Savremeno ratovanje je obeleženo dominacijom najsavremenijih tehnoloških rešenja u borbenim sistemima svih vidova vojske – od kopnene, preko ratnog vazduhoplovstva i protiv-vazduhoplovne odbrane (PVO), do mornarice.
Upravo vojne flote najmoćnijih zemalja sveta, dužnu pažnju posvećuju razvoju sve sofisticiranijih ratnih brodova, zavisno od toga kolika novčana sredstva imaju za tako nešto i što je podjednako važno, kakve ambicije imaju.
U Sjedinjenim Američkim Državama, a kasnije i u ostalim velikim silama, pristupilo se razvijanju destruktivnih plovila, među kojima posebno mesto zauzimaju nosači aviona, najmoćniji ratni brodovi savremenog sveta.
Aerodrom na moru
Nosač aviona, u najkraćem, predstavlja aerodrom na moru. Time bi se na najsažetiji način mogla objasniti njegova funkcionalna uloga. Tome doprinose kolosalne dimenzije, ali i oblik samog plovila.
Primera radi, brodove iz „Nimic“ klase, krasi dužina od 333 metra i deplasman od 100.000 tona, ali i specijalna konfiguracija palube (sa poletno-sletnom stazom) i trupa (sa hangarima za 90 aviona), pa se može reći da je metafora o plovnom aerodromu sasvim utemeljena.
Razvojni put ove vrste ratnih brodova je trajao čitav vek, te da bi se stiglo do najnovijih generacija nosača aviona, poput „Džeralda Forda“, trebalo je preći stazu ispunjenu brojnim izazovima.
Zaštita hangara
Promene u tehnološkim rešenjima prilikom kostrukcije borbenih sistema, kao i realna potreba da se avijacija koristi i daleko od kopna, dovele su da se već novembra 1910. godine, u Americi po prvi put realizuje poletanje aviona sa palube broda. Dva meseca kasnije, sprovedeno je prvo uspešno sletanje na brod u pokretu.
Tako su brodovi „Birmingem“, sa kog je izvršeno prvo poletanje, i „Pensilvanija“, na kom je realizovano sletanje, ušli u istoriju, jer je na njima počela priča o američkoj mornaričkoj avijaciji. Istovremeno, stvorena je i potreba za nosačima aviona, koji su s godinama trpeli različite promene. Primera radi, paluba prvih nosača aviona je bila drvena.
To je omogućavalo da sam brod bude lakši, pošto je, u to doba, najviši dozvoljeni deplasman nosača aviona u Americi bio zakonski ograničen. Međutim, to je istovremeno ostavljalo mogućnost da u slučaju napada, rakete probiju gornje slojeve broda i da se penetracija nastavi i do hangara koji se nalaze ispod.
Upravo to se desilo 1942. godine, kada je napad na nosač aviona bio fatalan upravo iz razloga jer paluba nije bila oklopljena. To se promenilo u narednim generacijama nosača, koje su sve više ličile na savremene ploveće tvrđave rata.
Sletanje na stazu
Konstruktorska rešenja su varirala i kod drugih važnih delova nosača. Prvobitni mehanizmi za zaustavljanje aviona prilikom sletanja na stazu, bili su najobičniji redovi međusobno vezanih vreća sa peskom koje je avion „kačio“ prilikom sleta.
To je, recimo, praktikovano na „Lengliju“, jednom od najranijih nosača aviona iz dvadesetih godina prošlog veka. Tokom godina, razvijane su sofisticiranije metode – sajle koje su amortizovale silu koju stvara avion hidrauličnim cilindrom instaliranim neposredno ispod staze.
Lansiranje lovaca
Nakon što su oficiri britanske mornarice pronašli rešenje kako lansirati avion sa ratnog broda, Amerikanci su bili zadivljeni rezultatima, te su projekat otkupili. Tako je otvoren put implementaciji sistema koji omogućava da se svakih tridesetak sekundi, jedan lovac ili transporter, katapultira sa palube nosača u nebo iznad okeana.
Kao uspešna solucija, katapulti su svoje mesto našli na svim nosačima konstruisanim od početka pedesetih godina prošlog veka. Inovacija je došla sa klasom „Džerald Ford“, koja problem lansiranja aviona rešava elektromagnetskim umesto standardnim katapultom, čime se smanjuje stres koji trpi sam vazduhoplov prilikom poletanja, ali se i štedi na prostoru i elektronici na samom brodu.
Atomski i dizel pogon
Jedna od, široj javnosti, prepoznatljivih karakteristika nosača aviona, jeste i njihov pogon. Iako postoje i nosači aviona koji kao pogonsko gorivo koriste naftu, (primera radi, takav je ruski nosač Admiral Kuznjecov), američka flota nosača je isključivo nuklearnog tipa.
Nuklearni, kao i konvencionalni pogon, ima svojih prednosti i nedostataka, ali je kapacitet brodova iz klase „Nimic“ da dve decenije plove bez dopunjavanja goriva faktor koji je dovoljno zavodljiv da se plati astronomska cena prilikom konstrukcije ovih mašina rata.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
