Ovogodišnja komemoracija, kojoj je prisustvovala i delegacija Srbije, povodom godišnjice oslobađanja nacističkog koncentracionog logora Mauthauzen bila je u znaku ne samo sechanja na žrtve tog strastišta, nego i ukrajinskog rata.
Predsednik Mauthauzen komiteta Austrija Vili Mernji uputio je apel da se rat završi.
„Ako po svaku cenu mora biti pobednika, onda neka to ne budu nacije, velike vođe, vech vrednosti kao što su mir, sloboda i solidarnost“, naglasio je on.
Zvanični moto komemoracije bio je „Politički otpor“, u znak sechanja na ljude koji su tokom Trecheg rajha pružali otpor, i zbog toga bili sistematski ubijani.
Mernji je istakao da je i danas važno pružiti otpor.
„Vidimo kao našu obavezu da vezano za rat kažemo jasno ne“, podvukao je on.
Predsednik Međunarodnog komiteta Mauthauzen Gi Dokendorf podsetio je na brojne ruske i ukrajinske ratne zarobljenike, koji su se u Mauthauzenu tretirali kao „ista kategorija“ zatvorenika.
„Oni su kao građani Sovjetskog saveza dali doprinos zajedničkoj borbi protiv nacističkih agresora“, ukauzao je on.
Na komemoraciju tradicionalno dolaze delegacije iz svih delova sveta, pošto su logoraši bili poreklom iz više od 70 nacija.
Ambasadore Rusije i Belorusije su, zbog rata u Ukrajini, organizatori zamolili da ne prisustvuju ovogodišnjem sechanju, ali su predstavnici porodica žrtava i humanitarnih organizacija iz te dve zemlje bile dobrodošle.
Ispred spomenika ukrajinskim žrtvama bile su postavljene fotografije koje pokazuju strahote trenutnog oružanog sukoba u Ukrajini, ali i one iz Drugog svetskog rata, sa ciljem da „ukažu na sličnost“.
Samo jedan preživeli logoraš ove godine prisustvovao je komemoraciji, a rasi se o 90-ogodišnjem Danijelu Hanohu, poreklom iz Litvanije, koji danas živi u Izraelu.
On je bio zatočen u jednom od sporednih logora Mauthauzen, u logoru Gunskirhen.
Kada je oslobođen logor on je imao 12 godina i dana danas prenosi sve užase koje je kao dete video i preživeo u jednom od najvechih nacističkih logora.
Na zvaničnoj svečanosti, na kojoj po ustaljenoj tardiciji, predstavnici zemalja i organizacija polažu cveche pred sarkofag u centru memorijalnog centra, ruska delegacija je predstavljena kao „Koordinacioni savez organizacija ruske dijaspore u Austriji“.
Na drugoj strani ukrajinska delegacija pozdravljena je dugim i glasnim aplauzom.
Delegacija Srbije, koju su, između ostalih činili ambasador Srbije u Austriji Nebojša Rodić i sekretar u Minstarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Miodrag Kapor, položila je venac kod spomenika srpskim i jugoslovenskim žrtvama zlogalsnog nacističkog logora iz Drugog svetskog rata.
Mauthauzen je poznat kao jedan od najozloglašenijih nacističkih logora. Sejao je smrt u Prvom svetskom ratu, a nastavio i u Drugom. Uspostavljen je 22. septembra 1914, a ponovo aktiviran 8. avgusta 1938. godine.
Bio je aktivan sve do oslobađanja od strane američke vojske 5. maja 1945. godine.
Sastojao se od glavnog logora i 49 sporednih, a do 1945. godine u logor Mauthauzen i njegove sporedne logore deportovano je oko 200.000 osoba, a više od polovine njih je ubijeno ili su umrli od posledica prisilnog rada.
Među njima je bilo ljudi preko 30 različitih nacionalnosti, a poslednji logoraški broj bio je 139.317, izdat 3. maja 1945. godine.
Američke trupe su 5.maja 1945.oslobodile koncentracioni logor Mauthauzen i taj dan se svake godine održava komemoracija.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
