“Turska vojska nije se sposobna da se bori protiv Izraela”

Turska bi mogla da interveniše u Izraelu, kao što je to učinila u Libiji i Nagorno-Karabahu, rekao je pre nekoliko dana turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, u izjavi koju su mnogi posmatrači nazvali neodmerenom, naročito u trenutku kada svet strepi od sve izglednijeg regionalnog rata na Bliskom istoku.

– Moramo biti veoma jaki da Izrael ne bi mogao da radi ovakve stvari Palestini. Kao što smo ušli u Karabah i Libiju, mogli bismo to da učinimo i njima – rekao je na skupu svoje AK partije.

Nije potrebno mnogo objašnjavati šta bi jednostrana odluka jedne članice NATO, sa drugom najvećom vojskom u Severnoatlanskoj alijansi, da pokuša da upadne u Gazu ili na teritoriju prvog američkog saveznika na Bliskom istoku mogla da znači.

Od početka rata u Gazi, Turska je svoje aktivnosti uglavnom svodila na žestoke verbalne napade na Izrael i njegovog premijera Benjamina Netanjahua, poredeći ga ponekad i sa nacističkim vođom Adolfom Hitlerom.

„Dosad najopasnija izjava“

Ankara je preduzela i neke druge korake, poput otkazivanja zajedničkih događaja, pozivanja svog ambasadora u Izraelu, ali sve su to bile blage mere koje Izraelu nisu mnogo naštetile. No, ono što je moglo da pričini više štete agresoru na Gazu bila je majska odluka o prekidu trgovine sa Izraelom. Pre toga, Turska je bila među pet najvećih izvoznika u Izrael, sa trgovinskom razmenom vrednom 5,7 milijardi dolara.

Turska se i pridružila Južnoafričkoj Republici u tužbi za genocid protiv Izraela pred Međunarodnim krivičnim sudom.

No, ovo što je sada Erdogan rekao, najozbiljnija je i, kako kažu stručnjaci, najopasnija izjava od početka izraelskog rata u Gazi.

Zašto je to uopšte Erdogan rekao. S kojim ciljem? I da li bi zaista bio spreman na tako ekstremno opasan potez?

– Erdogan ima čudan način izražavanja – kaže za Al Džaziru Hučang Hasan-Jari, profesor emeritus sa Kraljevskog vojnog koledža u Kanadi, ekspert za Tursku.

– Naveo je Karabah i Libiju kao primere kako bi pokazao ozbiljnost svoje političke volje po pitanju slanja vojske u Gazu. Erdoganova izjava namenjena je njegovoj političkoj stranci i domaćoj potrošnji. Palestinski cilj je decenijama iskorišćavan i „otet“ od strane režima u regionu. Čini se da Erdogan konkuriše Aliju Hamneiju, čelniku Islamske Republike Iran – dodao je.

Izraelsko nuklearno oružje

Komentarišuući Erdoganovu izjavu, vojni stručnjak Marinko Ogorec, profesor sa Fakulteta političkih nauka u Zagrebu, odlučno odbacuje bilo kakvu mogućnost njene realilzacije.

– Naravno da uvek postoji mogućnost da se takve intervencije dogode, no to bi bila eskalacija sa nesagledivim posledicama. Nadam se da ima dovoljno pameti i da se tako nešto neće desiti – rekao je Ogorec.

– Ako bi se već došlo do toga, jasno je da Turska ima veliku vojnu snagu i da bi to bio ozbiljan sukob. A, Izrael ima nuklearno oružje. Pitanje je na šta bi to izašlo i zato se nadam da će sve ostati na ovim neodmerenim i ishitrenim izjavama – dodao je.

Erdoganov projekt turskog razvoja (Vision 2023), iznet još 2010. godine, postavio je za cilj da Turska do 100. godišnjice osnivanja Republike postane nezavisna sila koja se neće moći ignorisati. Pokretač projekta bio je sektor namenske industrije oružja, koja je doživela revoluciju.

Primera radi, 2000. godine, samo jedna turska kompanija za proizvodnju naoružanja je bila među 100 najvećih u svetu, a prošle godine bilo ih je sedam. Promet ovog sektora je sa jedne milijarde dolara u 2002. godini, u 2020. skočio na 11, a turski izvoz naoružanja je sa 248 miliona dolara u 2002. skočio na više od tri milijarde u 2019.

„Najmoćnija vojna sila na Bliskom istoku“

Iako je Turska jako mnogo napredovala, da li bi to bilo dovoljno da zastraši jednu nuklearnu silu kao što je Izrael, uprkos tome što je razvučena na nekoliko strana?

– Erdogan je nepredvidiv i vrlo emotivan. Mislim da je to prazna pretnja, lišena političkog i vojnog smisla. Izrael je najmoćnija vojna sila na Bliskom istoku, iza koje stoji najmoćnija vojna mašina na svijetu (SAD) – mišljenje je Hasan-Jarija, koji upozorava da bi eventualni potez o slanju turske vojske prema Gazi ili Izraelu, izazvao nesagledive posledice.

– Ako zaista pošalje vojnike u Gazu, proširenje rata na druge delove Bliskog istoka postaće neizbežno. Turska vojska nije sposobna da se bori protiv Izraela. Njene će slabosti biti razotkrivene i mogle bi dovesti do pobune protiv njega. Nekoliko je puta u poslednje 24 godine ponizio turske oružane snage.

Turska i Izrael imaju istorijat loših odnosa. Događaj koji se najviše pamti, doduše, bez uplitanja turske vojske, bio je onaj iz 2010. kada je turski humanitarni brod Mavi Marmara sa oko 300 humanitaraca pokušao da dostavi pomoć u Gazu. Međutim, presreli su ih izraelski komandosi i ubili osam turskih i jednog tursko-američkog državljanima. Anadolija tvrdi da je ranjeno još 56 osoba, od kojih je jedna kasnije u bolnici podlegla ranama.

Od tada, odnosi dve zemlje bili su nikakvi, ali su u poslednje vreme krenuli uzlaznom putanjom. Sve do izraelskog napada na Gazu.

Iako su se politički i ekonomski odnosi između Turske i Izraela u poslednje vreme pogoršali, nije verovatno da će doći do eskalacije – naravno i zbog geopolitičkih konfiguracija. Turska nije deo saveza otpora, članica je NATO i bliski saveznik SAD. Zato većina stručnjaka ne misli da je sukob moguć.