„Sve izjave o vojnoj podršci Jermeniji ili Azerbejdžanu dolivaju ulje na vatru u sukobu između ovih zemalja“, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
– Kremlj, pre svega, polazi od potrebe za što skorijim prekidom vatre i borbenih dejstava. Sve izjave o bilo kakvoj vojnoj podršci ili vojnim aktivnostima nedvosmisleno dolivaju ulje na vatru. Mi smo kategorički protiv toga i ne slažemo se sa takvom postavkom problema – odgovorio je Peskov na pitanje da li Kremlj razmatra mogućnost vojne podrške Jermeniji, na primer, preko ODKB-a.
Peskov je dodao i da je Rusija u stalnom kontaktu sa Azerbejdžanom, Jermenijom i Turskom u vezi sa situacijom u Nagorno-Karabahu.
– Prikupljamo sve informacije o onome šta se dešava na liniji dodira. Pažljivo pratimo sve novosti, analiziramo situaciju i koristimo to znanje za formiranje našeg budućeg stava, određivanja daljih koraka zajedno sa našim partnerima u grupi OEBS-a – objasnio je Peskov novinarima.
U utorak je turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu izjavio da je Turska spremna da podrži Azerbejdžan i za pregovaračkim stolom i na bojnom polju.
Situacija u Nagorno-Karabahu eskalirala je krajem prošle nedelje. Baku i Jerevan se međusobno optužuju za početak borbenih dejstava.
U Jermeniji je uvedeno ratno stanje, objavljena opšta mobilizacija i zabranjen izlazak iz zemlje muškarcima od 18 do 55 godina. U Azerbejdžanu je uveden policijski čas.
Sukob u Nagorno-Karabahu započeo je u februaru 1988. godine, kada je ova autonomna oblast objavila otcepljenje od Azerbejdžanske SSR. Posle oružanog sukoba 1992-1994, Baku je izgubio kontrolu nad Nagorno-Karabahom i sedam susednih regiona.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
