Evropska komisija uoči Dana žena predstavila program zašite: Svaka treća žena je žrtva nasilja

Svaka treća žena u Evropskoj uniji bila je žrtva fizičkog i/ili seksualnog nasilja u proteklih godinu dana, navela je danas Evropska komisija, u izveštaju objavljenom uoči Dana žena. 

Kako se navodi, put ka rodnoj ravnopravnosti je previše spor, na šta ukazuje i činjenica da žene i dalje obavljaju kućne poslove 60 odsto vremena.

Uoči Dana žena, Evropska komisija je predstavila program “Putokaz“, koji, između ostalog, uključuje borbu protiv rodno-zasnovanog nasilja, borbu za jednaku zaradu, političko učešće žena i poboljšanje zdravstvene nege za žene, navodi se na sajtu Komisije.

– Rodna ravnopravnost nije predmet rasprave; trebalo bi da bude prirodno kao i vazduh koji udišemo. To je u srcu našeg evropskog načina života – rekla je danas evropska komesarka za humanitarnu pomoć Hađa Lahbib.

U Sloveniji je svaka druga žena i devojčica starija od 15 godina doživela neki oblik nasilja, prema zvaničnim statistikama. Krajem 2024. godine zemlja je usvojila akcioni plan za sprovođenje nacionalnog programa za sprečavanje nasilja u porodici i nasilja nad ženama, koji obezbeđuje veće finansiranje i jačanje programa socijalne zaštite i drugih programa pomoći. Slovenija je pokrenula i pitanje feminica, a vlada sprema izmene i dopune Krivičnog zakonika kojima će se uvesti strože kazne za ubistva koja se dešavaju u porodici.

U Bugarskoj, podaci Eurostata iz 2024. ukazuju da je samo šest odsto žena iskusilo nepartnersko nasilje, što je najniže u EU.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Bugarske je, međutim, iznelo informaciju da su u porastu slučajevi nasilja u porodici, kao i izdati zaštitni nalozi i krivični postupci zbog nasilja u porodici, prenosi Ansa.

Ministarka za ravnopravnost Poljske Katažina Kotula više puta se oglasila na temu nasilja nad ženama, naglašavajući ozbiljnost i sistemsku prirodu ovog problema, pozivajući na potrebu za sistemskim promenama. Istovremeno, pet država članica EU – Bugarska, Češka, Mađarska, Litvanija i Slovačka – još nisu ratifikovale Istanbulsku konvenciju.

Evropski institut za rodnu ravnopravnost (EIGE) saopštio je da borba za stvarni napredak zahteva hitnu akciju kreatora politike, civilnog društva i građana.

Izveštaj EIGE otkrio je zabrinjavajuće nivoe tolerancije nasilja nad ženama, a 17 odsto ispitanika veruje da su izveštaji o seksualnom zlostavljanju ili silovanju često preuveličani.

Oko 46 odsto muškaraca i 26 odsto žena smatra da je finansijska kontrola u partnerskim odnosima prihvatljiva, a 27 odsto muškaraca i 15 odsto žena smatra da je seksualno uznemiravanje na radnom mestu prihvatljivo.

Političko protivljenje rodnoj ravnopravnosti je takođe u porastu, tvrdi UN. Izveštaj UN Women upozorio je ove nedelje da su u četvrtini zemalja širom sveta prava žena nazadovala zbog faktora koji se kreću od klimatskih promena do demokratskog nazadovanja.

Maria Moljika, koja vodi tim Generalnog direktorata EU za pravosuđe koji se fokusira na rodno zasnovano nasilje, nada se implementaciji direktive EU o nasilju nad ženama do juna 2027. godine.

Prema njenim rečima, implementacija direktive rešila bi probleme finansiranja programa prevencije nasilja, pristupa skloništima, savetovanjima ili drugim uslugama za žrtve nije u skladu sa zahtevima, što je pokazivalo istraživanje EIGE.

– Prenošenjem Direktive, velika većina zahteva Istanbulske konvencije moraće da pređe u nacionalni zakon, čak i za one države članice koje još nisu ratifikovale Konvenciju – rekla je ona.

Iz EIGE navode da rodno-zasnovano nasilje nosi i značajne troškove, a procena iz 2021. pokazuje da su ovakvi troškovi u EU iznosili oko 366 milijardi evra, pri čemu nasilje nad ženama čini 79 odsto ovog iznosa.

Troškovi potiču od fizičkog i emocionalnog uticaja nasilja, troškova za usluge krivičnog i građanskog pravosuđa, kao i nadoknade za propušteni rad.