“Nemačkoj treba malo kontrolisane diktature”

Nemačka se nalazi u sred četvrtog talasa korone, a politika je ponovo nespremna. Čini se da država ne uči na svojim greškama. Koji su razlozi za haos sa koronom u Nemačkoj?

Nemačka važi za dobro uređenu i funkcionalnu državu – tako je vide mnogi i u zemlji i van nje. Ta uređenost se u prošlosti zasnivala pre svega na sposobnosti planiranja i anticipiranja razvoja neke situacije u neposrednoj budućnosti. Ali čini se da je u pandemijskoj krizi nemačka politika tu sposobnost izgubila.

Bezglavo se trči za događajima: dopunsko vakcinisanje za starije od 70 godina – nije na vreme pripremljeno. Obavezno testiranje u staračkim domovima – prespavano. Procenat vakcinacije stagnira – to se manje-više flegmatično samo prima k znanju.

Svetu se ne može ugoditi

– Spontanost nije snaga Nemaca, ali u vreme krize to je često jedini put do uspeha – kaže Frank Rozelib, direktor Instituta za istraživanje kriza iz Kila, koji se bavi pitanjima komunikacije u kriznim vremenima.

– Mi želimo sve da isplaniramo, svakoga da uključimo u proces donošenja odluke i svima da ugodimo – onima koji zagovaraju zaštitu ličnih podataka kada je reč o aplikaciji za praćenje korone, isto kao i antivakserima koji su sumnjičavi u vezi s pravilima 2G (vakcinisani i oni koji su preležali) u regionima s visokom stopom zaraze. To ne može da funkcioniše, tako ne može da se savlada epidemija – kaže Rozelib. Ali to se ponavlja već druge jeseni korone.

Broj zaraženih raste, Nemačka gleda i čeka

Nemačka pokazuje da više ne zna da izlazi na kraj s krizama. Trenutno je, prema navodima Instituta Robert Koh, incidencija porasla na 249, a u poslednja 24 sata zabeleženo je 235 smrtnih slučajeva u vezi s korona-virusom i više od 50.000 novih infekcija – više nego ikad od početka pandemije. I sve to uprkos brojnim upozorenjima naučnika tokom leta da će se to dogoditi – i iako ima dovoljno vakcina da se svi zaštite.

Kako zovemo onoga ko stalno ponavlja slične greške?

– On ništa ne uči, ništa ne shvata. Nemačka možda ne ponavlja baš iste greške, ali pokazuje da je prilično uporna u tome da ne uči dovoljno brzo i da ni kada za time postoji potreba, ne donosi teške, nepopularne odluke – kaže Rozelib.

– Nakon što su povučeni hrabri potezi na početku pandemije u martu prošle godine, Nemačka je kasnije često previše oklevala i bila preterano korektna u kasnijim fazama. Međutim, u vreme krize je malo kontrolisane diktature deo svake dobre demokratije. Druge zemlje to rade puno bolje – kaže Rozelib.

Primeri iz drugih zemalja

U Francuskoj je predsednik Emanuel Makron doneo odluku o obaveznom vakcinisanju za medicinsko osoblje, uveo je jedinstvenu korona-propusnicu i inicirao masovnu kampanju vakcinacije dece od 12 do 17 godina. U Španiji, koja se nalazi na pragu kolektivnog imuniteta, zdravstvene službe telefonom zovu ljude pojedinačno i traže od njih da odu da se vakcinišu. A u Italiji su uvedene visoke kazne za one koji idu na posao bez dokaza o „3G“ (da su vakcinisani, preboleli koronu ili da su sveže testirani).

U inostranstvu s čuđenjem gledaju na nemačku neodlučnost: na kartama koje pokazuju lokalne incidencije crveni tonovi postaju iz dana u dan sve tamniji, a stopa od nešto više od 67 odsto potpuno vakcinisanih je suviše niska da bi zaustavila infekcije.

– Za gotovo 25 godina koliko radim ovaj posao, nikada nisam video da je neki političar kažnjen zbog preteranog ili prebrzog delovanja – kaže Rozelib.

– Uglavnom se kažnjavaju oni koji ništa ne preduzimaju i nadaju se da će se sve nekako samo od sebe rešiti.

On zato političarima savetuje da je u vreme krize i katastrofe bolje da čine previše, a ne premalo. Ali, političari se boje i „radije ne preduzimaju ništa, jer strepe od loših vesti. Strah ih je da će se stigma pandemije zalepiti za njih.“

Poplave, Avganistan, izbori – Nemačka je zaboravila na koronu

Virusu je pomoglo i to što je pažnja nemačke javnosti tokom leta bila usmerena na druge teme: katastrofalne poplave, debakl oko povlačenja iz Avganistana, a onda i izbori za Bundestag. „Multitasking“, odnosno rešavanje nekoliko kriza istovremeno, očigledno je za nemačke političare bilo previše.

Uz sve to, četvrti talas korone zemlju je zatekao u svojevrsnom vakuumu moći: trenutna vlada je u odlasku i više ne može da donosi relevantne odluke, a nova je u sred koalicionih pregovora i još ne želi da odlučuje.

– Ovo nije povoljno vreme za donošenje odluka, a virusu to naravno ne smeta“, kaže Karl-Rudolf Korte, profesor političkih nauka na Univerzitetu Duisburg-Esen. „Mi u Nemačkoj mnogo volimo okrugle stolove i svakoga želimo da uključimo u tu neku vrstu ’zagrljajne demokratije’. Zato naravno procesi donošenja odluka traju duže, ali se s druge strane obezbeđuje visok stepen socijalnog i društvenog mira. To je ono što politika želi i zato se ustručava od donošenja nepopularnih odluka – kaže Korte.

Mali pritisak na nevakcinisane

U poređenju sa svetom, Nemačka je jedna od zemalja koje najviše zaziru od strožeg kursa protiv protivnika vakcinacije. Tako je ministar zdravlja Jens Špan rekao da se boji da bi uvođenje obaveznog vakcinisanja za negovatelje u staračkim domovima moglo da dovede do toga da veliki broj ljudi dâ otkaz – što bi u velikoj meri pogoršalo ionako tešku situaciju.

A čim je juče Akademija nauka Leopoldina predložila obaveznu vakcinaciju učitelja i medicinskih sestara, portparol vlade Štefen Zajbert je to odmah odbio.

Problem je i vrlo rano data izjava Angele Merkel i njenih ministara da se neće uvoditi obavezno vakcinisanje za sve. Sada se vlada nalazi u dilemi: trenutna situacija s pandemijom obaveznu vakcinaciju čini neophodnom, bar za neke profesije, ali to bi značilo da političari moraju da prekrše svoju reč.

– Ta izjava je bila pogrešna, jer je vlada na taj način odustala od nekih mogućnosti koje su joj stajale na raspolaganju – naglašava Korte.

A ne činiti ništa je najgora opcija.