Pre invazije na Ukrajinu, mnogi su očekivali brzu pobedu Rusije. Međutim, Moskva u 2022. nije uspela da iskoristi svoju superiornost ni u vazduhu, ni na moru. Jedan od najvećih gubitnika je – Crnomorska flota.
Pre nešto manje od godinu dana, kada je Rusija gomilala svoju vojsku duž granice sa Ukrajinom, mnogi stručnjaci i političari na Zapadu verovali su da će u slučaju invazije Kijev pasti za nekoliko dana. Očigledno se tako računalo i u Rusiji, piše DW.
Iako je ruska vojska u prvim danima rata napredovala do predgrađa prestonice, ukrajinska vojska ju je zaustavila i primorala na povlačenje. Pogrešne procene. Ruski predsednik Vladimir Putin to ne priznaje direktno i početkom decembra priprema svoju zemlju na dugi rat.
Nema ruske prevlasti u vazdušnom prostoru
Nekoliko očekivanja se nije ostvarilo nakon invazije u februaru 2022. Mnogi su očekivali da će Rusija vrlo brzo eliminisati ukrajinsko vazduhoplovstvo i PVO i tako preuzeti potpunu kontrolu nad vazdušnim prostorom.
Razlog za tu pretpostavku su možda iskustva u istočnoj Ukrajini: 2014. kada je izbio rat u Donbasu, a Rusija negirala svoju umešanost u njemu, Ukrajina je u prvih nekoliko meseci izgubila mnogo aviona i helikoptera, i više nije koristila svoje preostale letilice. Ukrajinsko vazduhoplovstvo bilo je praktično eliminisano.
Sasvim drugačije je od invazije u februaru. Izveštaj Ministarstva odbrane u Moskvi od 28. februara, prema kojem Rusija ima kontrolu nad vazdušnim prostorom cele Ukrajine, pokazao se pogrešnim. Tačno je da rusko vazduhoplovstvo po brojnosti i tehnologiji očigledno nadmašuje ukrajinsko, ali uprkos brojnim raketnim napadima na vojne aerodrome i borbenim dejstvima na frontu, Ukrajina i dalje ima netaknute borbene avione i helikoptere. Protivvazdušna odbrana je takođe sve jača.
Prema ukrajinskim izvorima, Rusija je od početka rata izgubila stotine aviona i helikoptera. Ova informacija se ne može nezavisno potvrditi, no i zapadne tajne službe takođe ukazuju na velike gubitke u ruskom vazduhoplovstvu. Ono deluje ograničeno, na liniji fronta, i više se ne upušta duboko u unutrašnjost. Umesto toga, Rusija sve više koristi bespilotne letelice i rakete, koje ukrajinska protivvazdušna odbrana sve efikasnije presreće. Sve to Kijev duguje pomoći Zapada.
Gubitnik – Crnomorska flota
Na moru je Rusija takođe očigledno superiornija od Ukrajine. Moskva je 2021. dva puta vežbala iskrcavanje trupa na anektiranom Krimu. To je izazvalo bojazan da će Rusija započeti ofanzivu u pravcu Odese i na obalu iskrcati velike trupe uključujući oklopne transportere. To se do sada nije desilo i u stručnim krugovima se trenutno s tim ne računa.
– Amfibijsko iskrcavanje je veoma rizično – rekao je za DW britanski stručnjak Mark de Vore sa Univerziteta Sent Endrjuz. „To zahteva jasnu superiornost mogućnosti“. Očigledno da je Rusija tražila mogućnosti za iskrcavanje i nije našla ništa prikladno, nikakvu „nezaštićenu plažu“.
Na početku invazije Rusija je gomilala ratne brodove kod Odese. U to vreme ruske trupe su uspele da zauzmu malo, a strateški važno Zmijsko ostrvo jugozapadno od Odese. Ali, krajem juna, ciljanim artiljerijskim napadima Ukrajina je uspela da odatle istera rusku vojsku.
Ruska Crnomorska flota se do sada pokazala kao jedan od najvećih gubitnika rata. Njen glavni brod, raketna krstarica „Moskva“, oštećena je ukrajinskim projektilima u aprilu i kasnije je potonula. U martu je desantni brod „Saratov“ pogođen raketom u luci Berđansk na Azovskom moru i tamo potonuo. Rezultat: ratni brodovi Crnomorske flote drže se na većoj udaljenosti od obale koju kontroliše Kijev.
Rusi više nisu bezbedni ni u bazi u Sevastopolju. Ukrajina je dronovima napala i štab i brodove. Međutim, Crnomorska flota nije van stroja. Njeni brodovi nastavljaju da napadaju Ukrajinu krstarećim projektilima – sa bezbedne udaljenosti.
Rusija je napustila pomorsku blokadu ukrajinskih luka. Zvanično, da bi se omogućio dogovor o izvozu žitarica uz posredovanje Turske i UN. Posle napada na ruske ratne brodove krajem oktobra, Moskva se povukla iz sporazuma – a zatim se vratila. Prema Moskvi, Kijev je dao „garancije“ da Crnomorska flota neće biti napadnuta iz određenog „koridora“.
Jaka kibernetička odbrana zahvaljujući pomoći Zapada
I na kraju, pre invazije se strahovalo da će Rusija paralizovati Ukrajinu masovnim hakerskim napadima, jer je Ukrajina godinama bila izložena takvim napadima.
Neposredno pre ruske invazije, 15. februara, došlo je do žestokog hakerskog napada, koji je odgovorni ukrajinski ministar Mihajlo Fedoriv opisao kao „najveći DDoS-napad u istoriji Ukrajine“. DDoS-napadi su veštački zahtevi na internetu koji preopterećuju servere žrtve. Pogođeno je nekoliko banaka i Ministarstvo odbrane. A dan pre invazije bilo je hakerskih napada na vladine strukture i parlament koji se takođe pripisuju Rusiji.
Ali, izgleda da je Kijev bio dobro pripremljen. I nakon toga je bilo hakerskih napada, ali za razliku od prethodnih godina, oni su bili manje uspešni. U svakom slučaju, delovi kritične infrastrukture, kao što je električna mreža, nisu narušeni hakerskim već raketnim napadima.
I u ovom slučaju se isplatilo što je Zapad godinama pomagao Ukrajini da ojača svoju kibernetičku odbranu. Na primer, nekoliko dana pre invazije, EU je na zahtev Ukrajine stavila toj zemlji na raspolaganje svoj Cyber Rapid Response Team (CRRT).
Trenutno se čini da digitalni rat koji se pripisuje Rusiji posustaje, baš kao i na bojnom polju. Zapadni stručnjaci, međutim, očekuju sve više hakerskih napada u zimskim mesecima, piše DW.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
