Merkel: Tramp je bio “opsednut” time da ima previše nemačkih automobila u Njujorku

Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel u intervjuu pred izlazak njenih memoara govorila je, između ostalog, o tome šta novoizabrani predsednik SAD misli o nemačkim automobilima, otkrila da li su joj bile poznate namere ruskog predsednika Vladimira Putina i kako je pokušavala da spreči „invaziju na Ukrajinu“, navela je ko joj je pomogao da izbegne regrutaciju za Štazi i šta bi trebalo da uradi njena partija kako bi pobedila na predstojećim izborima u Nemačkoj.

Ona je obelodanila informaciju da je novoizabrani predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp bio „opsednut“ time da, po njegovom mišljenju, ima previše nemačkih automobila u Njujorku, preneo je „Korijere dela Sera“.

– Donald Tramp je bio opsednut činjenicom da, po njegovom mišljenju, ima previše nemačkih automobila u Njujorku. Uvek je govorio da bi, ako bi postao predsednik, uveo tako visoke carine da bi oni (nemački automobili) nestali sa ulica Menhetna – rekla je Merkelova.

Ona je rekla da za Trampa ne postoji situacija u kojoj svi pobeđuju, odnosno da sporazumom dobijaju neke prednosti.

– Za njega ili jedan ili drugi moraju da zarade. To je ideja koju ne delim. Mislim da smo sklopili mnogo poslova u svetu, koji su korisni za obe strane. Verujem u moć kompromisa, za razliku od Trampa. Najvažnije je da sarađujemo sa Trampom, kao partneri i predstavnici jedne zemlje – kazala je Merkel.

Govoreći o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, Merkel je rekla da je „znala veoma dobro“ njegove namere.

– Uvek ih je iznosio i javno i u poverljivim razgovorima. Znala sam mnoge njegove ciljeve i znala sam da nemamo posla sa prijateljem Evrope – rekla je Merkel.

Ona je dodala da je pokušala da spreči invaziju Ukrajine „kroz razgovore, ponekad veoma polemičke“, ali da se „sa početkom ruskog rata protiv Ukrajine, situacija iz temelja promenila“.

Merkel je nazvala „ispravnom“ svoju odluku iz 2015. godine, da Nemačka ne odbija izbeglice iz Sirije.

– Čak i gledano unazad, to je bila ispravna odluka, jer su to bili ljudi koji su već došli kod nas. Za mene su evropske vrednosti stavljene na iskušenje: da li je Evropa sposobna da se prema ljudima u našoj zemlji odnosi humano? To ne znači da svako ima pravo da ostane. Ili da ne bi trebalo da postoje nikakva pravila. Ili da ne treba da činimo sve što možemo da smanjimo ilegalnu imigraciju, jer ljudi plaćaju mnogo novca da bi se dali u ruke trgovaca i švercera rizikujući svoje živote – istakla je Merkel.

Na pitanje da li je ta njena odluka, u vezi prihvata migranata, favorizovala uspon krajnje desničarske Alternative za Nemačku (AfD), Merkelova je ogovorila da je „AfD rođen tokom krize evra, čak i tada sa tezom da (Nemačka) daje previše drugim zemljama“.

Merkel je govorila i o pokušaju istočnonemačke tajne službe Štazi da je regrutuje, što je navela da je izbegla, zahvaljujući savetima roditelja.

– I o ovome su nam roditelji dali osnovne savete za preživljavanje. Pratila sam kada su, tokom mog razgovora za posao u Ilmenau, oficiri Štazija pokušali da me regrutuju kao neformalnog saradnika. Nakon što sam odgovorila da ću taj razgovor odmah prijaviti porodici, pošto se ispostavilo da nisam znala da ćutim, izgubili su svako interesovanje. Diskrecija je bila suštinski uslov za saradnju sa Štazijem – rekla je Merkel.

Govoreći o predstojećim nemačkim izborima na kojima se, prema anketama, očekuje da će njena Hrišćansko-demokratska unija (CDU) postati najveća stranka, Merkel je rekla da se kontroverzna nemačka dužnička kočnica, koja ograničava strukturni budžetski deficit na 0,35 odsto bruto domaćeg proizvoda, treba revidirati.

– Verujem da u trenutnoj situaciji, suočenoj sa mnogim novim izazovima, treba da bude reformisana – ne da bi se održavala socijalna potrošnja, već investicije – rekla je Merkel.

Memoari Angele Merkel pod nazivom „Sloboda: sećanja 1954-2021“ biće objavljeni 26. novembra u više od 30 zemalja.