Inflacija potopila EU

Inflacija neumoljivo raste u evrozoni već osam meseci, a prve procene Eurostata pokazale su da je kovitlac poskupljenja naglo ubrzao u julu teško pogodivši i članice EU u kojoj živi najveći deo naše dijaspore.

Pri tom, ekonomisti upozoravaju na dalji pad rasta privrede i čak opasnost od prelaska u minus, što bi zajedno s inflacijom izazvalo stagflaciju i povećanje nezaposlenosti i smanjenje životnog standarda pre svega onih s nižim primanjima, radnika i penzionera.

Prema zvaničnim podacima Eurostata, julska inflacija iznosila je rekordnih 8,9 odsto na godišnjem nivou, odnosno 0,3 procenta više nego u junu. Glavni uzrok je stalni rast cena energije i hrane, što prvo pogađa najsiromašnije, ali i one s prosečnom zaradom kojih je najviše.

Inflacioni kovitlac, da podsetimo, počeo je pre ukrajinske krize, ali ga je ubrzao sankcioni rat Zapada s Rusijom. Gas je poskupeo nekoliko puta, značajno su povećane cene uglja i gasa, a sve to se najviše uvozi iz Rusije. Evropa je tako slepo sledeći Vašington pucala sebi u nogu, dok je Rusija dobro napunila budžet zahvaljujući većim cenama.

Nemačka van kontrole

U Nemačkoj, gde živi najviše naših ljudi, krajem prošlog meseca očekivana je inflacija od 7,5 odsto. Međutim, situacija se otrgla kontroli pošto Dojče vele javlja da je dosegla neverovatan nivo od 8,5 procenata, izračunata po evropskim merilima.

U privredi Nemačke u drugom kvartalu primetna je stagnacija. Odnosno, rast BDP-a je ostao na nivou od 0,8 odsto kao u prvom kvartalu i za mnoge stručnjake recesija izgleda neizbežna. Pri tom, rekordna inflacija donosi značajnu štetu proizvođačima i potrošačima.

Da sve bude mnogo gore, sudbina privrede Nemačke koja isporučuje oružje i novac Ukrajini, dobrim delom je u rukama Moskve. Viki Prajs iz londonskog Centra ekonomskih istraživanja kaže da snabdevanje gasom iz Rusije brine učesnike nemačkog tržišta.

– Mnogi prognoziraju dalje sniženje BDP-a Nemačke, najsnažnije ekonomije EU, koje će povući za sobom ostatak Evrope – kaže Viki Prajs.

Rekord u Austriji

U Francuskoj je posle nule iz prvog kvartala u drugom zabeležen rast privrede od 0,5 odsto. Inflacija u Francuskoj je jedna od najnižih u Evropi, ali Pariz nema čime da se ponosi pošto je dosegla rekordnih 6,5 odsto.

U Austriji, prema prvim procenama, inflacija je dosegla 9,2 odsto, čime je oboren rekord iz 1975. godine, odnosno iz vremena velike naftne krize. Pri tom, inflacija je veća za pola procenta nego prethodnog meseca. Time se Austrija još više približila granici od 10 odsto kad zvanično počinje galopirajuća inflacija. Ovo se već desilo Španiji gde je inflacija 10,8 odsto i mada u toj zemlji nema mnogo naših ljudi, reč je o krupnoj ekonomiji koja utiče na celu EU.

Hrana skuplja 14,8 odsto

Ekonomisti ukazuju da je cena energenata u Nemačkoj bila 35,7 odsto veća nego u julu prošle godine. Međutim, stanovništvo direktno pogađa i poskupljenje hrane za 14,8 odsto u istom periodu.

ECB kasni

Predsednik Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard posle dugog oklevanja pokrenula je povećanje referentne kamatne stope da bi suzbila inflaciju, što se desilo prvi put posle 11 godina. Tako je ECB povećala kamatnu stopu za 50 baznih poena, odnosno dva puta više nego što je bilo najavljeno. Neki ekonomisti smatraju da će ova kamatna stopa biti još povećana 8. septembra na zasedanju ECB u Frankfurtu.

Veliki guraju u propast

Tri male baltičke zemlje dosegle su inflaciju od preko 20 odsto, ali one minimalno utiču na sliku o evropskoj privredi. Međutim, visoku inflaciju beleže članice sedam najrazvijenijih zemalja sveta (G7) – Nemačka, Francuska i Italija – i nekoliko inače bogatih ekonomija EU, na primer, Belgija i Holandija.

Estonija 22,7

Letonija 21

Litvanija 20,8

Slovačka 12,8

Slovenija 11,7

Holandija 11,6

Grčka 11,5

Španija 10,8

Kipar 10,6

Belgija 10,4

Irska 9,6

Portugal 9,4

Luksemburg 9,3

Austrija 9,2

Nemačka 8,5

Italija 8,4

Finska 7,9

Francuska 6,5

Malta 6,5

Čep na gasovod

Sankcije su izazvale probleme s remontom Simensovih turbina u ruskim kompresorskim stanicama na gasovodu Severni tok jedan. Rusija je zato smanjila postavke gasa na neverovatnih 20 odsto, dok se Nemačka sama odrekla gasovoda Severni tok dva. Očigledno je da Rusija tako ne dozvoljava Nemačkoj da napuni skladišta uoči zime, kada neće biti gasa ili za grejanje ili za industriju. A verovatno za oboje, što će dovesti do zatvaranja fabrika i nestanka radnih mesta.

Pri tom, gas čini samo dva odsto ruskog BDP-a, a Moskva ima nove kupce u Indiji, Kini, pa čak i Saudijskoj Arabiji.

Svetu se crno piše

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da se na osnovu trenutnih pokazatelja ne može očekivati da će se situacija uskoro poboljšati i ukazuje da raste globalna opasnost od recesije.

– Ulazimo u jedan izuzetno krizni period. Ova kriza razlikuje od one iz 2008. godine, jer nema samo ekonomske uzroke. Za suočavanje sa ovakvim potresima potrebno je jedinstvo, a trenutno stanje u svetu je potpuno suprotno zbog činjenice da u Ukrajini traju borbe, a da države koje su u miru vuku svaka na svoju stranu. Tokom prethodne ekonomske krize ceo svet je bio skoncentrisan sa idejom kako da se problemi reše. S obzirom na trenutnu situaciju, moglo bi se reći da se svetu ništa dobro ne piše, naročito ako uzmemo u obzir i sve lokalne krize. Stvari se komplikuju sa potpuno neizvesnim krajem, za koji ne znamo koliko će da traje i kuda vodi, ali znamo da je loš – kaže profesor Savić.