Japanski mediji govore o mogućem konfliktu sa Rusijom zbog Kurila i pokušavaju da procene ko bi bio pobednik u potencijalnom konfliktu. Zaključak nije utešan za japansku stranu – ne samo da Japan ne bi dobio Kurile, nego bi izgubio i Hokaido!
Rusi bi se, prema spekulacijama japanskih analitičara, iskrcali na ostrvu Hokaido, sukob bi se tragično po Japan završio, ako bi Kurilima zapretila opasnost. U tom slučaju bi, smatraju oni, Rusija mogla da upotrebi nuklearno oružje, a rat bi mogao da preraste u svetski sukob zbog globalizacije političkih odnosa.
Spor Moskve i Tokija oko ovih ostrva koja su pripojena Sovjetskom Savezu u avgustu 1945, tri dana posle objave japanske kapitulacije, traje već više od 75 godina. To je i razlog što Rusija i Japan ni dan danas nisu potpisali mirovni sporazum.
Pripadnost Kurilskih ostrva Rusiji nije sporna
Ostrva Iturup, Kunašir, Šikotan i Habomaj Rusi zovu „Južnim Kurilima“, a Japan svojim „severnim teritorijama“. Svojevremeno je bio pokušaja da se nađe kompromis, 1956. godine potpisan je sporazum koji su ratifikovali i Vrhovni sovjet SSSR-a i japanski parlament, ali je japanska strana odbila da ga ispunjava, insistirajući na sva četiri. Potom je i Sovjetski Savez anulirao sve dogovore u okviru ovog sporazuma.
Ni kasniji pregovori nisu imali rezultata. Stav Moskve zasniva se na tome da su Južni Kurili ušli u sastav Sovjetskog Saveza nakon Drugog svetskog rata i da ruski suverenitet nad njima, koji ima odgovarajuće međunarodno-pravne osnove, nije sporan.
Ova ostrva u Ohotskom moru otkrili su ruski moreplovci u 16. veku, a u 17. veku Rusija i Japan počinju gotovo istovremeno da ih istražuju.
Pre dolska Rusa i Japanaca ostrva su naseljavali Aini. Na njihovom jeziku, „kuru“ je značilo „čovek“, otuda i njihovo drugo ime, „kurilci“, a zatim je tako nazvan i ceo ovaj arhipelag. Krajem 18. veka ruska carica Katarina Druga je potpisala dekret o pripajanju Kurilskih ostrva Rusiji, ali borba sa Japancima nije prestala.
Svojevremeno je ruski predsednik Vladimir Putin podsetio da je nekad davno Rusija odlukom ruskog cara dobrovoljno predala Kurilska ostrva u znak prijateljstva sa Japanom, a da su potom usledili poznati događaji iz 1905. godine, poraz Rusije u Rusko-japanskom ratu, pa Drugi svetski rat…
Linija odbrane čitavog Dalekog istoka
Ruski eksperti objašnjavaju da su Kurilska ostrva deo granice Ruske Federacije, koja ne služi samo kao linija razgraničenja sa Japanom, već predstavljaju i prirodnu liniju odbrane čitave Dalekoistočne obale Rusije, omogućavajući kontrolu nad Ohotskim morem, obezbeđujući slobodan prolaz ruskim trgovinskim i ribarskim brodovima, kao i vojnoj floti u Pacifik.
Kada se razmatra vojno-strateški aspekt u zoni ovih ostrva, treba poći od činjenice da je Tokio glavni vojno-politički saveznik SAD u Azijsko-pacifičkom regionu, a takođe i da je Japan zemlja s najvećim kontigentom američkih vojnika. Na teritoriji Japana raspoređeno je oko 90 američkih vojnih objekata i oko 55 hiljada američkih vojnika. Više od polovine američkih vojnika smešteno je na ostrvu Okinava, po osnovama bileteralnog pakta o saradnji i bezbednosti iz 1960. godine, koji SAD daje pravo da rasporedi svoje vojne baze i kopnene, vazdušne i pomorske snage u Japanu. SAD su se obavezale da će osigurati bezbednost u regionu, a Japan zauzvrat mora zaštititi američke baze u slučaju napada i delimično platiti njihovo održavanje. Troškovi Japana za održavanje američkih vojnih baza u fiskalnoj 2020. godini, koja se završava 31. marta ove godine, iznosiće više od 1,8 milijardi američkih dolara. Japan plaća sve komunalne troškove povezane sa ovim objektima, a takođe isplaćuje u plate svog osoblja koje tu radi.
Tokio je zainteresovan za savezništvo sa Vašingtonom u vojnoj sferi, jer se ozbiljno boji sukoba sa Kinom i Severnom Korejom, dok Amerika odatle projektuje silu, militarizuje region i otvoreno preti „obuzdavanjem“ Kine i Rusije.
Upravo to potvrđuje važnost očuvanja ruskog suvereniteta nad Kurilskim ostrvima. Rusima je potpuno jasno da bi Vašington mogao da rasporedi svoje baze na Kurilima, ako bi ta ostrva ušla u sastav Japana. Na istočnim granicama Rusije već godinama se dešava isto što i na zapadnim – raspoređuju se američki sistema PRO, što ruši strateški balans u svetu i stvara direktnu pretnju Rusiji i Kini.
Odgovor na vojno prisustvo Amerike
Kao odgovor na aktivnosti SAD, Rusija je primorana da na Kurilima povećava svoje vojno prisustvo. Ruski mediji su zbog toga Kurile nazvali „istočnim bastionom“.
Rusija je početkom decembra prošle godine na borbenu dužnost na Kurilskim ostrvima postavila najsavremeniji u svetu mobilni sistem protivvazdušne i protivraketne odbrane S-300V4, koji se dodaje ranije raspoređenim raketnim sistemima Tor M2, obalskim raketnim kompleksima „bastion“ i „bal“ i drugoj vojnoj tehnici.
Ruska vojska gradi i infrastrukturu na Kurilima. Vojni građevinari su već sagradili više od 25 objekata, dok će još toliko biti napravljeno. Svi objekti su napravljeni od čvrstog materijala, otpornog na zemljotrese, jačine do 9 stepeni po Rihteru.
Arhipelag poznat kao Kurili čini niz od 56 ostrva u Tihom okeanu koja se pružaju od ruskog poluostrva Kamčatke do japanskog ostrva Hokaido i razdvajaju Ohotsko more od Pacifika. Prostiru se dužinom od 1.200 kilometara, a ukupna povšina im je 10,5 hiljada kvadratnih metara. Ulaze u sastav ruske Sahalinske oblasti.
Danas na Kurilskim ostrvima živi nešto više od 20.000 ljudi. Najveće ostrvo Iturup sa gradom Kurilskom nastanjuje više od 6.400 ljudi i ono važi kao glavni centar arhipelaga. Ostrva prvenstveno žive od ribolova i ova industrija je nosilac čitave kurilske ekonomije. U regionu južnih Kurila love se ogromne količine bakalara, lososa, inćuna, tune, rakova, škampa, morskih ježeva i drugih vrsta riba i morskih plodova. Godišnji prihodi od toga su, prema različitim procenama, od dve do preko četiri milijarde dolara.
Ova ostrva sa vulkanima, gejzirima, jezerima ključale vode i crnim peskom imaju velika prirodna bogatstva i sve potencijale za razvoj industrije, ribolova i turizma.
Kurilska ostrva su od velikog ekonomskog značaja. Pored nafte i gasa, procenjuje se da tu ima skoro dve hiljade tona zlata i oko 10 hiljada tona srebra, a takođe i oko 40 miliona tona titanijuma i preko 270 miliona tona gvožđa. Na ostrvu Iturup nalazi se najbogatije poznato nalazište u svetu – renijuma, izuzetno retkog i skupog metala, koji se koristi u elektronskoj industriji. Procenjuje se da bi se iz vulkana Kudrjavi moglo vaditi i 36 tona renijuma godišnje, što je, prema nekim tvrdnjama, godišnja potrošnja u svetu.
Kako god bilo, pitanje Kurila podjednako je osetljivo i za Japance i za Ruse. Dok mediji i analitičari aktivno diskutuju o sudbini Kurila, novi Ruski ustav razrešio je sve dileme – niko nema pravo da preda drugoj državi ni pedalj ruske zemlje.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
