Nuklearni sat je počeo da otkucava sve brže nakon što je u ponoći u četvrtak general Čarls Braun, mlađi, predsednik Združenog generalštaba, rekao da će američke i savezničke trupe, pod kišobranom NATO-a, „vremenom i na kraju“ ući u Ukrajinu.
On je to rekao kada su mediji širom sveta objavljivali izveštaje da NATO razmatra slanje vojnika da bi „pomogli“ Ukrajini.
Bajdenova administracija se do sada zvanično opirala davanju takvih izjava.
Takav potez bi povećao opasnost od direktnog sukoba između dve najveće nuklearne sile na svetu.
Administracija je, međutim, podržala ogroman ratni budžet u trilionima dolara, uz dodatak od 60 milijardi dolara nedavno za dodatno oružje za Ukrajinu.
Taj rat se široko smatra posredničkim ratom između SAD i Rusije.
Od početka rata u Ukrajini, Amerikancima je u suštini rečeno da će slati oružje sve dok su Ukrajinci voljni da umiru. Ako trupe NATO-a završe u Ukrajini, što je izjavio i najviši general Pentagona, američki i ruski vojnici mogli bi da se nađu suočeni jedni sa drugima direktno na bojnom polju.
To, pored zahteva Poljske pre dva meseca da se američko nuklearno oružje stacionira u njihovoj zemlji u blizini ruske granice, ne može učiniti ništa osim gurnuti svet bliže ivici potencijalne katastrofe.
Računajući i Ukrajince i Ruse koji su ubijeni od početka ruske invazije na tu zemlju pre tri godine, procenjuje se da je na stotine hiljada ubijeno.
Dok mrtvi gomilaju kovčege u kojima se nalaze dečaci koji se šalju nazad u Kijev i Moskvu, američke kompanije za proizvodnju oružja su zaradile bogatstvo zbog rata.
Proizvođači naoružanja koriste Ukrajinu kao poligon za testiranje svih vrsta novog i smrtonosnog oružja, uključujući i ono za koje se nadaju da će koristiti u budućim profitnim ratovima.
Niko nema tačan podatak o tome u kojoj meri su se ukrajinski oligarsi uključili u ostvarivanje profita povezanog sa slobodnom vladavinom koja se daje kompanijama za proizvodnju oružja u njihovoj zemlji.
Sabotaža mirovih pregovora
Na mirovnom frontu, ruski predsednik Vladimir Putin rekao je u četvrtak da ceni kontinuirane pokušaje Kine da insistira na prekidu vatre i pregovorima kao rešenju rata.
Tokom posete Moskvi, predsednik Si Đinping rekao je da će njegova zemlja nastaviti da podržava mirovni plan od 12 tačaka koji je najavio prošle godine.
Taj plan su SAD odbile, uprkos izjavama ukrajinske vlade da su neki delovi bili prihvatljivi.
Ove nedelje, Bajdenova administracija odbacila je još jedan predlog Kine o odvojenom pitanju, pokušaju da SAD pristanu da potpišu sporazum o ne-upotrebljavanju nuklearnog oružja.
Sve je to deo obrasca koji se ponavlja. Od početka rata u Ukrajini, SAD su, ponekad same, a ponekad uz pomoć Ujedinjenog Kraljevstva i drugih, sabotirali brojne pokušaje strana da započnu mirovne pregovore, uveravajući ukrajinske vlasti da će ih zemlje NATO snadbeti svim potrebnim za borbu protiv Rusa.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
