Šta kaže istorija kako će se završiti rat u Ukrajini: Rusija nije ni Iran, ni Srbija

Uprkos dobicima koje je Ukrajina ostvarila, stručnjaci veruju da je najveća verovatnoća zamrznutog sukoba ili lošeg primirja. Evo i zašto.

Rat u Ukrajini izaziva snažan osećaj istorijskog deja vua. Iako snimljene na moderniji način, mobilnim telefonima i iz dronova, snimljene slike sa artiljerijskim dvobojima i rovovskim ratom visoke rezolucije bude utiske prošlog veka, piše Al Džazira Balkans.

Poput Staljinove invazije na Finsku u Zimskom ratu 1939. godine, ruska vojska je zaglavljena i okrvavljena od mnogo manjeg neprijatelja.

Oe strane sada se ukopavaju, dok se moskovska „specijalna vojna operacija“, koja je trebalo da  traje nekoliko dana, pretvara u još jednu godinu iscrpljujućeg rata. Rusija baca veliki broj regruta i plaćenika u bliske bitke oko gradova kao što su Bahmut i Vuhledar.

U međuvremenu, zapadne sile su obećale borbene tenkove Ukrajini, a mnogo se govori i o novoj ruskoj prolećnoj ofanzivi.

„Verovatnoća brzog završetka je mala“

– Ukrajina nikada neće biti pobeda za Rusiju. Nikada – rekao je američki predsednik Džo Bajden prošle nedelje u Poljskoj, dan posle nenajavljene posete Kijevu.

To je vrsta sukoba za koji je Margaret Makmilan, istoričarka rata i profesorka na Univerzitetu u Oksfordu, rekla da “nismo mislili da ćemo ga ponovo videti”. Sada, kada bombardovanje Ukrajine ulazi u još jednu godinu, šta nam prošli sukobi, posebno oni iz modernog doba, govore o tome kako bi rat mogao da se završi?

Kratak odgovor: Dok je svaki sukob jedinstven i ima tendenciju da prkosi istoriji, jasan poraz bilo koje strane u ovom ratu nije verovatan, kažu stručnjaci. Verovatniji scenario je dugotrajna borba koja iscrpljuje obe strane, ali ne žele da priznaju poraz, što rezultira zamrznutim sukobom ili eventualnim neugodnim primirjem. Verovatnoća brzog završetka neprijateljstava je mala.

Američka podrška i interesi na Bliskom istoku

Rat u Ukrajini poprimio je međunarodne dimenzije onog trenutka kada su ruske oklopne kolone prešle granicu u februaru 2022. godine. Sukob u kojem je velika nuklearna sila i veliki izvoznik energije prekršio suverenitet zemlje koja je temelj globalne sigurnosti hrane nije mogao ostati stvar isključivo te dve strane.

SAD i njegovi saveznici brzo su pružili pomoć koja je bila ključna za sposobnost Ukrajine da se odbrani.

– Prethodni ratovi, poput osmogodišnjeg Iransko-iračkog rata iz 1980-ih, također su zavisili od takve spoljne pomoći. U različitim trenucima u ovom sukobu, Rusija je bila bliže poziciji Irana, a Ukrajina je podražavala poziciju Iraka – iako samo nepotpuno – kaže Džeremi Moris, profesor globalnih studija na Univerzitetu Arhus u Danskoj.

Taj sukob, takođe između suseda, u osnovi se vodio oko teritorija i resursa. Zapadno oružje pomoglo je Iraku da postigne rane uspehe na ratištu protiv mnogo većeg Irana, koji je morao da pribegne skupljim taktikama poput napada u pešadijskim talasima, u kojima su su artiljerijske kolone jurišale prema iračkim formacijama, rizikujući teške gubitke u nadi da će nadvladati neprijatelja.

– I tu je bio proxy rat – rekao je Moris za Al Džaziru, govoreći o američkoj podršci Iraku u ostvarivanju sopstvenih interesa na Bliskom istoku.

Naravno, postoji ključna razlika. Irak je, za razliku od Ukrajine, počeo taj rat.

Ipak, zapadno oružje – iako se isporučuje postepeno i oprezno – u Ukrajini je na sličan način bilo ključno za zaustavljanje ruskog napredovanja. U teoriji, to Zapadu daje uticaj na smer rata. Zapad bi mogao – kao što je Ukrajina tražila – da isporuči još sofisticiranije oružje, brže, u nadi da će uveriti Rusiju da ne može da pobedi.

Rusija je, za razliku od Irana i Srbije, nuklearna sila

Makmilan je istakla da je spoljni pritisak ponekad najvažniji faktor za okončanje otvorenog sukoba i navođenje zaraćenih strana na razgovor.

– Rat Srbije protiv Kosova okončan je jer su se umešale spoljne sile – kazala je za Al Džaziru, govoreći o NATO bombardovanju Srbije 1999. godine.

– Građanski rat u Severnoj Irskoj završio se delom zato što su spoljne sile (naročito SAD) uložile mnogo pritiska i pomogle u izgradnji okvira (za mir).

Ali, računica u Ukrajini nije podložna spoljnim direktnim rešenjima.

Rusija je, za razliku od Irana i Srbije, nuklearna sila. Ima domaću ratnu mašineriju i ogromne rezerve ljudstva i resursa, a Moris vjeruje da postoje dobre šanse da Rusija može da održi sukob godinama.

Rat i zapadne sankcije oštetili su rusko društvo i ekonomiju, ali Moskva je otupela najgore posledice i malo je verovatno da će ostati toliko slaba da ne bude u stanju da nastavi rat. Ruska ekonomija smanjila se za samo nešto više od dva posto prošle godine – daleko manje od očekivanog.

– Rusija je već bila izolovana zbog intervencije u Donbasu u istočnoj Ukrajini 2014, tako da je spremna na izolaciju – rekao je Moris.

„Nema šanse da se NATO uključi u akciju protiv Rusije“

– Ruski životni standard mogao bi strmoglavo da padne, ali oni nikada neće biti u poziciji kao Severna Koreja – čak su i Severnokorejci podnosili uslove u kojima žive više od 50 godina – dodaje on.

Za razliku od slučaja Srbije, stručnjaci ne predviđaju scenario u kojem bi zapadni savez predvođen SAD aktivno napao Rusiju.

– Srbija je bila slaba u poređenju sa NATO – kazao je Den Rajter, profesor političkih nauka na Univerzitetu Emori i autor knjige „Kako završavaju ratovi“.

– Nema šanse da se NATO uključi u neizazvanu akciju protiv Rusije – tvrdi on.

Isto tako, zavisnost Ukrajine od njihovog oružja daje zapadnim silama pravo glasa o tome kako Kijev planira svoju strategiju. U teoriji, mogli bi da zaprete smanjenjem podrške ako se umore od rata ili ako Ukrajina, ohrabrena vojnim napredovanjem, pređe prag koji bi mogao izazvati eskalaciju neprihvatljivu Zapadu.

– Ali, ideja da se Ukrajina može pritisnuti da postigne neku vrstu mira je „netačna“ i „poništava Ukrajini sve ono što radi“ – rekao je Branislav Slančev, profesor politike na Univerzitetu Kalifornija u San Dijegu i stručnjak za ratne pregovore i načine da se zaustavi rat.

„Ukrajinci će odlučiti kada će prestati“

Rekao je da Zapad može učiniti malo da zaustavi Ukrajince u pokušaju povratka kompletne svoje teritorije – uključujući delove koje je Moskva formalno anektirala.

– Mi, zapravo, ne možemo vršiti pritisak na Ukrajince – rekao je.

Iako bi Zapad mogao da upozori Kijev da će zaustaviti isporuku oružja ili finansijsku podršku ako Ukrajina bude insistirala na prkošenju SAD ili Evropi, „ovakva pretnja nije verodostojna“, kazao je Slančev za Al Džaziru. To je „zato što Ukrajinci znaju“ da je u interesu Zapada „ne dopustiti im da propadnu“.

Slančev je rekao da Zapad zna da bi bilo kakve pukotine u njegovom jedinstvu protiv ruske agresije samo ohrabrile Kremlj.

– U suštinii, kada je Zapad doneo odluku da je Ukrajina važna… treba ih podržati do kraja, a to znači da su Ukrajinci ti koji će odlučiti kada će prestati – navodi Slančev.

„Dve strane suočene su sa večnim ratom“

Kako stvari stoje, čini se da je ruski predsednik Vladimir Putin, uprkos velikim neuspesima na ratištu, spreman za dugu borbu i veruje da će Rusija pobediti. Ruski saveznici poput Kine – koja je bila mlak prijatelj Putina u njegovom ratu protiv Ukrajine – takođe ga nisu mogli ili nisu želeli prisiliti za pregovarački sto.

Dugotrajni i sporogorući sukobi pomogli su Rusiji da uspostavi otcepljene, prokremaljske enklave u Ukrajini (Donbas), Gruziji (Južna Osetija i Abhazija), Moldaviji (Pridnjestrovlje) i Azerbajdžanu (Artsak).

Trenutni rat je drugačiji, uz podršku Zapada, koji pomaže Ukrajini da vrati velike delove teritorije koje je Rusija zgrabila u prvim nedeljama prošlogodišnje invazije.

Ako je Slančev u pravu, dve strane suočene su sa večnim ratom.

– Mogao bi da završi kao ono što se desilo na Korejskom poluostrvu, sa demilitarizovanom zonom između teritorija koje kontrolišu Rusi i Ukrajinci, ili povremenim konfliktima manjeg ili većeg intenziteta i labavim prekidima vatre.

U svakom slučaju, jedno je sigurno – još mnogo bola za Ukrajinu, Rusiju i ostatak sveta.