Demokrate i republikanci ne uspevaju da pronađu bolje kandidate, iako i sadašnji i bivši predsednik uživaju nizak rejting.
I pored toga što ankete pokazuju da većina Amerikanaca ne želi da vidi ni Džozefa Bajdena ni Donalda Trampa na narednim predsedničkim izborima, sva je prilika da će građani SAD sledeće godine ipak gledati revanš upravo između ova dva kandidata.
Predsednik Bajden uživa jedan od najnižih predsedničkih rejtinga u američkoj istoriji, ali je u utorak zvanično objavio da će tražiti još četiri godine u Beloj kući. Demokratska stranka nije pronašla drugo rešenje i pored toga što poslednja istraživanja javnog mnjenja pokazuju da bi Bajden, da se izbori održavaju danas, izgubio od bilo kog republikanca.
Prema poslednjoj anketi En-Bi-Sija, Bajden bi osvojio 41 odsto glasova, a konzervativni kandidat 47 odsto. Oko 70 odsto Amerikanaca, uključujući više od 50 odsto glasača Demokratske stranke, kazalo je da Bajden ne treba da traži drugi mandat. Kao jedan od najčešćih razloga pominju se predsednikove godine.
Isto istraživanje pokazuje i da se 60 odsto Amerikanaca, uključujući trećinu konzervativnih birača, protivi Trampovoj ponovnoj kandidaturi.
Amerikanci ne žele ni Bajdena ni Trampa, ali će ih po svoj prilici dobiti, jer ni Demokratska ni Republikanska stranka nemaju jače kandidate.
Vladavinu sadašnjeg predsednika podržava samo 38 odsto građana. Kako podseća „Politiko”, niži rejting pred reizbor imali su samo predsednici Ronald Regan, Džimi Karter i Donald Tramp, a poslednja dvojica su izgubila trku za drugi mandat.
Iako je uobičajeno da se predsednik takmiči da ostane u Zapadnom krilu još četiri godine, ovog puta kandidatura za drugi mandat nije uzimana zdravo za gotovo. Šef vašingtonske administracije ima 80 godina i najstariji je predsednik u istoriji zemlje. Na kraju drugog mandata imao bi 86 godina.
Ankete pokazuju da je vremešnost jedan od razloga zašto je Bajden nepopularan. Ipak, demokrate veruju da ne treba menjati kandidata koji je već dokazao da može da nadjača Trampa na biralištima. „Njujork tajms” ocenjuje da Bajdenu ide naruku to što važi za umerenog političara koji štiti zemlju od levih i desnih ekstrema. Mnogim biračima motiv da glasaju za aktuelnog šefa administracije biće taj da drže Trampa podalje od Bele kuće.
Nije da liberali nisu razmišljali i o drugim imenima, pa i o potpredsednici države Kamali Haris. Odustali su od toga shvativši da potpredsednica Haris nije izgradila upečatljiv politički imidž ni posle dve i po godine na vlasti.
Prema istraživanjima javnog mnjenja, Trampov rejting u opštoj populaciji je 34 odsto. Na stranačkim izborima osvojio bi 46 odsto glasova, ostavivši iza sebe drugoplasiranog guvernera Floride Rona Desantisa (31 odsto). Desantis još nije objavio kandidaturu, ali se očekuje da će to učiniti.
I kod Trampa (76) se postavlja pitanje godina, ali je njegovo pozno doba u senci njegovih problema sa zakonom. Jedini je (bivši) predsednik koji je uhapšen i kome će biti suđeno za krivično delo zbog sumnje da se 2016. oglušio o izborne zakone. Nekadašnji šef vašingtonske administracije mogao bi da se suoči i s drugim optužnicama: da je iznosio državne tajne iz Bele kuće, podbunjivao podržavaoce da upadnu u Kongres i probao da namesti glasove u Džordžiji.
Ove nedelje je počelo i suđenje po tužbi žene koja je okrivila Trampa da ju je sredinom devedesetih godina prošlog veka silovao u robnoj kući na Menhetnu, prenosi Nacionalni javni radio. Kao i sve drugo što mu se stavlja na teret, Tramp poriče i ovo krivično delo. Sa njim se u tom pogledu slaže 70 odsto glasača Republikanske stranke, koji smatraju da su ovo politički montirani procesi.
Napomena o autorskim pravima:
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
