Misija Bundesvera u Maliju je suspendovana. Vlada Malija se trenutno oslanja na Rusiju – sa mogućim posledicama po oko 1.000 nemačkih vojnika u toj zapadnoafričkoj zemlji.
Ministarstvo odbrane Nemačke saopštilo je u petak da će do daljeg biti obustavljeni transportni letovi i izviđačke operacije Bundesvera u Maliju. Razlog je bio taj što je vlada Malija više puta uskraćivala Bundesveru prava na prelet.
Konkretno, reč je o tome da oko 140 nemačkih vojnika trenutno ne može da dobije redovnu zamenu, a čini se da su u pitanju i moguće medicinske evakuacije.
Ponašanje vojne vlade ometa rad Bundesvera u okviru misije UN, saopštilo je nemačko ministarstvo. „Planirana promena osoblja tako nije moguća. Bezbednost vojnika ima najveći prioritet.“
Kristijan Bak iz ministarstva spoljnih poslova, početkom nedelje bio je u Maliju na pregovorima: rečeno je da je malijska strana signalizirala da bi rotacija trupa uskoro mogla biti nastavljena.
I ministarka odbrane Kristin Lambreht je u četvrtak u telefonskim razgovoru sa malijskim kolegom Sadijom Kamarom dobila obećanje da misija neće biti dalje ometana. A u petak su prava preleta ponovo uskraćena.
Najveći inostrani angažman Bundesvera
Mali, sa oko 20 miliona stanovnika, doživeo je tri vojna puča od 2012. i smatra se da je politički izuzetno nestabilan. Misija UN MINUSMA – u koju je uključen i Bundesver, u Maliju je od 2013. Savet bezbednosti UN je krajem juna 2022. produžio mandat plavih šlemova za još godinu dana.
Od poslednjeg državnog udara u maju 2021. zemlju vodi privremena vojna vlada koja ima bliske veze sa Rusijom. Od tada je misija UN više puta ometana. Za Bundesver je ovo trenutno najveća misija u inostranstvu i takođe najopasnija. Bundestag je u maju produžio misiju u Maliju – doduše uz jedno upozorenje: novi mandat sadrži klauzulu o povlačenju u slučaju da se više ne može garantovati bezbednost vojnika Bundesvera.
„Mali hoće Rusiju“
Za Ulfa Lesinga, šefa kancelarije fondacije bliske CDU, Konrad-Adenauer u Bamaku, linija vojne hunte u Maliju je jasna:
„Odluka da se Bundesver za sada povuče iz Malija je logična jer Mali nije reagovao na upozorenja iz Nemačke, naprotiv. U ovom trenutku izgleda da Mali hoće Rusiju.“
„Borbeni helikopteri i vojni avioni ponovo sleću u Bamako, prestonicu Malija – uz najlepše pozdrave iz Moskve“, objavio je privremeni predsednik Asimi Goita na svom Tviter nalogu u sredu.
Istog dana, šef malijske hunte i ruski predsednik Vladimir Putin razgovarali su telefonom i uveravali jedan drugog u prijateljstvo – koje se ispoljava pre svega u isporuci vojne opreme i razmeštanju ruskih vojnika u Maliju.
Oštra poruka Makronu
Odnos sa bivšom kolonijalnom silom Francuskom je, pak, dostigao najnižu tačku, kako je to izrazio portparol privremene vlade u Bamaku, pukovnik Abdulaje Majga, u poruci francuskom predsedniku Makronu pre nekoliko dana:
„Privremena Vlada poziva predsednika Makrona da konačno odustane od svog neokolonijalnog, paternalističkog i prezrivog držanja i da shvati da Malijci odlično mogu da se brinu sami o sebi“.
Ali očigledno Mali ne može da se brine o sebi bez ruske pomoći. Tu verovatno spadaju i plaćenici iz zloglasne grupe Vagner. Iz tog razloga, EU je već okončala svoju misiju obuke malijske vojske.
Pogoršanje bezbednosne situacije
Ali ova strategija malijskog rukovodstva se do sada nije isplatila. Naprotiv, stručnjak za Sahel Sejdik Aba za francuski servis TV5 Monde kaže:
„Generalno, bezbednosna situacija se pogoršala. Broj napada (radikalnih islamista) je porastao, oni su mnogo sofisticiraniji i smrtonosniji nego što su bili.“
Napadi militantnih islamista stigli su do predgrađa glavnog grada Bamaka. U poslednjem napadu u nedelju u Tesitu, napadači su koristili eksploziv, bespilotne letelice, pa čak i artiljeriju – poginula su 42 malijska vojnika.
Pokrenuo se talas nasilja, koji privremena vlada Malija, uprkos obećanjima, nije mogla da zaustavi.
Gde odu Francuzi – dolaze Rusi
Francuska je već povukla veliki deo svojih vojnika, a sada i poslednje francuske trupe napuštaju Mali. Odlaze iz mesta Gao, gde su stacionirane i nemačke jedinice.
Analitičar Lesing smatra da je situacija tamošnjih nemačkih snaga problematična:
„Rusi su se do sada useljavali u sve kasarne koje bi Francuzi napustili. Ako Rusi sada dođu u Gao, nastaće logistički problemi: kako koristi aerodrom Gao? Pa Nemci neće moći da tamo patroliraju sa Rusima. To ovoj drami dodaje još više dinamike.“
Rešenja se trenutno ne vidi. Trenutno je tamo oko 1.000 priradnika nemačke vojske – ali verovatno ne još dugo.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
