Zašto se Rusija fokusira na bombardovanje elektrana u Ukrajini?

U samo nekoliko dana uništeno je gotovo 80 posto termo i hidroelektrana, koje su proizvodile 27,4 posto potreba Ukrajine za električnom energijom.

Rusija je u samo tri nedelje nanela ozbiljnu štetu ukrajinskom sektoru proizvodnje električne energije kroz intenzivne raketne udare koji su premašili čak i one krajem 2022.

U periodu od 22. do 29. marta Rusija je bombardovala sedam termoelektrana u Ukrajini, a ruski projektili su pogodili i dve hidroelektrane. Tim udarima uništeno je oko 80 posto termo i hidroelektrana, koje su proizvodile oko 27,4 posto potreba zemlje za električnom energijom.

Kako je saopšteno iz kabineta premijera, ti udari su Ukrajini uskratili šest gigavata koje su proizvodile te stanice, a taj broj je tri puta veći od onog koji je Ukrajina planirala da uveze sa Zapada.

Posledice ovih udara bile su direktne na 12 od 24 ukrajinske pokrajine. Neke od njih su velike i izuzetno važne, kao što su Harkov na istoku i Odesa na jugu, gde je ponovo uspostavljen sistem planiranih periodičnih isključenja, što se nije dogodilo od početka 2023.

Harkov – drugi po veličini ukrajinski grad – najviše je pogođen ovim udarima, jer je njegova lokalna administracija objavila da mu je “oštećena sva energetska infrastruktura”, i da je situacija tamo postala veoma teška, gde je čak onemogućen normalan rad javnog gradskog prevoza (metro, autobusi, tramvaji).

Posledice ovih udara osetile su i ostale pokrajine, jer su bile prinuđene da obustave usluge centralnog grejanja krajem marta umesto sredinom aprila, uz obnovljene pozive na javnu štednju i nagoveštaje o skorom novom poskupljenju struje.

Uvoz struje u abnormalnim količinama

Tako je Ukrajina potpuno ili privremeno izgubila najmanje 50 posto od svojih 345 stanica za proizvodnju električne energije, što glavnih, što pomoćnih stanica za proizvodnju i konverziju.

Tokom proteklih godinu i po dana, ona nije uspela da obnovi svoje predratne kapacitete, koji uključuju ogromne stanice koje su uništene, ali i one pod ruskom kontrolom, kao što su brana Kahovka i nuklearna elektrana Zaporožje.

Čini se da je uvoz električne energije iz Rumunije, Slovačke, Poljske, Mađarske i Moldavije, bio jedini način da Ukrajina proteklih dana pokrije deficit, jer je samo tokom protekle nedelje obim njenog uvoza skočio 56 puta na 89,3 hiljade megavata.

Obim ukrajinskog izvoza električne energije, koju zemlja ne može interno prenositi i imati od nje koristi, takođe je smanjen za sedam puta, dostigavši ​​samo 1,6 hiljada megavata tokom protekle sedmice.

Uprkos tvrdnjama Ukrajine od početka 2023. da su sposobnosti njene protivvazdušne odbrane dovoljne da zaštite mnoge infrastrukturne objekte, nedavni ruski udari širom su otvorili vrata pitanju: Kako je Rusija uspela u tome u samo nekoliko dana?

Odgovor je – prema Ministarstvu energetike – rusko fokusiranje samo na ove objekte, uz bombardovanje kakvom zemlja nije svedočila od početka rata, koje je ometalo i iscrpelo ​​protivvazdušnu odbranu, u svjtlu smanjenja zapadne vojne pomoći Ukrajini.

Najnasilnije i najuticajnije bombardovanje bilo je 22. marta, kada je Rusija u tu svrhu upotrebila oko 150 različitih vojnih sredstava, uključujući različite vrste projektila i dronova, navodi ministarstvo.

Šta je cilj Rusije?

Prema ukrajinskom ministru energetike Hermanu Haluščenku, poslednjim operacijama bombardovanja Rusija je imala za cilj da gurne Ukrajinu u mrak, ali mnogi stručnjaci i javnost spominju druge ciljeve koji ništa manje nisu važni i opasni.

Zauzvrat, Ivan Stupak, vojni stručnjak na Ukrajinskom institutu za budućnost i bivši savetnik za pitanja vojne bezbednosti u ukrajinskom parlamentu, za Al Džaziru je podsetio da su početkom 2024. godine “Rusi izgubili dva izviđačka aviona A-50 i to ih je nateralo da promene svoje planove do kraja marta”.

– Sada smo svedoci implementacije tih novih planova –  rekao je.

Što se tiče stručnjaka grupe Medijski otpor Oleksandra Kovalenka, on je odbacio mogućnost da je cilj Rusije da se Ukrajina gurne u mrak, pogotovo sada kada su dani dugi, a temperature u relativnom porastu, što znači da isključenje struje Ukrajincima i nije toliko pogubno kao što bi bilo tokom zimskog perioda.

Ekspert je u intervjuu za Al Džaziru rekao da je “cilj Rusije u ovom trenutku da poveća pritisak na Ukrajinu i njene saveznike, jer sektor teške i srednje industrije troši 41 posto električne energije u zemlji, a on je neophodan za nastavak proizvodnje oružja i municije, čija je proizvodnja porasla šest puta tokom 2023. godine jer se na bojnom polju koristi uz zapadno oružje.”

– Podrška Zapada Ukrajini je uveliko opala, a zapadna ogorčenost i strah za sopstvene ekonomije više nisu tajna. Stoga je jedan od ciljeva Rusije da dodatno optereti Ukrajinu i njene saveznike izgradnjom porušenih objekata kao i rekonstrukcijom oštećenih, ali i velikim brojem izbeglica koje su već počele da napuštaju Harkov i druga mesta – kaže Kovalenko.

U tom kontekstu, kancelarija ukrajinskog predsednika je objavila da su nedavni ruski udari prouzrokovali gubitke ukrajinskom energetskom sistemu od najmanje 100 miliona evra.

Ukrajina očekuje najgore

Uprkos svemu navedenom, ukrajinska vlada potvrđuje da je “energetsko tržište u zemlji stabilno”, dok neki njeni članovi strahuju od novih talasa ruskog bombardovanja koji bi mogli uticati na energetski, kao i druge sektore.

Vadim Skibicki, pomoćnik šefa ukrajinske vojne obaveštajne službe, ukazuje da je “Rusija trebalo da pripremi 900 projektila kako bi pokrenula nove udare, ali je obezbedila 950 projektila, čiji je cilj bio uglavnom pogađanje elektrana”.

Zauzvrat, ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo je potvrdilo da je “spremno da odbije neprijateljske napade”, ali je priznalo da “ruski neprijatelj trenutno miruje i proučava spremnost naše protivvazdušne odbrane, i šalje svoje dronove i projektile sa kojima je teško nositi se.”

Čini se da je Ukrajina u nezavidnoj poziciji, jer je primorana da se suprotstavi ruskim napadima sredstvima odbrane koja ima na raspolaganju i da od „saveznika“ traži više municije i drugog oružja za protivvazdušnu odbranu, na čemu svakodnevno insistira njen predsednik Vladimir Zelenski.