Bolesti, jaz između bogatih i siromašnih, klimatske promene i sukobi u i među zemljama predstavljaće veliki izazov narednih decenija, pokazao izveštaj SAD.
U izveštaju koji su uradile američke obaveštajne službe i koji je objavljen u četvrtak, navodi se i da je pandemija koronavirusa već dovela do pogoršanja nekih od postojećih problema.
Suparništvo između Kine i koalicije zapadnih zemalja, predvođene Sjedinjenim Državama, verovatno će se intenzivirati i biće podstaknuto smenama vojne moći, demografskim prilikama, tehnologijom i „učvršćivanjem podela u pogledu modela upravljanja“, ističe se u izveštaju „Globalni trendovi 2040“ koji je izdao američki Naconalni obaveštajni savet, a preneli su ga agencija Rojters i Glas Amerike.
Regionalne sile i nedržavni akteri mogli bi da imaju veći uticaj, a verovatne posledice toga su „nestabilnija geopolitička sredina više sklona konfliktu“ i oslabljena međunarodna saradnja, ocenjuje se u izveštaju.
Izveštaj vodećih američkih obaveštajnih analitičara, koji se objavljuje svake četiri godine, procenjuje političke, ekonomske, društvene i druge trendove koji će verovatno oblikovati nacionalnu bezbednost narednih 20 godina.
„Naša namera je da pomognemo onima koji utvrđuju politiku i građanima da se pripreme za niz mogućih budućnosti“, napisali su autori, navodeći da ne iznose specifična predviđanja i da su u izveštaju obuhvatili mišljenje različitih grupa – od američkih studenata do afričkih aktivista za građanska prava.
Izazovi kao što su klimatske promene, bolesti, finansijske krize i tehnološki poremećaji „verovatno će se pojavljivati češće i intenzivnije u gotovo svim regionima i zemljama“ što će dovesti do „rasprostranjenog preopterećenja država i društava kao i šokova koji bi mogli da budu katastrofalni“, upozorava se u izveštaju.
Dodaje se da pandemija koronavirusa, koja je odnela više od 3 miliona života, predstavlja najveći „globalni poremećaj“ od Drugog svetskog rata, sa posledicama koje će trajati godinama.
Covid 19, kako se navodi, je pokazao – a ponekad i produbio – razlike u zdravstvenoj zaštiti, doveo do rasta nacionalnih dugova, ubrzao nacionalizam i političke podele, produbio nejednakost, podstakao nepoverenju u vlade i naglasio nesupeh međunarodne saradnje.
Takođe usporava – a moguće i preokreće – napredak u borbi protiv siromaštva, bolesti i rodne neravnopravnosti.
U izveštaju se predviđa da će se mnogi problemi, izazvani pandemijom, pogoršati do 2040. godine.
„Postoje određeni trendovi, koje smo utvrdili, koji se po svemu sudeći ubrzavaju ili osnažuju zbog pandemije“, rekao je neimenovani zvaničnik NIC-a, a prenosi agencija Rojters.
U izveštaju se iznose pet scenarija o tome kako bi svet mogao da izgleda 2040. godine.
U najoptimističnijem – „renesansa demokratija“ – demokratske vlade bi se pokazale „sposobnijim da podstiču naučna istraživanja i tehnološke inovacije, ubrzavajući ekonomski procvat“ što bi im omogućilo da se suoče sa domaćim problemima i da se suprostave međunarodnim rivalima.
U najpesimističnijem scenariju – „tragedija i mobilizacija“ – iznosi se pretpostavka kako bi Covid 19 i globalno zagrevanje mogli da opustoše globalne zalihe hrane, što bi dovelo do nemira u kojima bi poginule „hiljade ljudi“.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
