Rusi jači od radara

Rat u Ukrajini doneo je sa sobom i pokušaje Moskve i Kijeva da se međusobno nadmudre. Ili da, u vreme dominacije tehnologije u ratu, pronađu šupljine koje treba eksploatisati radi postizanja prednosti. Jedan od takvih primera je i niski let ruskih vazduhoplova koji je mnogima privukao pažnju.

Neobičan prizor helikoptera koji lete na visini dovoljnoj da postoji realna opasnost da se sudare sa kamionima ili slučaj lovaca koji kao da krstare kroz krošnje drveća umesto na beskrajnim visinama neba postavljaju pitanje – zašto? Koji je razlog ovih neobičnih manevara? Da li se radi o još jednom mestu gde se sudaraju ideje ruskog predsednika Vladimira Putina i napori ukrajinskog lidera Vladimira Zelenskog?

Slanje talasa

Odgovor leži u želji da se zavara ili, još bolje rečeno, izbegne radarski sistem Ukrajine. Kako radari, pojednostavljeno rečeno, funkcionišu po principu „emituj-detektuj-dojavi“, oni su imali veliki značaj za ishod sukoba prethodnih decenija. Emitovanjem elektro-magnetnih talasa u atmosferu, oni uspostavljaju nadzor nad trodimenzionalnim prostorom koji, zavisno od radara, može biti različitih granica. Plasirani elektro-magnetni talasi detektuju eventualno prisustvo protivničkih vazduhoplova, te takav signal povratno reflektuju ostatku radarskog sistema. Kada je jednom prepoznat, primera radi, neprijateljski lovac, signalizira se sistemu protivvazdušne odbrane koji dejstvuje po meti, odnosno, teži da je neutrališe. Ovako pojednostavljeno objašnjenje funkcionalne uloge radarskih sistema ne predstavlja novinu u savremenom ratovanju, ali i prenebregava čitav niz situacija i barijera koje mogu učiniti da se delotvornost radara unekoliko redukuje.

Ratno lukavstvo

Upravo zbog toga što na emitovanje talasa mogu uticati faktori spoljne sredine, kao i sama metodika slanja signala (koje se vrši pod uglom), otvaraju manevarski prostor koji mogu eksploatisati neprijateljski avioni kako bi prošli nedetektovani. Let ruskih vazduhoplova tik iznad zemlje je iniciran upravo željom da se izbegnu ukrajinski radari koji talase odašilju tako da je mnogo veća verovatnoća da avion bude detektovan i, vrlo verovatno, uništen ako leti na visini od 5.000 metara nego na visini od 20.000. Ovi manevri su samo jedan od primera ratnog lukavstva koji se primenjuju u uslovima savremenog oružanog sukoba i njihov uticaj na sam rezultat konflikta nije zanemarljiv. Možda će tako biti i na ukrajinskom frontu.

Brisan prostor

Rotirajući radari koji se i najčešće koriste mogu biti limitirani prirodnim ili antropogenim preprekama koje se nalaze oko njih. Primera radi, delotvornost ovih sistema će biti smanjena ako se nalaze u dolini oko koje su visoke planine ili u dubokom kanjonu kakve reke. U idealnom slučaju najbolja pozicija za pozicioniranje radarskih sistema bi bio „brisan prostor“, ali bi ih to učinilo ranjivijima za napade protivnika. Sve su to parametri koji utiču na odluku prilikom instaliranja ovih sistema.

Ranjiva meta

Ranjivost je i razlog zbog čega se u vojne svrhe retko koriste statični radarski sistemi koji su po dometu uglavnom bolji od rotirajuće varijante. Međutim, kako su većih dimenzija, oni su ujedno i laka meta za protivničke snage. To je razlog zbog čega se oni u sukobima ređe koriste.