Geopolitika i zlato: Zašto je Rusiji potrebna baza u Sudanu?

Kremlj planira izgradnju mornaričke baze na Crvenom moru u Sudanu.

Zašto se ova zemlja smatra moskovskim „ključem za Afriku“? I kakva je uloga rudnika zlata i ruskih privatnih vojski?

Što se Vladimira Putina tiče, Rusija bi po prvi put nakon raspada Sovjetskog Saveza mogla da postavi novu bazu za mornaricu u inostranstvu. Sredinom novembra predsednik je zatražio od Ministarstva odbrane da sa Sudanom potpiše odgovarajući sporazum.

Nakon Tartusa u Siriji, to bi bila samo druga baza ruske mornarice na Bliskom istoku i severu Afrike – sve važnijem regionu za Moskvu. Bila bi i tek treća na toplim morima gde Rusi, osim Tartusa, kontrolišu i bazu na anektiranom ukrajinskom poluostrvu Krimu, prenosi DW.

Velike stvari počinju malim koracima. Nacrt sporazuma koji je objavila Rusija predviđa uporište za logistiku i popravke u Crvenom moru. Tamo bi ruska mornarica mogla da stacionira do 300 ljudi, koji bi istovremeno bili u stanju da zbrinjavaju četiri plovila, uključujući i one sa nuklearnim pogonom.

Pritom se pre sve svega misli na podmornice na nuklearni pogon, jer ruska mornarica u ovom trenutku raspolaže samo sa jednom krstaricom na nuklearni pogon – „Petar Veliki“. Druga se trenutno modernizuje.

Zašto je Rusiji potrebna baza baš u Sudanu?

Sovjetski Savez je ranije imao uporišta u Etiopiji i Somaliji, što je bio odgovor na pomorsku bazu SAD u Indijskom okeanu. Čini se da su za današnju Rusiju važni Crveno more kao region i pristup afričkom kontinentu.

Penzionisani admirali, poput bivšeg načelnika glavnog štaba ruske mornarice Viktora Kravčenka, za ruske medije kažu da je uporište u Sudanu važno zbog borbe protiv pirata na Rogu Afrike. „To je region pun napetosti“, kaže Kravčenko za Interfaks. „Prisustvo ruske mornarice je tamo neophodno.“

Važnu ulogu igra i očuvanje imidža svetske sile, ocenjuju stručnjaci za DW. „Rusija se definiše kao akter koji je prisutan u tom važnom svetskom regionu“, kaže bivši nemački ambasador u Sudanu Rolf Velberts, koji je nekada bio i na čelu informativnog centra NATO u Moskvi.

Pomorske baze u Džibutiju na Crvenom moru između ostalog imaju SAD, Francuska i Kina. Prema pisanju medija, i Rusija je pokazivala zainteresovanost, ali to nije uspelo.

Pored prestiža za Rusiju, ruski vojni analitičar Aleksandar Golc izdvaja i eksploataciju sirovina u Sudanu i sposobnost da se „u slučaju sukoba sa Zapadom preseku trgovački putevi“.

Kada je reč o ovom poslednjem Rolf Velberts je uzdržan. Rusija ne bi mogla „tek tako“ da prekine trgovačke puteve na Crvenom moru, i zbog prisustva Zapada, smatra bivši diplomata.

Sa ruske tačke gledišta, pored eventualnog sukoba sa Zapadom, postoje i regionalni krizni scenariji koji bi mogli da objasne prisustvo.

Pomoć bivšem diktatoru?

– Crveno more je postalo geopolitičko žarište – kaže Anete Veber iz berlinske Fondacije nauka i politika. Kao objašnjenje za to, ona navodi rat u Jemenu u koji je uključeno više zemalja iz regiona, uključujući i Sudan.

– Za Rusiju je to fantastičan sporazum, jer dobija veći uticaj – ocenjuje Veber.

Za Sudan kaže da je „veoma važan“, sa jedne strane zbog trgovinskih puteva, kao i zbog krijumčarenja i izbegličkih ruta koje prolaze kroz tu zemlju.

Do pre nekoliko godina saradnja Rusije i Sudana nije bila vredna pomena. Vidno približavanje je počelo tek 2017. godine, kada je Putin u Sočiju primio tadašnjeg autoritarnog predsednika Omara al Bašira.

– To je bio snažan signal Al Bašira i ruske vlade, koja je izrazila spremnost da sarađuje sa Sudanom, u vreme kada druge zemlje to nisu želele – kaže Kolud Kair iz analitičkog centra „Insight Strategy Partners“ (ISP) u glavnom gradu Sudana, Kartumu.

Pozadina toga je činjenica da se Sudan nalazi na američkoj listi država koje podržavaju terorizam i da je Al Bašir pred Međunarodnim krivičnim sudom (ICC) optužen za ratne zločine u Darfuru. Sudan se sada trudi da bude uklonjen sa te liste i prekine višegodišnju izolaciju.

Na sastanku sa Putinom 2017. godine, Al Bašir je kritikovao SAD, a Sudan je opisao kao „ruski ključ za Afriku“ i govorio o pomorskoj bazi, očigledno kao o zaštiti od Vašingtona.

Nakon toga je bilo vesti o ruskim kompanijama koje eksploatišu zlato u Sudanu i o plaćenicima sumnjive ruske privatne vojske zvane „Vagner“. Kada je krajem 2018. godine počeo protest protiv Al Bašira, ti plaćenici su, kako piše britanski Tajms, savetovali njegove bezbednosne snage.

Moskva je potvrdila prisustvo svoje vojske u Sudanu, ali je negirala spekulacije o tome da je uključenja u gušenje protesta.

Rudnici zlata kao zajednički interes

Nakon pada Al Bašira u aprilu 2019. godine, Sudanom vlada „Suvereni savet“ koji čine civili i vojska. Uticaj vojske je jači, kaže analitičar Kair.

Rusija je kontakte u Kartumu sačuvala zahvaljujući generalu Mohamedu Hamdanu Dagolu, koji je u Sudanu poznat kao „Hemeti“. Hemeti je zamenik predsednika „Suverenog saveta“ i prema oceni Kaira, on je „najuticajniji čovek u zemlji“.

– Rusija je svu svoju energiju uložila, ranije podržavajući Al Bašira, sada Hemetija, između ostalog i zato što je uključena u eksploataciju najunosnije sudanske sirovine: zlata – kaže Kair. „Postoje pouzdani izvori, prema kojima ruske privatne firme za obezbeđenje čuvaju rudnike zlata na severu zemlje i da su povezane sa Hemetijem.“

Zlato je jedan od glavnih izvora prihoda za sudansku privredu pogođenu sankcijama, korupcijom i inflacijom.

Još uvek je nejasno da li Rusija vidi Sudan kao odskočnu dasku u regionu. Činjenica je da su ruski vojni savetnici i plaćenici viđeni u najmanje dve susedne zemlje Sudana: u Libiji i Centralnoafričkoj Republici.

Izgleda da je deo strategije Moskve, da veze iz vremena Sovjetskog Saveza ponovo oživi i da stvori nove – kao u slučaju Sudana. Korak u tom smeru bio je prvi samit Rusije i Afrike u Sočiju, u jesen 2019. godine, na kojom je učestvovalo i novo sudansko vođstvo.