Atomska kiša nad Evropom

Sukob u Ukrajini uzeo je obrise globalne pretnje, posebno za Evropu. Nakon što je Kijev uoči ruske vojne intervencije najavio da želi ponovo da stekne status atomske države, Belorusija je preduzela prvi korak da ostvari taj cilj. Građani Belorusije referendumom su izglasali promenu ustava, na osnovu čega Rusija može na zahtev Minska da razmesti nuklearno naoružanje na teritoriji te zemlje.

Predsednik Belorusije Aleksander Lukašenko uoči referenduma rekao je da će tražiti od Vladimira Putina da atomsko oružje vrati u Belorusiju, ukoliko NATO razmesti svoje nuklearne komplekse u susedne Poljsku i Litvaniju.

Na referendum je izašlo 78,63 odsto glasača. Prema objavljenim rezultatima, čak 4,44 miliona Belorusa, odnosno 65,16 odsto glasača prihvatilo je promenu Ustava, a Rusija je istog dana povisila borbenu gotovost nuklearnih snaga. Zapad je unapred rekao da neće priznati rezultate beloruskog referenduma, a Japan je posle objavljivanja rezultata uveo lične sankcije Lukašenku.

Raspad sistema

Tako se tri decenije nakon nestanka SSSR i širenja NATO na Istok potpuno raspao sistem evropske kontinentalne bezbednosti koji je navodno građen. Da podsetimo, prvo je uoči rata ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti poručio pred zapadnim liderima da njegova zemlja želi da vrati status nuklearne države kog se odrekla 1994. Dan kasnije Vladimir Putin je rekao da je to poruka upućena Moskvi, da su je čuli i razumeli, a nekoliko časova kasnije usledila je vojna intervencija. Prema Putinovim rečima, Ukrajina je lakše mogla da ostvari nuklearne ambicije, nego neke druge zemlje, s obzirom na sovjetsko nasleđe i zapadnu pomoć. Pojedini ruski mediji ukazali su da je Putin imao u vidu Iran, koji se nalazi pod teškim sankcijama Zapada zbog iste namere.

Direktor Roskosmosa Dmitrij Rogozin bio je određeniji. On je ukazao na „kolosalni potencijal“ još iz sovjetskog vremena Konstruktorskog biroa Južni i raketnog zavoda Južmaš u ukrajinskom Dnjepropetrovsku.

Opasnost do Urala

– Oni su poslednjih godina predstavili na sajmovima raketu grom, čiji domet bi mogli lako da povećaju. To bi predstavljalo pretnju za Rusiju sve do Urala – rekao je Rogozin.

Ministar odbrane Sergej Šojgu ukazao je da i stare sovjetske rakete tička u ukrajinskom arsenalu imaju sličan potencijal, a moskovski eksperti istakli su da bi ti projektili mogli da budi napunjeni i nuklearnim otpadom i iskorišćeni kao „prljave bojeve glave“ po krupnim ruskim gradovima duž granice. Prema njihovom mišljenju, Kijev je tako mogao da drži Rusiju u šahu dok napada Donjeck i Lugansk. Neki od njih smatraju da je to bio glavni razlog što su ruske snage već početkom intervencije zauzele nuklearnu elektranu Černobil, koja je eksplodirala 1986. godine.

Finska se koleba

O napuštanju neutralnog statusa i članstvu u NATO sve češće se govori u Finskoj i Švedskoj. Finski parlament primio je peticiju sa dovoljnih 50.000 potpisa građana koji traže članstvo u NATO. Vlasti ove zemlje su protiv toga i imaju dobre susedske odnose s Rusijom, koja je poručila da bi takav korak razrušio spokojnu situaciju u regionu.

IZBEGNUTA KATASTROFA U ZAPOROŽJU: Predaja nuklearne elektrane

Posebnu opasnost predstavljaju ukrajinske nuklearne elektrane. Ruske snage su u nedelju bez boja preuzele Zaporošku nuklearnu elektranu, koja je sa svojih šest blokova druga po veličini u Evropi. To je postignuto pregovorima s gradonačelnikom Energodara i rukovodstvom elektrane koja je nastavila snabdevanje stanovništva energijom, mada je Kijev ovo demantovao. Iste noći su avio-napadima i teškom paljbom višecevnih bacača raketa ruske snage rasterale urkajinske jedinice s druge strane Dnjepra kako ne bi ugrožavale elektranu.

Ruske snage sada su oko 60 kilometara od Južnoukrajinske nuklearne elektrane sa tri bloka u radu. U tom rejonu zasad nema ukrajinske vojske i čeka se vest o postizanju sličnog dogovora kao u Energodaru.

Ukrajina ima još dve nuklearne elektrane u Rovnom i Hmeljnickom, ali su one na Zapadu zemlje i još van domašaja ruskih kopnenih snaga.

STANOVNIŠTVU OSTAVLjEN KORIDOR ZA EVAKUACIJU: Kijev u potkovici

Na granici Belorusije i Ukrajine počeli su pregovori koji predstavljaju pokušaj da se dođe do mira. Moskva je unapred zahtevala kapitulaciju, a Kijev da ruske snage napuste Ukrajinu. Za razliku od prvog pokušaja da se pregovara, Rusija je saopštila da ovog puta neće privremeno obustaviti borbena dejstva.

Rusi uglavnom ne ulaze u gradove gde nemaju lojalne vlasti. Okruže ih, a glavna kolona nastavi dalje. Neki gradonačelnici su im izašli u susret, kao u Kahovki, Melitopolju ili Kupjansku, kroz koje ruske kolone prolaze u pratnji ukrajinske policije s uključenom rotacijom.

Čečenske jedinice ruske armije odsekle su Kijev sa Zapada posle užasnih celodnevnih bojeva. Dve oklopne kolone sukobile su se u glavnoj ulici sela Bučje i Čečeni su prodrli dalje, dok je iza njih ostalo desetine spaljenih vozila obe strane. U ponedeljak ujutro, Ruska armija razvila se iz kolona i frontom širokim do 80 kilometara pošla na Kijev sa Istoka. Te snage nalaze se na granici Kijevske oblasti, oko 30 kilometara od predgrađa Brovari. Rusi su ostavili otvoren južni koridor za stanovništvo koje želi da napusti grad, nisu prekinuli snabdevanje, ali su rafovi radnji već prazni.

U dvomilionskom Harkovu su Rusi sabili dve ukrajinske brigade i snage tajne policije u južni deo grada. U centru je ostao gradonačelnik Igor Tarahov koji je snimljen kako stanovništvu objašnjava da mora sa Rusima da se dogovori. Tokom ponedeljka Ruske snage su uglavnom čistile džepove otpora koji su ostali za njima, dok su Ukrajinci pokušavali da ih dohvate artiljerijom.

Na Donbasu su je pred potpunim okruženjem 10 do 12 ukrajinskih brigada koje obuhvataju ruske kolone sa severa i juga. Ukrajinci su pokušali dva puta da se izvuku u kolonama, ali su se vratili pod udarima ruske avijacije.

Nakon što je bez metka pao Berđansk sa 250.000 stanovnika u Marijupolju su ostali odsečeni neonacisti puka Azov, svesni da ih niko neće zarobljavati.

Svi naši državljani su dobro

Ambasador Srbije u Kijevu Aca Jovanović rekao je da je pre sukoba u Ukrajini bilo ukupno oko 300 državljana Srbije, a da ih je ostao tek deseti deo.

– Bračni par iz Beograda je u hotelu, u skloništu su i imaju hranu, smirujem ih i dajem savete. Tu je i naša porodica koja u Kijevu ima restoran, a javio mi se naš čovek koji ima ženu Ukrajinku i dvoje dece, a želi da autom krene ka Srbiji. Rekao sam mu da to ne čini nikako dok traje policijski čas, pa ćemo onda da procenimo situaciju – rekao je Jovanović.

On je naveo da su Ukrajinci u stanovima sa zalihama koje imaju, a da su prodavnice poluprazne.

– Uspeli smo kolima ambasade sa diplomatskim tablicama nakratko da odemo do prodavnice. Kolega je uzeo poslednji karton jaja, kupili smo suhomesnato i nešto brašna. Mleka i hleba odavno nema – rekao je Jovanović i objasnio da on i još trojica službenika žive u ambasadi, mese hleb i prate vesti.

Ambasada je u kontaktu sa vozačima kamiona iz Srbije koji ne mogu da izađu iz Ukrajine i da se sve čini kako bi im se pomoglo u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i Ministarstvom spoljnih poslova.

– U Dakovu imamo na graničnom prelazu 44 vozača kamiona, nešto dalje njih još 30. Oni imaju određenu količinu hrane i vode, ali je velika nestašica goriva – rekao je ambasador.