Sedam država koje će odlučiti američke predsedničke izbore

Iako više od 240 miliona Amerikanaca ima pravo glasa na predsedničkim izborima, zapravo će relativno mali broj njih odlučiti pobednika.

Birači u samo sedam saveznih država verojatno će imati zadnju reč o tome hoće li u Belu kuću Kamala Haris ili Donald Tramp.

To je tako jer se američki predsednik ne bira direktno, već putem izbornog kolegijuma. Svaka savezna država zasebno glasa za svoje predstavnike u tom telu koje će potom formalno izabrati predsednika.

Izborni kolegijum ima 538 članova. Savezne države u izbornom kolegijumu zastupljene su srazmerno broju stanovnika.

Kalifornija kao najmnogoljudnija američka država ima najviše izbornika ili elektora (55), a slede je Teksas (38) i Njujork i Florida (po 29).

Na drugom kraju spektra, slabo naseljene države poput Aljaske, Vermonta, Delavera, Vajominga ili Montane imaju samo po tri elektora.

Predsednik postaje onaj kandidat koji osvoji 270 elektora, apsolutnu većinu od 538.

„Pobednik uzima sve“

Uz dva izuzetka, u saveznim državama vlada načelo “pobednik uzima sve” – kandidat koji u toj državi osvoji većinu glasova birača, nezavisno kojom razlikom, osvaja sve njene elektore.

Izuzeci su Nebraska i Mejn, koji elektore dele srazmerno broju osvojenih glasova.

U velikoj većini saveznih država jedna je stranka, bilo republikanska ili demokratska, tradicionalno dominantna pa se pobednik praktično zna unapred.

Tako da se kandidati zapravo za glasove bore samo u onim državama koje od izbora do izbora menjaju svoje preferencije (tzv. swing states).

AFP je podsetio na sedam država koje će odlučiti američke predsedničke izbore:

Arizona

Arizona je pre četiri godine glasala za Bajdena s malom razlikom od 0,3 procentna poena, što je bilo prvi put od 1996. da je svojih 11 delegata dala demokratskom kandidatu.

Na ovim izborima važno je pitanje prava na abortus, nakon što je najviši sud Arizone u aprilu podržao zakon iz 1864. koji zabranjuje sve abortuse “osim onih koji su nužni za spasavanje života žene”. Zakon star 160 godina potom je ukinuo arizonski parlament, a u izradi je novi.

Imigracija je takođe ključno pitanje za državu, koja deli 600 kilometara granice saMeksikom. Otprilike četvrtina glasača u državi su Latinoamerikanci, demografska grupa koja je na prošlim predsedničkim izborima uverljivo bila za Bajdena.

Međutim, nedavne ankete pokazuju da je latinoamerička podrška Kamali Haris niža od nivoa koji je uživao Bajden.

Džordžija

Kad je Baden 2020. godine tesno pobedio u Džordžiji, bio je prvi demokratski predsednički kandidat koji je to uspeo još od bivšeg predsednika Bila Klintona 1992. godine. Bajden je pobedio sa 0,2 posto razlike, što je bila najmanja razlika u bilo kojoj državi.

Tramp je teško podnio gubitak, a Džordžija je ubrzo postala žarište njegovih pokušaja da poništi rezultate glasanja. Državni sekretar Džordžije Bred Rafensperger primio je tada zloglasni Trampov poziv u kojem mu je tražio da “pronađe 11.780 glasova” i insistirao da je pobedio u ovoj državi.

Tramp je prošle godine optužen zajedno sa još 18 osoba za uplitanje u izbore. Još uvek se suočava sa osam tačaka optužnice, ali slučaj je na čekanju do decembra.

Tramp tesno vodi u Džordžiji, ali Haris uživa veliku podršku afroameričkih birača, grupe koja je bila ključna za Bajdenovu pobedu u ovoj državi. Trampu poslednjih par meseci ipak donekle raste podrška među afroameričkim glasačima, ali se demokrate nadaju da će okrenuti trend.

Mičigen

Nekad jedna od država iz “plavog zida” na koje su demokrate mogle da se oslone, Mičigen je tokom dva poslednja izbora menjao mišljenje, birajući Trampa 2016. i Bajdena 2020.

Glasači iz radničke klase ključna su grupa u državi poznatoj po svojoj automobilskoj industriji, s tim da ih je gotovo 13 posto u sindikatu, što je za tri procentna poena više od nacionalnog proseka.

Mičigen je američka država sa najvećim procentom stanovnika arapskog porekla, koji sada čine većinu u gradu Dirbornu pored Detroita. Neupitna demokratska podrška Izraelu tu bi mogla da bude problem. I republikanski i demokratski kandidati ove godine više puta su posećivali državu, naglašavajući da Mičigen vide kao ključ pobede.

Nevada

Na poslednjih pet predsedničkih izbora Nevada se osvajala s vrlo malim razlikama. Iako je demokratski kandidat pobedio u poslednje dve predsedničke trke, Tramp je značajno vodio ispred Bajdena u anketama, ali je Haris okrenula taj trend i sad je u maloj prednosti.

Kao i širom Sjedinjenih Američkih Država, ekonomija je na prvom mestu za mnoge birače u Nevadi, gde je nezaposlenost najveća u zemlji sa 5,4 posto. U Las Vegasu je još i veća, 6,7 posto. Iako republikanski kandidati često postižu bolje rezultate među biračima kad je o ekonomiji reč, neke ankete pokazuju da glasači više veruju Haris čak i u tom segmentu.

Nevada je demografski među najraznolikijim državama SAD, što bi takođe moglo koristiti demokratama. Nekih 40 posto biračkog tela su latinoamerikanci, afroamerikanci ili Amerikanci azijskog porekla, sve grupe koje podržavaju Haris u većem procentu nego Trampa.

Severna Karolina

Severna Karolina je išla u korist republikanskog kandidata na svim predsedničkim izborima od 1976. osim na jednom – kad je Barak Obama osvojio državu 2008. sa manje od 1 procentnog poena razlike.

No, iako je Tramp osvojio državu 2020, to je učinio sa samo 1,3 procentna poena. A nedavna anketa pokazala je da je takmičenje 2024. statistički izjednačeno.

Predviđanja komplikuje činjenica da Severna Karolina ima najviše neopredeljenih birača, 36 posto. Iako naginje Trampu, demokrate sigurno neće Severnu Karolinu predati bez borbe. Kamala Haris ju je ove godine posetila najmanje deset puta.

Pensilvanija

Sa svojih 19 delegata, Pensilvanija je najveća nagrada među neizvesnim državama. Sve do 2016. uredno je glasala za demokrate, ali ju je tada osvojio Tramp.

Bajden ju je četiri godine posle vratio među “plave države”, ali s minimalnom razlikom, iako je imao prednost “domaćeg terena” pošto je odrastao u Skrantonu, a i supruga mu je iz Pensilvanije.

Obe strane Pensilvaniju smatraju ključnom za pobedu. Haris bi moglo da koristi to što tamo ima veliku popularnost među ženama, a i pravo na abortus, pitanje koje obično ide u korist demokratama, visoko je po važnosti biračima u Pensilvaniji, koji ga svrstavaju na treće mesto po važnosti iza ekonomije i imigracije.

Viskonsin

Nekad takođe jedna od pouzdanih država “plavog zida”, Viskonsin je glasao za demokrate na svim izborima od 1988. osim 2016, kada se država okrenula Trampu. Zanimljivo je da tada nijedna anketa nije predviđala Trampovu pobedu.

Bajden je „vratio“ Viskonsin demokratama 2020, ali je trka bila vrlo tesna. Republikanci su sada ovu državu odredili kao prioritet svoje kampanje. Republikanska nacionalna konvencija održana je u Milvokiju, a Tramp je poručio: “Ako osvojimo Viskonsin, osvojćemo celu stvar”.

Čini se da se i Haris u tome slaže sa bivšim predsednikom.

– Put do Bele kuće vodi kroz Viskonsin – rekla je na skupu u julu.