Čovek koji može slomiti Bajdena

Borba u Demokratskoj stranci dostigla je vrhunac kada je demokratski senator Džo Menčin najavio da neće glasati za Bajdenov predlog zakona o biračkom pravu.

Kao razlog navodi to što neće da glasa nijedan republikanac.

Istovremeno je ponovio da želi da zaštiti senatsko pravilo filibaster, koje služi tome da manjina spreči glasanje o nekom zakonskom predlogu.

Menčinov članak objavljen u novinama Čarlston gazeta mejl razbesneo je demokrate na levici, koje kažu da nije reč samo o predlogu zakona o biračkim pravima, već da Menčin ugrožava celu Bajdenovu agendu.

Ko je Džo Menčin?

Dolazi iz malog grada Farmingtona u Zapadnoj Virdžiniji, regiona u kojem su nekada bili rudnici koji su privlačili italijanske imigrante, pa i Menčinove pretke (koji su se prezivali Manćini).

Njegova porodica je bila politički uticajna u Zapadnoj Virdžiniji, njegov deda i otac su bili demokrate i gradonačelnici Farmingtona.

Menčin je svoj politički put gradio od 1982. kada je bio predstavnik u državnoj skupštini, potom bio izabran za državnog sekretara Zapadne Virdžinije 2001, a guverner je postao 2005. Kada je demokrata Robert Bird preminuo 2010, Menčin je na izborima dobio njegovo mesto u Senatu.

Iako je Zapadna Virdžinija nekada bila naklonenja demokratama, Menčin je jedini predstavnik svoje stranke na nacionalom nivou. Zapadnu Vidžiniju je na izborima 2016. i 2020. dobio Donald Tramp.

To može biti objašnjenje zbog čega Menčin više naginje desnici od ostalih demokrata.

Politički mentor Menčina, senator Berd, predstavljao je Zapadnu Virdžiniju 51 godinu. Podržavao je filibaster i verovao da senatori mogu da ostave partijske razlike po strani i da se dogovore.

Ali, Bird je bio kontroverzna ličnost. Iako je bio osnivač lokalnog Kju kluks klana, negirao je vezu sa rasističkom organizacijom. Takođe, iskoristio je filibaster kako bi odložio glasanje o Aktu o građanskim pravima 1964. i glasao protiv postavljenja sudije Torguda Maršala, prvog crnca koji je nominovan za Vrhovni sud.

Neka Berdova uverenja o Senatu nastavio je da primenjuje Menčin.

– Mislim da su njegova uverenja malo drugačija od onoga kako se pokazalo da američka politika funkcioniše proteklih decenija. Verujem da, duboko u sebi, on misli da ljudi mogu da se ujedine i reše proleme, ali to je nemoguće uraditi u ovakvoj političkoj klimi u SAD – kaže Ričard Brizbin, profesor političkih nauka na Univerzitetetu Zapadne Virdžinije.

Demokrate sada imaju tesnu većinu od samo 50 članova Senata, a odlučujući glas im daje potpredsednica SAD Kamala Haris. Međutim, pravilo filibaster traži da se 60 senatora usaglasi da se debata o nekom zakonskom predlogu prekine i da se stavi na glasanje. To znači da demokrate treba da ubede i 10 republikanaca kako bi se glasalo o njihovim zakonskim predlozima.

Republikanci su već obećali da će koristiti filibaster kako bi blokirali sve što demokrate i Bajden predlože. Ta kontinuirana opstrukcija dovela je do sve češćih poziva da se filibaster ukine. Ali, iako imaju većinu u Senatu, demokrate to ne bi mogle da urade zbog protivljenja Menčina.

– Džo Menčin radi sve što može da zaustavi demokratiju i da ne radi u korist građana, onih koji su nas ovde doveli – rekao je kongresmen Džamal Boumen za CNN.

Zakon o biračkom pravu, koji Menčin neće da podrži, je veoma važan demokratama zbog drugih zakona koje su usvojili rebublikanci na nivoima saveznih država, a koji otežavaju određenim grupama da glasaju ili daju vlastima ovlašćenje da ponište rezultate izbora.

Menčin se, međutim, ne protivi onome što piše u zakonu, već ima problem sa tim što ga neće podržati nijedan republikanac. Ipak, isti predlog zakona je podržao 2019, kada takođe nije imao podršku republikanaca.

– Senator Menčin je demokrata koji predstavlja Zapadnu Virdžiniju, državu koja naginje ka republikancima. On možda oslikava situaciju koju vidimo u Kongresu, a to je da su Senat i Predstavnički dom oštro podeljeni, jer demokrate imaju veoma tesnu većinu – kaže Majkl Torning iz organizacije Centar za dvostranačku politiku.

On smatra da bi Menčinov stav o filibasteru omogućio dogovor senatora u drugim oblastima, poput infrastrukture ili reforme sistema krivičnih sankcija.