Prošlo je godinu dana od isteka prelaznog perioda u odnosima EU i Velike Britanije. Premda nije došlo do sunovrata britanske ekonomije, posledice se vide. Većina građana misli da je Bregzit prošao loše.
Nestašice hrane, strani radnici koji napuštaju zemlju i benzinske pumpe bez goriva… Sve to je snašlo Veliku Britaniju u proteklih godinu dana, nakon što je istekao prelazni period posle napuštanja Evropske unije.
Krizu ovih nedelja dobro osećaju i proizvođači svinjetine koji kažu da odlaskom stranih radnika nema ko da radi u klanicama. Ranije su Britanci iskusili krizu snabdevanja zbog manjka vozača kamiona. Tokom nekoliko sedmica u septembru je građanima trebalo mnogo sreće i strpljenja da natoče gorivo na pumpama koje su ga uopšte imale.
Nova trgovinska pravila između Ostrva i Evropske unije stupila su na snagu pre godinu dana, a podrazumevaju carinski formular na četiri stranice koji valja ispuniti, te zasebne sertifikate za meso i mlečne proizvode.
Stoga je, prema Eurostatu, britanski izvoz u EU opao za bezmalo petnaest odsto u prvih deset meseci prošle godine. Izvoz britanskih poljoprivrednih proizvoda smanjio se za više od četvrtine.
Sve to se zbivalo dok je zemlja bila ophrvana delta sojem virusa na koji je London odgovorio novim lokdaunom. Vlasti tvrde da se ne može raščivijati koliko od ekonomskih nedaća se duguje koroni, a koliko Bregzitu. Ali, mnogi ekonomisti se ne slažu sa tim.
– Znatan gubitak Britanije u trgovini sa kontinentalnom Evropom nema pandana u trgovini Britanije sa ostatkom sveta – kaže Jain Beg, istraživač sa prestižne Londonske škole ekonomije.
Posebno se mali proizvođači žale da je Bregzit doneo brdo birokratije, iako je obećanje zagovornika izlaska iz EU bilo suprotno. „Najveća katastrofa koju je ikada ispregovarala neka vlada“, rekao je nedavno Sajmon Sparel za list Gardijan, komentarišući trgovinski sporazum Londona i Brisela koji je na snazi u poslednjoj godini. Sparel je vlasnik jedne male manufakture sira iz Češira.
Njega muče isti problemi kao i većinu manjih proizvođača. Mnogi trgovački lanci iz EU već su obustavili porudžbine iz Britanije jer znače previše birokratije i neizvesnosti.
– Mali biznisi trpe zbog bujanja papirologije, a ne divovske firme poput Nisana – kaže ekonomista Beg, govoreći o japanskom proizvođaču automobila koji je ponovio da će nastaviti sa proizvodnjom u Britaniji, uprkos Bregzitu.
Ovog meseca Britanija uvodi dodatne birokratske zahteve za uvoz iz EU. Prema njima, roba će morati da
ima razne dozvole pre nego što se ukrca na vozove ili kamione koji idu na Ostrvo. Prošle godine je ta reforma triput odlagana, kako ne bi dodatno uzdrmala trgovinu.
Nedovršena posla
Za premijera Borisa Džonsona je dodatni udarac nedavna ostavka lorda Dejvida Frosta, njegovog glavnog pregovarača za Bregzit. Neki analitičari veruju da je Frost digao ruke nakon što je pokušavao da ubedi Džonsona u blaži pristup pregovorima sa Briselom i izbegavanje trgovinskog rata.
Ipak, i trgovinski sporazum koji je sada na snazi ostavio je nedovršena posla poput pitanja Severne Irske, ribarenja i finansijskih usluga. Prema rečima ekonomiste Bega, londonski Siti kao najveća bankarska i finansijska četvrt Evrope bio je „maltene zanemaren“ u pregovorima o Bregzitu.
Nastavilo se prepucavanje Londona i Pariza oko ribarenja u vodama koje spajaju Francusku i Ostrvo. Takođe, čini se da će dogovor o Severnoj Irskoj biti načinjen samo ukoliko se izbegne tvrda granica između britanske Severne Irske i Republike Irske, te ako London prizna da je u slučaju trgovinskih sporova nadležan Evropski sud pravde.
– Optimalan ishod za Severnu Irsku bio bi da granica bude skoro nevidljiva. Ide se ka tome, ali to nikada neće biti stoprocentno moguće, jer logika kaže da granica negde mora postojati – kaže Beg.
Sada je dizgine pregovora preuzela britanska šefica diplomatije Liz Tras, koja će morati da izvede političku špagu: da ne naljuti ni tvrde konzervativce u svojoj stranci, a ni Brisel.
Globalni igrač?
Kritičari ukazuju da bez dobrog aranžmana sa Briselom nema ništa od obećanja Globalne Britanije, o kojoj su govorili zagovornici Bregzita. Obećano je da će Ujedinjeno Kraljevstvo, bez balasta članstva u EU, moći da pospeši trgovinu sa ostatkom sveta.
Ali, pregovori sa Sjedinjenim Državama idu traljavo, pogotovo otkad u Beloj kući nema Donalda Trampa. Bolji odnosi sa Kinom su prikočeni zbog napetosti oko Hongkonga, bivše britanske kolonije.
Dilovi su sklopljeni sa Japanom, Australijom i Novim Zelandom. „Ali, dobro pitanje je: koga briga za to?“, kaže Beg, aludirajući na majušni udeo te tri zemlje u britanskom izvozu. „Čak i da udvostručimo taj udeo, i dalje će biti malen.“
Sa druge strane, nisu se ostvarila ni katastrofalna proročanstva po kojima će Britanija maltene propasti bez EU. Umesto otpuštanja pola miliona ljudi, Britaniju muči suprotni problem – nema dovoljno radnika, nakon što je ograničena sloboda kretanja za državljane EU.
Umesto prognoziranog raspada cena nekretnina, cene su više nego ikad. Nekretnine su poskupele u proseku za petinu u odnosu na preiod pre referenduma o Bregzitu 2016. godine.
Prema procenama, do 2030. bi svaki građanin Britanije mogao da plati Bregzit sa preko pet hiljada evra manje u novčaniku. Dok za tačnost te procene još mora da se pričeka, britanska Kancelarija za budžet navodi da je BDP od referenduma umanjen za 1,4 odsto. Na duže staze, britanski BDP bi mogao da bude četiri odsto manji nego da nije bilo razlaza sa EU.
Da li je moguć povratak u EU?
Nedavne ankete pokazuju da šezdeset odsto Britanaca misli da je Bregzit prošao „očajno“ ili „gore od očekivanog“. Uprkos postojanju nekih inicijativa, ekonomista Beg ne veruje da je realno poništavanje Bregzita, to jest ponovni ulazak u EU.
– Čitava saga ostavila je bolne posledice u domaćoj politici u Kraljevstvu, pa ne vidim da uskoro može biti ozbiljne želje za ponovno pridruženje. Ne vidim da se to može desiti ni za jednu generaciju, a kamoli u bliskoj budućnosti – navodi on.
Kako kaže Beg, ni u EU ne bi bili oduševljeni, jer je Bregzit „izazvao enormne teškoće i protraćio neverovatnu količinu vremena dok je bilo drugih gorućih pitanja“.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
