U EU postoji želja da politiku Unije u određenim situacijama podrži i konkretna vojna aktivnost u ime EU, a ne u ime NATO, ocenjuje vojni analitičar Aleksandar Radić usvajanje „Strateškog kompasa“, dokumenta o budućoj vojnoj strategiji EU koji predviđa jačanje bezbednosti i odbrane bloka do 2030. godine.
Radić za Tanjug, na pitanje zašto baš sada dolazi do usvajanja nakon dve godine razmatranja nacrta, kaže da je administracija EU spora, ali da dostiže svoje ciljeve, kao i da u kontekstu rata u Ukrajini dobija na težini i postaje prva vest.
Istovremeno povodom pojačanog interesovanja evropskih država za naoružuvavanje nacionalnih vojski Radić kaže da je izvesno da će vojske da postanu jedna od važnijih tema posle tri dekade marginalizacije njene uloge, smanjivanja udela troškova za vojsku u svim zemljama Evrope.
Sada se vojska vraća u listu važnijih tema, kaže.
Kada je reč o Strateškom kompasu, kaže da tu u suštini tu nema ništa novo.
„Ideja EU je da mogu da razmeste 5.000 ljudi tamo gde im je potrebno za scenario kojim bi administracija stvorila i konkretne mišiće za priču o zajedničkoj odbrambenoj politici, odnosno o bezbednosoj i odbrambenoj politici“, kaže Radić.
Podseća da su članice davno definisale potrebe, odnosno još pre par godina o oblikovanju strateškog kompasa koji će odgavarati bezbednosnoj i odbrambenoj politici EU.
Radić navodi da je u skorijoj prošlosti EU imala neke svoje operacije, ali one su vođenje ad hok i, kako kaže, postoji osećaj da EU mora da dobije sliku da može da kaže da barata i sa vojnim snagama.
„Paradoks je u tome da su to snage NATO jer većina članica EU je u NATO. Malo je tu vojnika, a puno komandanata, ali politika je politika, ako je politici bitno da se pojavi u ime EU, onda će neke snage tako lakše da se angažuju u svrhu tog črvstog evropskog saveza, nego za NATO“, dodaje.
Navodeći da EU želi da ima mehanizam da za neke specifične situacije angažuje svoje ljude, Radić kaže da bi to značilo zemljama kao što je Srbija jer u srpskom javnom mnjenju nije prihvatljiva priča angažovanja u okviru NATO, ali kada se angažuje u EU onda može da participira.
Međutim, kako kaže, evropska odbrana je poistovećena sa odbranom NATO i to će ostati tako.
Pojačano interesovanje za naoružavanjem u Evropi Radić vidi kroz činjenicu da je, kako kaže, istočni front, odnosno situacija u Ukrajini promenila istoriju.
„Sada je potpuno jasno da će vojske da postanu jedna od važnijih tema posle tri dekade marginalizacije njene uloge, smanjivanja udela troškova za vojsku u svim zemljama Evrope. Sada se vojska vraća u listu važnijih tema“, kaže.
Dodaje da će i javnost biti više upoznata sa dešavanjima u vezi vojske jer i Nemačka razmišlja o tome da se ponovo uvede obavezno služenje vojnog roka i ako to Nemačka uradi izgleda prirodno da će svi da krenu u tom pravcu.
Podseća da je već sada najavljeno da će krenuti proces naoružavanja i u tom smislu navodi da je Nemačka već najavila interventno 100 milijardi evra.
„To je početak procesa u kojem će sve zemlje imati veće naprezanje u naoružavanju nego što je moglo da se zamisli do juče dok je vladala slika da rizik od konvencionalnog rata nije prihvatljiv“, navodi.
Kako kaže, zadnje tri dekade i doktrine u Evropi negirale su veliki rizik od konvencionalnog rata, to se pominjalo u dnu liste, a pominjale su se nove opasnosti – terorizam, problemi energetske bezbednosti, sajber ratovanje…
„Ali, tabu tema je bila da postoji rizik od konvencionalnog rata. Sada je potpuno jasno da su te tri dekade prošle i da sada tema konvencionalnog rata velikih razmera, hladnoratovska terminologija – agresija sa radikalnim ciljem, invazija, ponovo je u onom nosećem političkom vokabularu“, zaključio je Radić.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
