Kako različite dijaspore glasaju u Nemačkoj?

Dve trećine nemačkih Turaka glasalo je za Erdogana, dok su američki iseljenici u Nemačkoj liberalniji od američkog proseka. Otkud takve razlike?

Posle predsedničkih izbora u Turskoj, pokrenuta je diskusija zbog rezultata glasanja birača turskog porekla u Nemačkoj. U drugom krugu izbora, koji je održan 28. maja, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan tesno je pobedio svog protivnika Kemala Kiličdaroglua – 52 prema 48 odsto glasova.

Međutim, dve trećine Turaka u Nemačkoj koji su iskoristili pravo glasa, glasali su za autokratskog šefa vlade. I to uprkos činjenici da njegovi glasači u Nemačkoj uživaju slobodu o kojoj su u Turskoj mogli samo da sanjaju. Slično je bilo i na izborima 2018. godine.

Otkud takav nesklad u izbornom ponašanju u Nemačkoj i u matičnoj zemlji? Deo odgovora možda leži u činjenici da su prvi Turci koji su došli u Nemačku šezdesetih godina prošlog veka došli iz ruralne, konzervativne Anadolije. Junus Ulusoj iz Centra za turske studije sa Univerziteta Duizburg-Esen, nedavno je za DW rekao da su konzervativno-verske vrednosti tih ljudi „upravo u dijaspori još jednom konzervirane“.

Ali, Ulusoj razloge vidi i na nemačkoj strani: „I posle 60 godina, političarima je i dalje teško da jasno prihvate te ljude“. Erdogan ih je prihvatio, bez obzira na njihovo državljanstvo.

Među američkim iseljenicima jedva da ima Trampovih pristalica

Sasvim je drugačija situacija kada je reč o Amerikancima koji žive u Nemačkoj. Tokom predsedničkih izbora 2016. i 2020. godine, časopis na engleskom jeziku „Exberliner“ („ex“ se odnosi na expat, odnosno na one koji su se iselili), imao je velikih poteškoća da pronađe pristalice Donalda Trampa koji žive u Nemačkoj.

Potraga za „ekstremno retkom berlinskom vrstom, američkim republikancima“, kako je navedeno u časopisu, „nije urodila plodom“. Nema zvaničnih podataka o glasačkom ponašanju iseljenika iz SAD, ali se veruje da je velika većina glasala za demokrate.

Organizacija Demokrate u inostranstvu (DA) je kontakt tačka za pristalice demokrata predsednika Džoa Bajdena u inostranstvu. Sekretarka za štampu DA u Berlinu je Pegi Džons. Sklonost levičarskim pozicijama i demokratama ona delimično objašnjava nivoom obrazovanja: „Mnogi američki iseljenici imaju fakultetsku diplomu ili studiraju“, piše ona za DW. To se poklapa sa statistikom vezanom za poslednje američke predsedničke izbore, kada su za demokratu Džoa Bajdena glasali uglavnom mladi i obrazovani birači.

Pegi Džons vidi još jedan mogući razlog: „Većina Amerikanaca u inostranstvu je više levo orijentisana zbog onoga što vide u zemlji u kojoj žive (barem je tako u Evropi): zdravstveno osiguranje za sve, strogi zakoni o oružju, jaka prava za LGBTQ+ populaciju i tako dalje.“ Izbor Donalda Trampa je doveo do toga „da je još više ljudi shvatilo šta je sve dovedeno u pitanje“.

Manji odziv birača u dijaspori

Pitanjem zašto se izborno ponašanje migrantskih grupa sa biračkim pravom može razlikovati od izbornog ponašanja u matičnim zemljama, bavila se i međunarodna studija „Eksterno glasanje“. Međutim, njom su obuhvaćene isključivo zemlje istočne i centralne Evrope, Bugarska, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija, Češka i zajednice iseljenika iz tih zemalja koje žive u zapadnim zemljama EU, kao što je Nemačka.

Prema toj studiji, dotične migrantske grupe „generalno više glasaju za tržišno orijentisane stranke i manje su sklone neliberalnim, antiimigrantskim, populističkim i autoritarno-nacionalističkim snagama, od biračkog tela u matičnoj zemlji“, rezimira za DW Kacper Šulecki iz Norveškog instituta za međunarodne poslove, jedan od autora studije.

Međutim, on upozorava na ishitrene zaključke: izlaznost stranih birača je često mnogo niža nego u matičnoj zemlji, ponekad i za 30 odsto ili više. „To znači da izborno ponašanje zajednica dijaspore nije nužno reprezentativno za te zajednice.“

„Erdoganovi“ Turci se osećaju izopšteno?

Ali, šta tačno određuje to drugačije izborno ponašanje? Kako je zaključeno u studiji, „odlučujući faktor je… socio-demografske a ne ideološke prirode“. Glasači dijaspore su, na primer, u proseku mlađi i često ekonomski uspešniji od proseka.

Kacper Šulecki navodi moguće razloge odstupanja u izbornom ponašanju: Migranti u inostranstvu, „nakon što su godinama živeli u funkcionalnoj socijalnoj državi“, glasaju za stranke u matičnoj zemlji koje se za to zalažu – ili dožive suprotno što se onda odrazi na to kako će glasati. Ili se „radikalizuju jer se osećaju izopšteno“ – to je moguće objašnjenje za Erdoganovu popularnost među nekim nemačkim Turcima, pretpostavlja Šulecki.

Velike razlike među Poljacima

Kada je reč o zemljama istočne i centralne Evrope, naročito se kod Poljaka razlikuje izborno ponašanje u matičnoj zemlji od ponašanja njenih iseljeničkih zajednica u starim članicama EU, kao što je Nemačka. Autori studije to primećuju naročito od 2015. godine, kada je vlast preuzela nacionalna konzervativna stranka Pravo i pravda (PiS).

Prema rečima Kacpera Šuleckog, PiS je na parlamentarnim izborima u Poljskoj 2019. godine osvojila skoro 44 odsto glasova, ali od Poljaka u Nemačkoj je dobila samo 24 odsto glasova. Sasvim suprotno je bilo kada je reč liberalnom savezu Građanska koalicija: ona je u Poljskoj osvojila oko 27 odsto glasova, dok je od Poljaka u Nemačkoj dobila 43 odsto glasova.

Kao razlog za to Šulecki navodi sastav poljske iseljeničke zajednice: ti ljudi su „često visokokvalifikovani, a ovde su ih dovele ne samo bolje mogućnosti za posao, već i bolje mogućnosti vezane za životni stil“.

Ali, da li se razlike između izbornog ponašanja u dijaspori i u matičnoj zemlji vremenom smanjuju ili povećavaju? „Generalno, razlike rastu“, kaže Kacper Šulecki.