“Četiri faktora da se rat u Ukrajini završi iduće godine”

Republikanac Zalmaj Kalilzad, bivši američki ambasador u UN i Iraku i specijalni predstavnik za Avganistan za vreme mandata Džordža Buša u Beloj kući, izneo je nekoliko faktora zbog kojih će se, po njemu, rat u Ukrajini završiti naredne godine.

U intervjuu za „Nešenel interest“ Kalilzad je rekao da postoje četiri razloga zbog kojih bi 2025. godina mogla da bude godina završetka ukrajinskog rata, ali ima i mnogo razloga zašto bi on mogao da se nastavi u dogledno vreme.

Glavni među njima je veliki jaz između Vladimira Putina i Vladimira Zelenskog kada je reč o potencijalnim uslovima u kojima bi se oni našli. Međutim, kako ocenjuje Kalilzad, čini se da su faktori koji bi pogodovali okončanju rata sve jači.

Ovo je spisak faktora koje Kalilzad smatra odlučujućim za okončanje rata.

Prvi faktor: Napad na Kursku oblast

Prvi faktor, kaže on, je briljantan i hrabar potez ukrajinske vojske da izvrši napad na rusku oblast Kursk. Kratkoročno, to je svakako imalo veliki uticaj na stanje stvari – rat se prelio i na samu Rusiju i Moskva se pokazala ranjivom. Takav razvoj događaja je verovatno učinio da Putinov nastavak rata bude nešto kontroverzniji među Rusima.

Napad u Rusiji je takođe podigao moral u Ukrajini. Veći deo ove godine, Ukrajinci su se borili i ekonomski trpeli, što je rezultiralo opadanjem podrške ratu. Ukrajinski napad je takođe usporio pad političke podrške Zapada ratu u Ukrajini. Ovo je Rusiji nametnulo dodatne vojne i reputacione troškove, a ako se okupacija ruske teritorije može održati, to bi mogao biti adut u pregovorima o okončanju rata.

Drugi faktor: napredovanje Ukrajinaca veoma rizično

Takođe, kao još jedan važan faktor, napredovanje ukrajinskih snaga u Rusiji bilo je nešto veoma rizično. Oko 10.000 vojnika moralo je da bude povučeno iz njihove prethodne kritične odbrambene misije u istočnoj Ukrajini, što je bila prilika da Kremlj iskoristi, kao što je to zaista i učinio, posebno u Donjecku, gde Putinove snage napreduju. Ruska taktika, s druge strane, postaje sve brutalnija, što rezultira povećanim žrtvama i gubicima Ukrajinaca, kako na bojnom polju u istočnoj Ukrajini, tako i drugde.

Čini se, kako ocenjuje ovaj spoljnopolitički ekspert, da je cilj Rusije da za predstojeću zimu što više osakati energetsku infrastrukturu Ukrajine. Napadi na ukrajinske proizvodne kapacitete i infrastrukturu se povećavaju i verovatno će se nastaviti. Rezultat će najverovatnije biti smanjenje dostupnosti struje na oko dvanaest sati dnevno, što će biti veliki teret za civilno stanovništvo i verovatno će nastavak rata učiniti još nepopularnijim.

Treći faktor: Ograničene mogućnosti za veliku vojnu eskalaciju sa obe strane

Treći momenat je da su mogućnosti Rusije i Ukrajine za veliku vojnu eskalaciju veoma ograničene i rizične. Ukrajina želi veliki broj oružja dugog dometa kojim bi još više ugrozila Rusiju ili direktnije uključila NATO ili pojedine članice u sukob. Ukrajinski predsednik i njegov tim verovatno procjenjuju da bi to bili koraci koji mogu da preokrenu rat u svoju korist.

Međutim, izgledi za obe ove opcije nisu veliki zbog potencijalnih rizika vezanih za eskalaciju i sukob između Rusije i Zapada, kako ocenjuju američki i drugi ključni zapadni lideri. Rusija je, u međuvremenu, zapretila da će pribegavati upotrebi nuklearnog oružja, ali bi takav potez nosio velike rizike na više frontova i malo je verovatno da će se desiti, osim u tako ekstremnim okolnostima da je to malo verovatno. Prema Kalilzadu, prave opcije su skori sporazum ili dogovor nakon još nekoliko godina borbe.

Četvrti faktor: SAD i Evropi ne ide u prilog produžetak rata u nedogled

Četvrti faktor su trendovi u SAD i Evropi, koji ne idu u prilog produženju rata u nedogled. Uloga SAD bila je ključna u podršci onome što se kaže da je herojski otpor Ukrajine, a Evropljani su bili drugi najvažniji izvor te podrške.

Međutim, posle predstojećih predsedničkih izbora, SAD će verovatno vremenom smanjiti svoju podršku. Ako bude izabran, Donald Tramp će uskoro početi da se zalaže za diplomatsko rešenje, smatra američki diplomata, ali će u slučaju pobede, kandidatkinja demokrata Kamala Haris teško održati dosadašnji nivo podrške.

Trend u Evropi, posebno u Nemačkoj, nakon nedavnih izbora, na kojima su političke grupe koje se protive podršci ratu u Ukrajini, postigle dobre rezultate, verovatno će dovesti do toga da Berlin izvrši značajna prilagođavanja svoje politike.

Nemački kancelar Olaf Šolc već je najavio svoju rešenost da se založi za mirovni sporazum kroz mirovnu konferenciju na kojoj bi, za razliku od poslednje mirovne konferencije u Švajcarskoj, učestvovala i Rusija. Posle izbora u SAD, kako ističe, i američki saveznici bi kao glavni cilj trebalo da prihvate sporazumno rešenje rata u Ukrajini.

U prilog ovom cilju, strategija mora biti dvosmerna – podrška Ukrajini mora ostati jaka jer bez nje Putin neće biti zainteresovan za pregovaračko rešenje, kao i podjednako snažno angažovanje i sa Rusijom i sa Ukrajinom o modalitetima pregovora i uslovi za razuman ishod, zaključuje Zalmaj Kalilzad u „Nešenel interestu“.