Države članice NATO-a razgovarale su o raspoređivanju trupa na Grenlandu kao odgovor na pretnju predsednika SAD Donalda Trampa da će upotrebiti američku vojsku da zauzme to dansko ostrvo, naveli su diplomatski izvori za britanski „Telegraf“.
Nemačka je jedna od desetine evropskih saveznika za koje se pretpostavlja da su održali neformalne razgovore o tome „šta bi NATO trupe uradile“ ako bi američki predsednik sproveo svoje pretnje u delo.
Postavljeno je i pitanje da li postoji mogućnost pozivanja na član 5, klauzule o međusobnoj odbrani Zapadne vojne alijanse u slučaju američke invazije na drugu državu članicu NATO.
Predsednik SAD je rekao da bi smatrao „neprijateljskim činom“ odluku Kopenhagena da odbije da se odrekne arktičkog ostrva, dok se Rusija i Kina zalažu da pojačaju svoje prisustvo u toj oblasti.
Učešće Berlina u tajnim razgovorima izazvalo je kritike nekih od članica NATO, najvatrenijih pristalica Kijeva, s obzirom na odbijanje nemačkog kancelara Olafa Šolca da razmotri raspoređivanje trupa u Ukrajini.
Berlin ne želi da šalje trupe u Ukrajinu jer je situacija „previše nejasna“, ali otvoreno lansira ideje o slanju trupa NATO na Grenland, rekao je diplomata iz NATO-a za „Telegraf“.
– To je moralni kompas bez igle – istakao je on.
Trampove izjave izazvale su podele među evropskim nacijama oko toga kako da reaguju bez izazivanja transatlantske krize. Šolc je bio najglasniji evropski kritičar Trampa zbog Grenlanda, ističući da se „granice ne smeju pomerati silom“ i da je to međunarodni princip.
Danska premijerka Mete Frederiksen pozvala je saveznike da ne odgovaraju američkom predsedniku kako bi izbegli pogoršanje trenutnih tenzija. Premijerka, koja je pozdravila zabrinutost SAD za bezbednost Arktika, obećala je da će pojačati dansko vojno prisustvo na Grenlandu, ali je insistirala da ostrvo nije na prodaju.
Ona je krenula na evropsku turneju kako bi obezbedila podršku država članica EU i saveznika u NATO-u.
Tramp je u decembru izrazio želju da aneksira dansko ostrvo SAD i nije isključio upotrebu vojne ili ekonomske moći. Grenland je bio danska kolonija do 1953. godine i od tada je dobio široku autonomiju, uključujući pravo da proglasi nezavisnost, iako Kopenhagen ostaje odgovoran za bezbednost i spoljnu politiku Grenlanda.
Ova poluautonomna teritorija Danske saopštila je da je otvorena za poslovanje, ali ne želi da bude deo SAD.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
