Nagorno-Karabah: Ima li rata koji nije zbog novca?

Kao i u svakom ratu, i u aktuelnom koji se vodi oko Nagorno Karabaha nacija se ističe kao najvažnija stvar.

Ali da bi se bolje razumeo i ovaj, kao i drugi sukobi, uvek je dobro pratiti trag novca.

Nagorno Karabah nije region o kojem se na Zapadu mnogo zna. U oružanom sukobu Jermenije i Azerbejdžana tu je pre svega reč o Jermenima koji čine većinski deo stanovništva tog područja – iako je ono teoretski deo Azerbejdžana. Taj region se isto tako teoretski proglasio za samostalnu državu – ali nju nije priznala nijedna država članica Ujedinjenih nacija.

A kada bi Nagorno Karabah zaista bio samostalna država, on bi prošle godine imao BDP od oko 600 miliona evra. To nije mnogo, više ima čak i većina ostrvskih državica Kariba ili Pacifika. Međutim, dok i Jermenija i Azerbejdžan, pogotovo sada u doba pandemije, beleže recesiju, privreda Nagorno Karabaha uporno i značajno raste stopom od desetak procenata godišnje. I to već čitavu jednu deceniju. Godine 2017. čak je zabeležen rast od 17 odsto, prema podacima ruskog lista RBC koji se bavi ekonomskim temama.

Mali ekonomski dragulj

Nagorno Karabah je naime region koji je, bar pre pandemije, imao malu, ali raznoliku i snažnu privredu. Posebno značajan izvor prihoda su rudna bogatstva, poput dragog i poludragog kamenja, zlata i bakra. Taj region je ujedno i proizvođač građevinskog materijala. Ruski list navodi pritom da tri četvrtine izvoza ide u stvari preko Jermenije, koja tu robu deklariše kao njen proizvod. Povrh svega, Nagorno Karabah, zahvaljujući tamošnjim hidroelektranama, izvozi i struju, i to uglavnom u Jermeniju.

Pandemija je doduše ugrozila i privredu Nagorno Karabaha, ali je pre svega teško pogodila Jermeniju. I Jermenija je takođe proteklih godina beležila rast – od 2007. u proseku 7,6 odsto. Ali i ta zemlja će ove godine pasti u recesiju od oko 3,5 procenata, kako procenju stručnjaci iz Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

Jermenija je ipak zemlja koja u velikoj meri zavisi od stotina miliona dolara uplata dijaspore iz inostranstva – dijaspore koja broji oko 11 miliona ljudi širom sveta. Zbog mera za suzbijanje korone te doznake drastično su smanjene – EBRD procenjuje da je to za oko 40 odsto.

Silvija Šteber, novinarka koja dobro poznaje region Nagorno Karabaha, podseća da Jermenija ima velikih muka s korupcijom zbog koje je 2018. i došlo do tamošnje „Baršunaste revolucije“. Međutim, sve reforme su zbog korone stale. „Ovaj oružani sukob je odvlačenje pažnje sa ekonomskih i socijalnih problema“, tako to za DW tumači Šteber. „Na taj način su se i oni ljudi koji su bili kritički orijentisani prema vladi, okupili oko svoje nacionalne zastave.“

Ogromni problemi zbog korone

S druge strane, i Azerbejdžan prolazi kroz teške dane iako je ta zemlja bogata naftom: „Koronavirus, u kombinaciji sa kolapsom cene nafte, teško je pogodio privredu Azerbejdžana, i to upravo u vreme kada je ta zemlja krenula u preko potrebne reforme“, objašnjava Silvija Šteber. Kad kaže „reforme“, ona u suštini misli na borbu protiv korupcije koja praktično proždire tu zemlju.

Ipak, najveći problem Azerbejdžana je trenutna cena nafte. Uprkos naporima da diverzifikuje privredu, oko 40 odsto BDP Azerbejdžana i dalje dolazi od nafte i gasa. Ti energenti učestvuju sa 90 odsto u izvozu. Prema procenama EBRD, privreda te zemlje će zbog svega toga ove godine pasti za najmanje tri procenta.

I sukob se nastavlja – iako bi on mogao da nanese veliku štetu infrastrukturi obeju zemalja. Azerbejdžan je prošle nedelje optužio Jermeniju da je raketirala naftovod koji taj energent transportuje ka tržištu Evrope. Jerevan je naravno te optužbe nazvao „odvratnim lažima“.

I susedne sile umešane

U sukobu oko Nagorno Karabaha prste s umešale i susedne zemlje – koje takođe žele da skrenu pažnju svoje javnosti.

Zbog genocida počinjenog nad Jermenima početkom prošlog veka, odnosi Jermenije i susedne Turskom teško da bi se mogli nazvati čak i „hladnim“. Pritom je Ankara tradicionalno bliska s Azerbejdžanom.

Rusija pak želi da se predstavi kao zemlja koja održava dobre odnose s obema državama, iako ima i sporazum o vojnoj pomoći sa Jermenijom. Uz to, Rusija prodaje svoje oružje i jednoj i drugoj strani – a Turska samo Azerbejdžanu. Ankara je tako za 30 miliona dolara tamo prodala svoje bespilotne letelice, a turska vojska pomaže i u obuci vojnih snaga Azerbejdžana.

Ipak, ključni igrač u tom regionu je Moskva: „Rusija bi mogla da prekine sukob u svakom trenutku“, uveren je Ben Aris, glavni urednik berlinskog portala „BNE Intellinews“. „To je učinila i 2016, kada je sukob trajao samo četiri dana. Ali ovoga puta ne čini ništa.“

To ima svoje razloge: Putinu se očigledno ne dopada vođa jermenske „Baršunaste revolucije“, a sadašnji premijer te zemlje Nikol Pašinjan, koji je više sklon da Jermeniju privuče Evropskoj uniji, a manje Evroazijskoj ekonomskoj uniji.