“Ako padne Ukrajina, sledeća je Moldavija”

Od početka rata u Ukrajini nad Republikom Moldavijom se nadvila crna senka, piše za DW moldavski književnik Vitalije Čobanu. Odjednom je sve nesigurno i krhko.

Tog 24. februara probudio sam se već u četiri ujutro. Jednostavno više nisam mogao da spavam. Po navici sam posegnuo za telefonom, da vidim šta ima novo – i ukočio se. Rusija je napala Ukrajinu. Putinov najcrnji scenario postao je stvarnost, scenario u koji brojni zapadni političari i analitičari nisu hteli da veruju, osim američkog predsednika Džozefa Bajdena, koji je od američkih tajnih službi imao tačne informacije.

Hoćemo li ponovo živeti pod ruskom okupacijom?

Mi, građani Republike Moldavije, već mesec dana osećamo teret rata u Ukrajini, dok se ukrajinski vojnici junački bore protiv napadača. Putinove bombe razaraju ukrajinske gradove. Civilno stanovništvo se decimira, umiru žene, deca i starci. Crna senka nadvila se i nad našu zemlju.

Odjednom je sve privremeno, nesigurno, krhko i preti mu opasnost da se raspline. Hoće li se urušiti sve što sam svih ovih godina od raspada Sovjetskog Saveza stvorio. Hoćemo li mi, Rumuni između reka Pruta i Dnjestra, ponovo doživeti sudbinski 28. juni 1940. kao naši roditelji, naši dedovi i bake? Hoćemo li ponovo živeti pod ruskom okupacijom?

Moglo bi se reći da Besarabija svake tri generacije biva bačena u provaliju. (Besarabija koja odgovara gotovo u potpunosti području današnje Republike Moldavije, pre ruske okupacije u Drugom svjetskom ratu pripadala je Rumuniji, većina stanovnika su rumunskog porekla).

Znamo, ako Ukrajina padne, onda smo mi na redu: Republika Moldavija, a možda i Baltičke zemlje, koje ipak stoje pod zaštitnim kišobranom NATO. Neutralnost Republike Moldavije, zapisana u Ustavu, (a koja je de fakto poništena prisustvom ruskih vojnika na području Transnjistrije, koje nadziru separatisti), neće nas zaštititi od agresora, koji ne priznaje nikakve ugovore, koji je bombama uništio međunarodni poredak.

S kim se graniči Rusija? S kim hoće!

Zasad nema naznaka da bi Repoublika Moldavija mogla biti sledeća žrtva, govore moldavske vlasti, predstavnici NATO i američka ambasada u Kišinjevu. Nema informacija, ali šta je s naznakama, simptomima?

Kad je pre nekoliko dana na jednom stadionu u Moskvi sa 200.000 ljudi u publici u ekstazi pevano „Ukrajina i Krim, Belorusija i Moldavija, to je moja zemlja“, nas je obuzimala jeza. To nas podseća na jedan poznati vic: S kim se graniči Rusija? Odgovor: s kim hoće!

Ruska ambasda u Kišinjevu je pre nekoliko dana pozvala građane Republike Moldavije koji govore ruski da prijave svoja iskustva s diskriminacijom. Takvih poziva diplomatskih predstavništava Rusije bilo je i u drugim zemljama.

Kod nas u Republici Moldaviji mnogi kažu da bi taj potez mogao ukazivati na pripremu invazije. Mnogi Moldavci su ruskom veleposlanstvu odgovorili na Fejsbuku: „Molimo vas, nemojte nas spasavati, nemojte nas oslobađati, osećamo se jako dobro u Moldaviji!“, „Ja sam ruskog porekla, rođen u Murmansku. Već više od 30 godina živim u Moldaviji i nikad me niko nije diskriminisao, nikad niko od mene nije zahtevao da govorim rumunski. Naprotiv, ljudi su uvek brzo prelazili na ruski da se ja ne osećam neugodno“…

Ako Rusi zauzmu Odesu…

Ako Rusi zauzmu Odesu i stvore teritorijalnu vezu s Pridnjestrovljem, područjem pod nadzorom separatista, ništa ih neće sprečiti da prodru i do reke Pruta. (To je granična reka prema Rumuniji, koja je članica EU i NATO).

„Generalni sekretar NATO Stoltenberg tako dosadno kao metronom ponavlja da NATO neće učestvovati u ratu u Ukrajini“, primetio je s gorčinom jedan književnik u Kišinjevu. „Mi znamo da on neće učestvovati, ali bi barem trebalo da nas poštedi tih ‘garancija’. Bolje neka kaže šta će NATO učiniti, umesto da kaže šta NEĆE učiniti. Ili Zapad želi granicu s Rusijom na reci Prutu, želi li on novi Kalinjingrad na Crnom moru?“

Kao jedinu mogućnost da budu sigurni od ruske agresije, brojni Moldavci vide u ponovnom ujedinjenju s Rumunijom. Ali, s obzirom na to da je taj scenario jako malo verovatan, mi se hvatamo za neutralnost, koja je zapisana u Ustavu naše zemlje. U nadi da će naša bela zastavica mira ukrotiti krvave prohteve agresora.

Pod pritiskom rata u susednoj zemlji Republika Moldavija je 4. marta službeno podnela zahtev za članstvo u EU, po uzoru na Ukrajinu i Gruziju. Ali, pitanje je: hoćemo li imati strpljenja, mira i sigurnosti da završimo taj put?, zaključuje Vitalije Čobanu.