Da li je “Vagnerova” pobuna poljuljala veru Kine u Rusiju?

Iako je Kina izrazila podršku ruskom rukovodstvu nakon pokušaja pobune, incident je pokrenuo pitanje koliko je daleko predsednik Si Đinping spreman da ide u podršci Vladimiru Putinu.

Posle kratke pobune ruske grupe „Vagnerovih“ plaćenika tokom vikenda, ruski predsednik Vladimir Putin i Kremlj pokušali su da projektuju atmosferu stabilnosti usred onoga što je izgledalo kao ozbiljna pretnja Putinovoj moći.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski izjavio je u nedelju da je „Vagnerova“ pobuna „razotkrila slabost“ Putinovog režima. Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je da je incident pokazao „prave pukotine“ u autoritetu ruskog predsednika i da je bio „direktan izazov“ Kremlju.

„Kao prijateljski sused…“

U međuvremenu, Kina, Putinov najvažniji međunarodni saveznik, umanjila je značaj „Vagnerovog“ incidenta. Ministarstvo spoljnih poslova u Pekingu je u saopštenju od dve rečenice objavljenom u nedelju ocenilo da je to „unutrašnja stvar Rusije“. „Kao prijateljski sused i sveobuhvatan strateški partner u novoj eri, Kina podržava Rusiju u održavanju nacionalne stabilnosti“, navodi se u saopštenju.

„Global tajms“, kineski državni tabloid, objavio je u nedelju članak u kojem odbacuje ideju da je „Vagnerova“ pobuna potkopala Putinovo liderstvo, pozivajući se na kineske stručnjake koji su te tvrdnje nazvali zapadnim „puštanjem mašti na volju“. Takođe je pohvalio Putinove „odlučne akcije“ u gušenju pobune.

„Kremlj održava snažnu sposobnost odvraćanja, što će dodatno povećati njegov autoritet“, navodi se u uvodniku. Te opaske usledile su nakon što je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Andrej Rudenko otputovao u Peking da se sastane sA kineskim ministrom spoljnih poslova Ćinom Gangom i njegovim zamenikom Maom Žaosuom.

Nije jasno kada je Rudenko stigao u Peking i da li je njegova poseta Kini bila odgovor na pobunu. Posle sastanka, Rusija je u saopštenju navela da je Kina podržala rukovodstvo u Moskvi.

„Partnerstvo bez ograničenja“

Pre nego što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, kineski predsednik Si Đinping sastao se s Putinom na marginama Zimskih olimpijskih igara u Pekingu i iskoristio priliku da proglasi partnerstvo „bez ograničenja“ između njihovih nacija, ismevajući SAD i NATO zbog „podsticanja antagonizma i konfrontacije“.

Dok se ruski rat u Ukrajini nastavlja, Peking nije eksplicitno osudio, ali ni podržao rusku invaziju. Tako, naime, glasi odgovor i onda kada zemlje poput Sjedinjenih Država ili Nemačke pozovu Kinu da izvrši veći pritisak na Putina da okonča sukob.

Kina je u februaru objavila dokument sa stavom o „političkom rešavanju ukrajinske krize“, pozivajući na „efikasno očuvanje suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalnog integriteta svih zemalja“.

Da li je Rusija i dalje pouzdan partner Pekingu?

Iako stavovi Kine na tom dokumentu ukazuju da Peking ostaje ideološki usklađen sa Rusijom u suprotstavljanju Vašingtonu i njegovim evropskim saveznicima, nedavna pobuna skrenula je pažnju na uslove kineskog partnerstva sa Moskvom. Ipak, ostaje da se vidi da li će jedan incident promeniti kalkulaciju kineskog predsednika Sija Đinpinga o njegovom odnosu sa Putinom.

– Pretpostavljam da se to svodi na ulogu koju Si vidi za Rusiju – kaže Čong Dža jen, vanredni profesor političkih nauka na Nacionalnom univerzitetu Singapura. Ako Kina jednostavno traži „Rusiju koja odvlači pažnju SAD i njihovih saveznika, onda za te svrhe može biti dovoljna i slaba, fragmentizovana i remetilačka Rusija“, ocenjuje on za DW.

Ako bi postojao i „neki drugi akter u Rusiji koji bi bolje mogao da drži zemlju na okupu i da održi partnerstvo u skladu sa stavom Kine prema zapadnim silama, Peking bi potencijalno mogao i da promeni svoju podršku“, rekao je Čong Dža jen. „Takva alternativa u ovom trenutku nije vidljiva… Putin i dalje deluje kao najbolji partner u Rusiji za Kinu u ovom trenutku.“

Lekcije za Kinu?

Uprkos spremnosti Kine da iskaže podršku Rusiji, analitičari smatraju da bi Peking takođe mogao i da sačeka na političke i vojne lekcije, posebno u vezi sa Tajvanom, demokratskim ostrvom za koje Peking tvrdi da je kineska teritorija.

– „Vagnerova“ pobuna služi kao upozorenje za Sija Đinpinga – ukazuje Cu-jun Su, viši naučni saradnik na tajvanskom Institutu za istraživanje nacionalne odbrane i bezbednosti.

Su u izjavi za tajvansku Centralnu novinsku agenciju kaže da se i Kina, poput Rusije, suočava sa mnogim problemima, uključujući i ekonomske poteškoće, nezaposlenost i opadanje broja stanovnika.

Što se tiče praktičnih pouka koje bi Kina mogla da izvuče iz „Vagnerove“ pobune, Čong ukazuje da to potvrđuje da „najviše rukovodstvo treba da ima čvrstu kontrolu nad vojskom i bezbednosnim službama“.

– Si se već kretao u tom pravcu od dolaska na vlast – naglašava Čong. „Pobuna će ga verovatno ohrabriti da i dalje ide tim putem.“