Primirje ni na vidiku

Više od 200.000 poginulih, milioni izbeglih, porušeni gradovi… To je bilans sukoba Rusije i Ukrajine nakon godinu dana od početka rata. Kraj ne samo da nije ni na vidiku, već postoji sve veći strah u svetu da bi mogao da preraste u otvoreni sukob Rusije i NATO.

Mnogi nisu verovali da će do oružane intervencije doći, a onda je, 24. februara 2022. godine u obraćanju naciji, predsednik Rusije Vladimir Putin proglasio „specijalnu vojnu operaciju“ u ukrajinskoj oblasti Donbas i pored molbi Saveta bezbednosti UN da to ne radi. Iz Kijeva, glavnog grada Ukrajine predsednik države Vladimir Zelenski je uzvratio da će se narod braniti ako neko pokuša da mu oduzme teritoriju, slobodu i živote.

Teroristička akcija

– Ne može se očekivati dogovor i kraj rata, a mogući su i još žešći sukobi – tumači u najkraćem situaciju za „Vesti“ penzionisani potpukovnik Kontraobaveštajne službe Vojske Srbije Ljuban Karan. Ovu ocenu, kako kaže, iznosi na osnovu govora predsednika SAD Džozefa Bajdena i ruskog Vladimira Putina koji nisu spomenuli mir, već su pričali o pobedi. To, kaže on, govori o nastavku rata.

– Kada bi Amerikanci i Bajden sugerisali Zelenskom da treba da razgovara sa Moskvom onda bi do razgovora i došlo. Umesto toga vidimo da ukrajinska vojska i obaveštajna služba najavljuju spektakularnu akciju na godišnjicu od početka rata, što bi mogla da bude teroristička ili diverzantska akcija u dubini Rusije. Tako nešto bi moglo da isprovocira ruski odgovor i odmazdu, kao i najava dejstava na Krimu koji Moskva smatra svojom teritorijom – pojašnjava Karan.

Ruska operacija se nastavlja, kaže za naš list istoričar Aleksandar Raković koji je uveren u rusku pobedu.

Manjak oružja

On ukazuje da je Rusija vratila petinu ukrajinske teritorije, reintegrisala u svoj prostor i tu neće stati.

– Rusija je najveća evroazijska i svetska država, a Ukrajina je najveća evropska zemlja i 20 odsto teritorije nije uopšte malo. To su ogromna prostranstva, koje je Rusija reintegrisala u svoj prostor – ukazao je Raković koji smatra da će biti reintegrisani prostori čitave Novorusije od Harkova do Odese i da će Rusija izaći na Dunav. Osvrnuvši se na slanje naoružanja iz zapadnih zemalja u Ukrajinu, naš sagovornik je rekao da to više neće moći da rade, jer ga više nemaju dovoljno.

– Oni više nemaju u dovoljnoj meri oružje da bi mogli da ga upumpavaju u Ukrajinu. To je neko hrabrenje režima u Kijevu da se bori do poslednjeg Ukrajinca – rekao je naš sagovornik. On smatra da bi bolje bilo i za Ukrajinu, i za sve, da se ovaj rat odmah završi, jer onda bi Ukrajina imala više šansi da opstane kao država.

– Što se rat više bude nastavljao, to su šanse Zapada i ukrajinskog režima manje – procenjuje Raković.

Međutim, prema njegovim rečima, iz nedavno govora američkog predsednika Džozefa Bajdena se čulo da Zapad neće prestati da ugurava Ukrajinu u ovaj sukob.

– Onda će se to sve završiti totalnim porazom i Zapad neće znati šta ih je snašlo, kada u jednom momentu i Novorusija i centralni delovi Kijevske Rusije budu deo Ruske Federacije – kazao je Raković.

Nova ofanziva

Rusija je 2014. anektirala Krim, a Putin je tri dana uoči sukoba objavio i da Moskva priznaje nezavisnost dva otcepljena regiona, samoproglašene Donjecke Narodne Republike i Luganske Narodne Republike. Bio je to potez koji su osudile Ukrajina, zapadne zemlje i Nato, a Putinu je omogućio da naredi ulazak trupa u Ukrajinu. Karan ističe da bi sukob mogao da se nastavi većom žestinom, jer Rusija sprema novu ofanzivu, a Ukrajina traži od Zapada još oružja.

– Uz to reći, nećemo pregovore sa Rusijom, pobedićemo je, potpuno je nerealno. Taj ko to kaže, nije za pregovore – smatra naš sagovornik. Moskva sa druge strane, kako ukazuje Karan, od Vašingtona traži bezbednosne garancije.

– Rusija suspenduje učešće u sporazumu Novi START koji se tiče smanjenja nuklearnog naoružanja u dogovoru sa SAD, jer nema poverenja u njih. Taj dogovor podrazumeva američku inspekciju u Rusiji i obrnuto, ali Moskva više ne veruje Amerikancima, jer su na strani Ukrajine – naveo je Ljuban Karan.

Nepoverenje koči inicijative

Ljuban Karan smatra da je kineska inicijativa za mir dobra, ali od nje zaziru SAD i NATO, jer je Peking blizak sa Moskvom. Turska je bila spremna da radi na postizanju dogovora, ali kod te zemlje je „kriza posredništva“, zbog katastrofalnog zemljotresa, ali i što je predsednik te zemlje Redžep Tajip Erdogan javno saopštio da SAD planiraju „narandžastu revoluciju“ u Turskoj – kaže Karan.

Politika moći

Visoki predstavnik EU Žozep Borelj izjavio je da se međunarodno pravo mora primenjivati svuda, da bi svi bili zaštićeni od politike moći, ucena i vojnih napada. On je u autorskom tekstu za današnju Politiku, povodom godišnjice ruske intervencije u Ukrajini, istakao da taj rat nije „samo evropsko pitanje“, niti pitanje „Zapada protiv svih ostalih, već pitanje sveta u kome želimo da živimo“. Istakao je i da niko nije bezbedan u svetu u kojem bi protivpravna upotreba sile od strane jedne nuklearne sile i stalne članice Saveta bezbednosti bila normalizovana.

Antiruska histerija

Aleksandar Raković smatra da kada je reč o Kijevu i Černigovu i središnjoj Ukrajini, da će i ti nekada centralni delovi Kijevske Rusije i ruskog identiteta, takođe, biti reintegrisani u Rusiju.

– Ne znam kako će to Rusi da urade, ali kada su krenuli, oni sada više neće stati – rekao je Raković.

Predsednik Skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić izjavio je da Srpska želi da ostane neutralna u ukrajinskom sukobu i da gradi uravnoteženu saradnju sa Rusijom i Zapadom. Stevandić, koji predvodi delegaciju RS u poseti Rusiji, je rekao za „Rusku gazetu“ da ne prestaju pokušaji da se proširi antiruska koalicija i histerija, dok istovremeno veliki deo sveta ostaje neutralan.

– Pokušavaju da RS označe kao bazu Rusije na Balkanu, što je stvaranje alibija za sprovođenje budućih neprijateljskih akcija protiv RS – kaže on.