Nakon poraza vladajućih stranaka na izborima u dve nemačke pokrajine, kancelar Šolc i njegova koalicija levog centra nalaze se pod pritiskom. Znaci zaoštravanja posebno su vidljivi kada je reč o politici azila.
Vladajuća koalicija kancelara Olafa Šolca sastavljena od tri stranke (SPD, Zeleni, FDP) zabeležila je samo gubitke na pokrajinskim izborima u Bavarskoj i Hesenu. Posebno gorko bilo je za Šolca i njegove Socijaldemokrate (SPD): to je i u jednoj i u drugoj pokrajini bio najgori rezultat stranke na pokrajinskim izborima u istoriji Savezne Republike Nemačke. A Liberali (FDP), jedna od tri partije u koaliciji na saveznom nivou, nije čak uspela ni da uđe u pokrajinski parlament u Bavarskoj.
Istovremeno, trijumfovala je delimično desničarsko-ekstremistička partija Alternativa za Nemačku (AfD). Ta stranka, koju nemačka tajna služba klasifikuje kao sumnjiv slučaj po pitanju antiustavnog delovanja, ostvarila je rekordne rezultate u obe pokrajine. U Bavarskoj je postala treća po snazi sa 14,6 odsto glasova, a u Hesenu čak druga po snazi, sa 18,4 procenta.
Pomeranje udesno
Pokrajinski izbori nemaju direktan uticaj na ravnotežu političkih snaga u Nemačkoj, jer dosadašnje koalicije pod vođstvom konzervativaca, CSU u Bavarskoj i CDU u Hesenu, i dalje mogu da vladaju.
– U Nemačkoj jeste i dalje dominantan politički centar, ali ono što uočavamo jeste da postoji pomak udesno ne samo u javnom diskursu, već sada i na izborima – ocenio je politikolog Karl-Rudolf Korte za nemački javni servis ZDF.
Alternativa za Nemačku se tokom predizborne kampanje prvenstveno fokusirala na pitanja azila i migracija. Ta stranka se zalaže da se milioni azilanata deportuju iz Nemačke i Evrope. Ona ujedno već godinama raspiruje strahove od muslimana i imigranata, posebno ako oni dolaze iz Afrike, Avganistana ili sa Bliskog istoka.
AfD želi da radikalno ograniči imigraciju u Nemačku i čini se da je to trenutno popularno kod mnogih nemačkih glasača: prema aktuelnim podacima instituta za ispitivanje javnog mnjenja „Infratest dimap“, AfD je svojom kampanjom uspela da pridobije glasače iz svih političkih tabora. Postala je druga najjača snaga među mladim biračima. „Infratest dimap“ ukazuje da se za AfD sve više glasa iz ubeđenja, a sve manje iz protesta.
AfD se zalaže za masovne deportacije
Na konferenciji za novinare Alternative povodom pokrajinskih izbora, kopredsedavajuća stranke Alis Vajdel kritikovala je to što Nemačka dozvoljava ljudima iz Iraka, Sirije i drugih zemalja da „nekontrolisano“ uđu u zemlju. „Mora se odmah zaustaviti priliv ljudi iz tih država“, zahtevala je Vajdel. Ona je, međutim, propustila da pomene da ogroman procenat potražilaca azila koji dolaze iz zemalja kao što je Sirije, ima zakonsko pravo na azil, pa su prema tome oni legalno u Nemačkoj.
Pitanje azila već mesecima dominira političkim debatama u Nemačkoj. Sve su glasniji pozivi da se poveća broj deportacija odbijenih potražilaca. U poslednje vreme ponovo je povećan broj potražilaca azila. U Nemačkoj je do septembra 2023. godine podneto preko 250.000 zahteva za azil – što je više nego prethodne godine, saopštila je Savezna kancelarija za migracije i izbeglice.
„Vidimo da u Nemačkoj kipi“
Prema navodima zvaničnika, većina potražilaca ima zakonsko pravo na zaštitu, a samim tim i pravo na ostanak. U debati o azilu sve su glasniji oni koji se zalažu za ograničavanje broja prijema, iako nije jasno kako bi to tačno trebalo da izgleda.
Demohrišćani, pobednici na izborima u Bavarskoj (CSU) i Hesenu (CDU), takođe su se posebno okrenuli pitanjima azila i migracija. Dan posle izbora u te dve pokrajine, pozvali su kancelara Šolca da preduzme nešto po pitanju migracione politike.
– Vidimo da u Nemačkoj kipi – rekao je generalni sekretar CDU Karsten Lineman za Prvi program javnog servisa ARD, govoreći o velikom broju izbeglica.
Škole i vrtići nemaju dovoljno personala, a opterećenje se odražava i na zdravstveni sistem, kojeg posebno opterećuju izbeglice, ocenio je Lineman. Međutim, Nacionalna asocijacija lekara koja predstavlja 185.000 lekara u Nemačkoj, ukazuje da ta tvrdnja nije tačna.
– Razlog za to nisu odbijeni potražioci azila, već hronično nedovoljno finansiranje zdravstvenog sistema -rekao je za ZDF izvršni direktor Asocijacije Andreas Gasen.
Zakon o azilu kao istorijska odgovornost
Diskusije o azilu i migracijama verovatno će se uskoro odraziti i na poteze savezne vlade. Liderka vladajućih Socijaldemokrata (SPD) Saskija Esken obećala je brze odluke po pitanju migracija: „Kancelar Olaf Šolc pružio je ruku saradnje pokrajinama, opštinama, ali i Demohrišćanima“, rekla je Esken posle sastanka izvršnog odbora SPD.
Istovremeno, brojne inicijative i udruženja upozoravaju na eroziju nemačkog Zakona o azilu. Tako na primer 270 naučnika podseća na istorijsku odgovornost Nemačke.
U njihovom saopštenju se navodi: „Tokom Drugog svetskog rata, nacionalsocijalističko nasilje dovelo je do progona, proterivanja i ubijanja miliona ljudi. Pokušaji da se postigne sporazum unutar međunarodne zajednice o prihvatanju jevrejskih i drugih izbeglica su propali. Iako su bili suočeni sa smrću, mnogi ljudi su naišli na zatvorene vrata“.
Umesto da podstiču strah od imigranata i izbeglica, političari bi, navodi se, trebalo da vode „empirijski zasnovanu i konstruktivnu debatu, zasnovanu na činjenicama“.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
