Nova Atlantska povelja: Američki trik ili karta za put u drugačiji svet?

Nova Atlantska povelja, koju su navodno potpisali premijer Velike Britanije Boris Džonson i predsednik SAD Džozef Bajden, predstavlja još jedan medijski trik američke administracije koja želi da svojoj javnosti pokaže kako se Amerika vraća na međunarodnu scenu, kaže dopisnik srpskih medija iz Londona Siniša Ljepojević.

Naime, mediji prenose da su se lideri SAD i Velike Britanije, potpisivanjem novog dokumenta pred samit G-7 u Engleskoj, a koji se nadovezuje na obaveze i težnje zacrtane pre 80 godina od strane njihovih prethodnika Frenklina D. Ruzvelta i Vinstona Čerčila u Atlantskoj povelji, obavezali da će braniti „trajne vrednosti“ svojih zemalja od starih i novih izazova.

Medijski trik američke administracije

Siniša Ljepojević međutim kaže da u vezi sa ovim događajem ima dosta nejasnoća.

– O tome da su oni potpisali tu novu povelju pišu samo američki mediji, dok u britanskim medijima stoji da su se složili sa osnovnim principima te neke nove platforme odnosa Amerike i Velike Britanije, ali nigde ne stoji i da su je potpisali. To mi zvuči i logično, s obzirom na to da predsednik Amerike nije u zvaničnoj državnoj poseti Velikoj Britaniji. On je došao ovde na sastanak Grupe 7, a kada niste u zvaničnoj državnoj poseti onda nije praksa da se potpisuju bilo kakvi dokumenti, a kamoli neki dokument o savezništvu i saradnji dveju zemalja. To je dakle nejasno, međutim, takva jedna platforma se priprema s obzirom na to da je Britanija izašla iz Evropske unije i da sada njeni odnosi sa Amerikom moraju biti formalizovani na jedan drugačiji način – navodi Ljepojević.

Kada je reč o onome što se u toj platformi predviđa, sagovornik Sputnjika kaže da tu nema ničeg novog.

– To je učvršćivanje postojeće saradnje, sada dopunjeno sa novim izazovima kao što su klimatske promene, ova nesretna epidemija korona virusa, zajednički nastup u NATO-u i tako dalje. Prema tome ništa novo i kako ovde kažu komentatori to je „kap u okeanu”. To potpuno ne znači ništa, osim što se medijski sa tim manipuliše kao da je to nastavak one čuvene povelje predsednika Ruzvelta i tadašnjeg predsednika britanske vlade Čerčila na početku Drugog svetskog rata. To je više, barem se tako tumači ovde u Britaniji, jedan medijski trik američke administracije koji je u funkciji celog političkog projekta Sjedinjenih Država da se pokaže kako se Amerika ipak vraća na svetsku scenu, pa tako sa Britanijom potpisuje novu povelju – primećuje novinar.

Senke nad poveljom

Međutim, kako dodaje, na tu medijsku manipulaciju je istovremeno pala velika senka, imajući u vidu da je saopšteno da je prvi strani lider koji je pozvan u Belu kuću nemačka kancelarka Angela Merkel, koja 15. jula dolazi u Vašington, a ne britanski premijer, uprkos toj povelji o nekom neobičnom, najbližem savezništvu.

– Veliku senku na ovaj događaj takođe baca i činjenica da Amerika još nije pristala na trgovinski ugovor sa Velikom Britanijom, iako je to bila velika britanska nada posle Bregzita. Tog ugovora još uvek nema, a nejasno je i ovo oko Severne Irske, s obzirom na to da Evropska unija ucenjuje Britaniju oko trgovinske pozicije Severne Irske, a Bajden je irskog porekla i on generalno podržava onu drugu stranu. Tako da nije to baš tako kako se medijski predstavlja, pogotovo iz ugla američkih medija, već je više još jedan medijski trik koji je u interesu ambicije američke administracije da svojoj javnosti pokaže kako se Amerika vraća na međunarodnu scenu – kategoričan je Ljepojević.

Ništa novo u odnosima sa SAD osim – troškova za Britance

Na pitanje kako u tom kontekstu gleda na buduće odnose Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država, Ljepojević kaže da su oni odavno definisani i da tu neće biti nekih velikih iskoraka ili promena.

– Britanija je deo američkog bloka, Amerika ima velike vojne snage ovde u Britaniji i ova zemlja je vezana kroz banke i američki dolar. Dakle, neće biti ničeg novog osim, kako to kažu britanski cinici, novih troškova. Na primer, Britanija je morala da plati dolazak Bajdena osam miliona funti da bi se u Kornvolu proširila pista i omogućilo sletanje predsedničkog aviona – zaključuje Siniša Ljepojević.

Atlantska povelja, dokument koji je potpisan 1941. bio je smernica za formiranje Ujedinjenih nacija i NATO-a, a ova nova povelja se odnosi na nove izazove kroz izraženu težnju da će promovisati slobodnu trgovinu, ljudska prava i međunarodni poredak zasnovan na pravilima, i suprotstaviti se onima koji žele da potkopaju saveze i institucije dve zemlje.

Nova povelja odnosi se i na tehnologiju, putovanja i mnoge trgovinske veze između SAD i Velike Britanije, a bavi se i klimatskim promenama, sajber napadima i mešanjem u izborni proces.