Vlada beži iz Kijeva

Ruske snage su još pre nekoliko nedelja obuhvatile u potkovicu Kijev u koji se dovlači većina rezervi ukrajinske vojske koja usled toga trpi poraze na jugu zemlje, a u isto vreme je Vrhovna rada (skupština) dopustila vladi da se preseli iz prestonice gde i kad to poželi.

Ova odluka je skrivena od stanovništva kratkom vešću da je usvojen Zakon o centralnim organima izvršne vlasti radi obezbeđivanja njihovog funkcionisanja u uslovima rata. Za to vreme gradonačelnik opsađenog Marijupolja Vadim Bojčenko nekako je pobegao iz grada. Zvanično je objašnjeno da u Marijupolju nema interneta i druge veze, pa je otišao na „neopredeljeno mesto“ odakle može da pomogne građanima i ukrajinskim jedinicama koje brane grad (neonacistički puk Azov i ostaci nekoliko ukrajinskih brigada).

Agonija u Marijupolju

Međutim, u srušenom Marijupolju na obali Azovskog mora malo šta je ostalo da se brani. Ruske snage saopštile su da su zauzele oko 80 odsto grada i objavile video-snimak na kom se njihova zastava vijori na gradskoj kući. Procenjuje se da je već najmanje polovina ukrajinskog garnizona uništena, uz jeziva svedočenja stanovnika i video-snimaka o ulicama punim njihovih tela. Teško ukrajinsko naoružanje u gradu više ne dejstvuje, a izveštači ne znaju da li je uništeno vazdušnim napadima ili su ostali bez artiljerijske municije. Čečenske jedinice povukle su se iz razvalina metalurškog kombinata kompanije Azovstalj i svi izveštaji govore da ruske snage sabijaju Ukrajince upravo na taj prostor gde će im verovatno vazduhoplovstvo zadati poslednji udarac. Bekstvo u kolonama izbeglica isključeno je, pošto Rusi specijalnim aparatima pregledaju ruke muškaraca da bi utvrdili da li su koristili vatreno oružje, ali i proveravaju sve tetovaže, s obzirom da su azovci skloni da se ukrase neonacističkim simbolima. Tako je uhvaćeno već stotinak njih, od kojih su neki bili u ženskoj odeći.

Zabranjena predaja

Kijevski režim prethodno je garnizonu u Marijupolju koji je zvanično brojao oko 14.500 ljudi zabranio da se povuče iz grada, a potom i dva puta da se preda. Potvrđeno je i da je zabranjeno povlačenje okružene donbaske grupacije ukrajinske vojske. Njima su obećana pojačanja u nadi da će slomiti ruske napade na položajima na koje su ukopavali i betonirali osam godina. Samo za selo Marinka od oko 7.000 stanovnika borbe su vođene danima, jer su Ukrajinci čak i podrume kuća povezali betonskim tunelima, pa su uništavani redom. Snage Rusa iz Donjecka i Luganska uklinile su se po nekoliko kilometara između utvrđenih rejona četiri ukrajinske brigade. Ukrajinci odatle uzvraćaju artiljerijskom vatrom po Donjecku, a Rusi pretpostavljaju da više nemaju goriva da odvezu topove, pa troše artiljerijsku municiju pre nego što ih sami unište.

Povlačenje od 120 kilometara

Ukrajinski generalštab postavlja novu liniju odbrane Zaporožje-Pavlograd-Lozovaja, oko 120 kilometara vazdušnom linijom zapadno od Donbasa. Železnička stanica u Pavlogradu već je bombardovana. Međutim, Rusi procenjuju da ukrajinska vojska okružena na Donbasu ne može tamo da se probije putevima zbog napada iz vazduha i nedostatka goriva i vozila, a da je udaljenost prevelika da bi se izvukli peške. Cisterne goriva koje su nekako stigle do njih ruski avioni uništili su na aerodromu Kramatorska.

Pakao pod dronovima

Najdinamičnije prethodnih dana bilo je kod Izjuma na severu Donbasa. Ruska vojska uspela je da postavi pontonske mostove preko Severskog Donca, zauzme selo Kamenka i obiđe Ukrajince u južnom delu Izjuma i na planini Kremenec. Pošto su se tako našli i pred vratima Kramatorska i Slavjanska gde je najveća koncentracija Ukrajinaca, odatle su poslata dva pešadijska bataljona ojačana tenkovskim četama. Ove snage pokušale su da odseku Ruse u Kamjanki i tako deblokiraju svoje saborce. Usledio je tenkovski boj u susretu, a ukrajinski napadi suzbijeni su i artiljerijom i napadima iz vazduha. Pritom su Rusi zauzeli planinu Kremenec, posle čega su se ukrajinske linije raspale jer više nije bila moguća korekcija artiljerijske vatre, a Rusi su proširili mostobran i stigli na oko 25 kilometara iza leđa osnovne grupacije u Slavjansku i Karamatorsku

Ruski vojnik, učesnik ovih bojeva, odao je priznanje ukrajinskoj artiljeriji da je bila vrlo precizna do pada planine Kremenec.

– Gađali su nas i velikim raketama točka U, a iznad glava su nam stalno bili ukrajinski dronovi. Naša PVO radila je punom snagom celu noć i spasla nas, ali laknulo nam je tek kada su artiljerijski izviđači uklonjeni s Kremenca – naveo je ovaj ruski vojnik i dodao da im je potom artiljerija prokrčila put.

Pušteni i mornari s trgovačkih brodova

Rusi i Ukrajinci su razmenili zatvorenike, izjavili su zvaničnici te dve zemlje.

„U zamenu za deset zarobljenih okupatora vratili smo deset naših vojnika“, napisala je ukrajinska vicepremijerka Irina Vereščuk, navodeći da se radi o prvoj pravoj razmeni ratnih zarobljenika sa Rusijom od početka ofanzive na Ukrajinu.

Pored toga osam ruskih mornara, preživelih iz trgovačkog broda koji je potonuo u Crnom moru kod Odese, poslati su u Rusiji. Zauzvrat je u Ukrajinu vraćeno 19 civilnih mornara koje su zarobili Rusi.

– Potvrđujem informaciju oko razmene deset ruskih vojnika pritvorenih na ukrajinskoj teritoriji za 10 ukrajinskih vojnika. Takođe je bila razmena ruskih civila mornara za ukrajinske civile mornare – rekla je ruska izaslanica za ljudska prava pri Kremlju Tatjana Moskalkova.

Rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da su već dve ture razmene zarobljenika organizovane, ne navodeći kada se to dogodilo ni koliko je zatvorenika razmenjeno. Dva dana ranije Tatjana Moskalkova je rekla da je u Ukrajini razmenjeno devet ruskih zarobljenika za Ivana Fedorova, gradonačelnika Melitopolja, jugoistočnog ukrajinskog grada kog je Rusija zauzela.