U Ukrajini je broj raketnih napada smanjen u odnosu na prethodne dane, ali se na diplomatskom planu odvijaju pregovori za dalje jačanje pozicija. Usvajanje rezolucije u Generalnoj skupštini UN o nepriznavanju referenduma u Donjeckoj, Luganskoj, Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti izazvalo je burne reakcije.
Iako su 143 države glasale „za“, a Rusija, Belorusija, Severna Koreja, Sirija i Nikaragva „protiv“, šef evropske diplomatije Đuzep Borelj je zabrinut zbog toga što je „previše“ država bilo uzdržano – njih 35, a među njima Kina, Indija i Pakistan. Ovom rezolucijom se pozivaju sve države, međunarodne organizacije i agencije UN da ne priznaju rusku promenu statusa ovih teritorija.
S druge strane, Ruska Federacija je nezadovoljna velikim brojem država koje nisu podržale referendume. Juče je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao da je Zapad mogao da obezbedi toliki broj glasova jedino „zavrtanjem ruku“ i diplomatskim terorom i da je u sopstvenom interesu ucenjivao zemlje u razvoju i pretio im. Zanimljivo je da su Turska, američki milijarder Ilon Mask, pa čak i Rumunija, izneli predloge za mirovne pregovore. Međutim, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski i Rada usvojili su odluku kojom se odbijaju pregovori s Ruskom Federacijom sve dok je predvodi Putin. I američki presednik Džozef Bajden je rekao da ne vidi dobar razlog da se idućeg meseca sastane s ruskim predsednikom na samitu G20 u Indoneziji.
Tim povodom Lavrov je naglasio da to ni na koji način ne komplikuje situaciju „jer je današnje stanje, pre svega u samim SAD, već dovedeno do toga da gore ne može biti“. On je za ruski državni kanal podsetio da Rusija nikad ne odbija ozbiljne predloge za kontakte ili pregovore, ali da niko ne nudi razumne inicijative.
NATO planira da iduće sedmice održi nuklearnu vežbu koja će biti usmerena na suzbijanje mogućeg nuklearnog napada Rusije, a, kako prenosi Rojters, severna vojna alijansa priprema „fizički odgovor“ na eventualni ruski nuklearni udar. Što se tiče EU, Borelj je najavio da bi ruski nuklearni napad na Ukrajinu izazvao ne nuklearni, nego „snažan vojni odgovor“. Prethodno je i francuski predsednik Emanuel Makron najavio da neće biti nuklearnog odgovora. Prema njegovim rečima, Francuska ima doktrinu nuklearnog odvraćanja.
– Što manje pričamo o tome, manje naduvavamo pretnju i imamo više poverenja. Previše ljudi priča o tome – zaključio je Makron.
Zvanični Kijev je i dalje zainteresovan za dopremanje oružja od država NATO-a. Zelenski je juče naveo da njegova zemlja ima samo oko 10 odsto onoga što joj je potrebno za protivvazduhoplovnu odbranu i ponovo je isključio diplomatske kontakte s Rusijom. U video-obraćanju Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope Zelenski je naglasio da diplomatija nije moguća s liderima koji ne poštuju međunarodno pravo i izneo stav da Moskva mora da bude naterana da sprovede zahteve Međunarodne agencije za atomsku energiju i da dozvoli demilitarizaciju ukrajinske nuklearne elektrane u Zaporožju, koja je pod njenom kontrolom.
Ukrajinski predsednik je saopštio da je u područjima Harkovske oblasti koja su ponovo pod kontrolom Kijeva stanje podjednako užasno kao u Irpinu i Buči, koji su ranije oslobođeni od ruskih snaga. Ukrajinski izvori tvrde da su ruske snage juče sa tri bespilotne letelice kamikaze napale gradić Makarov, zapadno od Kijeva i da su pogođeni vitalni infrastrukturni objekti. U pograničnom ruskom Belgorodu deo projektila oborenog iz ruskog PVO sistema pao je na soliter i oštetio ga.
Predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin juče je na svom kanalu na „Telegramu“ objavio mapu ruskog odgovora „terorističkom režimu Kijeva“ s obeleženim regionima u kojima je uništeno 70 infrastrukturnih energetskih objekata. Na mapi su prikazana samo tri regiona: jedan na samom severu i dva na zapada Ukrajine – koji nisu raketirani. Dodao je da će, ako se teroristički napadi koje organizuje Kijev nastave – odgovor Moskve biti još oštriji.
Više od 400 pripadnika „Azova„ prebačeno u Rusiju
U Rusiju su od kraja septembra do juče prevezena 402 borca ukrajinskog puka „Azov“. Pres-služba ruskog istražnog komiteta navela je da se oni nalaze u specijalizovanim ustanovama Rostovske, Belgorodske, Volgogradske i Voronješke oblasti i da se u saradnji s Federalnom službom bezbednosti sprovode istražne radnje. Kao rezultat toga, zabeležene su nove činjenice o zlostavljanju civila koje su počinili predstavnici ukrajinskih oružanih formacija, preneli su ruski mediji. Između ostalog, utvrđene su okolnosti granatiranja civilnih infrastrukturnih objekata u donjeckoj republici, koje je izvršeno 9. maja 2017. godine po naređenju potporučnika Maksima Žorina, koji je u to vreme bio komandant puka „Azov“.
Ranije su iz „Azova“ naveli da je oko 2.500 vojnika iz Mariupolja ostalo u ruskom zarobljeništvu i da je reč o borcima „Azova“ i Oružanih snaga Ukrajine.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
