bio da se stvori potpuno izolovano okruženje gde bi kardinali mogli da se fokusiraju na zadatak, vođeni Božjom voljom, bez ikakvog političkog mešanja ili ometanja.
Najmlađi papa u istoriji bio je Jovan XII, koji je imao samo 18 godina kada je izabran 955. godine.
S druge strane, najstarije pape bili su papa Celestin III (izabran 1191. godine) i Celestin V (izabran 1294. godine), a obojica imali skoro 85 godina.
Papa može da postane bilo koji muškarac, koji je kršten u Rimokatoličkoj crkvi i ima više od 18 godina, ali su više od 600 godina to isključivo kardinali.
Poslednji put kada je izabran papa koji nije bio kardinal bio je Urban VI 1378. godine, koji je bio monah i nadbiskup Barija.
Italijani su najviše puta izabrani za papu, ali su osim trojice poslednjih papa, među strancima bili i Aleksandar VI Bordžija, koji je bio Španac, Sirijac Grgur III i Holanđanin Hadrijan VI.
Papa Franja je bio Argentinac italijanskog porekla, Benedikt XVI Nemac, a njegov prethodnik Jovan Pavle II bio je iz Poljske.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
