Slučaj “Severnog toka 2”: Da li će Evropa ući u sukob sa SAD?

Američki kongres je odobrio budžet za odbranu za 2021. godinu, prema kojem se pooštravaju sankcije protiv „Severnog toka 2“.

U Nemačkoj i Austriji su iskritikovali Amerikance i ocenili njihove postupke kao napad na evropski suverenitet. Ne radi se samo u cevovodu, već o vrednostima i slobodi, tvrde učesnici projekta.

Ograničiti projekat po svaku cenu

Kao evropska kompanija, očekujemo da će na političkom nivou biti preduzete mere usmerene na to da Evropa ne izgubi atraktivnost kao mesto za investicije, rekao je u Briselu direktor austrijske naftno-gasne korporacije OMV Rajner Zele. Prema njegovom mišljenju, ovo je pitanje „suvereniteta i slobode“, piše Sputnjik.

Podsetio je da se eksploatacija gasa u Evropi značajno smanjila, a potreba za njim i dalje postoji. „Gas je potreban za proizvodnju električne energije. Ekološki prljave fabrike uglja u Nemačkoj i Austriji su zatvorene, i mi ne možemo proizvoditi dovoljno energije“, objasnio je Zele.

Kompanija „Nord Strim 2“ koja gradi „Severni tok 2“, potpisala je sporazum sa OMV 2017. godine. Projektu su se takođe pridružile britansko-holandska kompanija „Rojal Dač Šel“, francuska „Anži“, nemačke „Uniper“ i „Vinteršel“.

Sada im svima prete američke sankcije. Vašington ne krije da je njegov cilj da zatvori projekat i napuni evropsko tržište tečnim prirodnim gasom (TPG). Donald Tramp je u decembru predstavio budžet za odbranu za 2021. godinu. Dokument se, između ostalog, odnosio i na „Severni tok 2“ i „Turski tok“. Učesnicima ovih projekata su zapretili blokiranjem aktiva i zabranom poslovanja sa američkim kompanijama.

Kao rezultat toga, švajcarska kompanija „Olsiz“ je opozvala postavljanje cevi i izgradnja je zaustavljena.

Prošle nedelje u Kongresu su održana nova saslušanja o budžetu za odbranu. Kao rezultat toga, sankcije su proširene. Protiv je bilo 125 poslanika, a za 295.

„Potreba za gasom je velika“

To je izazvalo oštre kritike u Evropi. Prvo je reagovala Nemačka. Istočni komitet nemačke privrede (OAOEV), koji objedinjuje kompanije koje posluju u Centralnoj, Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi, pozvao je Amerikance da se ne mešaju u evropske poslove.

– Moguće su oštre diplomatske izjave ili naknade. Imamo pravo da se zaštitimo – istakao je generalni direktor OAOEV Mihael Harms.

O situaciji se razgovaralo u Bundestagu. Još nisu postigli konsenzus, ali su istakli da je „Severni tok 2“ izuzetno važan gasovod i da ga treba dovršiti.

Smetnja za „Akademika Čerskog“

Evropski učesnici „Severnog toka 2“ su podržali odluku Rusije da samostalno završi izgradnju. Krajem februara, brod za postavljanje cevi „Akademik Čerski“ je napustio Nahotku i za mesec dana stigao u luku Mukran na nemačkom ostrvu Rigen, u logističku bazu projekta.

Radovi će se nastaviti u avgustu. Amerikanci to pokušavaju da spreče. Tako je u junu Kongres usvojio predlog zakona PEESCA (Protecting Europe’s Energy Security Clarification Act of 2020), kojim su predviđene sankcije kompanijama koje pristanu da pruže osiguranje i tehničke usluge „Akademiku Čerskom“.

Američki državni sekretar Majk Pompeo je predložio još jedan način. Podsetio je na zakon iz 2017. godine „O borbi protiv američkih protivnika putem sankcija“(CAATSA). U zakonu je uglavnom reč o ruskom mešanju u američke izbore i situaciji na Donbasu.

Ali član 232 predviđa kaznu za učesnike „Severnog toka 2“. Pre tri godine je odlučeno da se ona neće primeniti, jer je bila pravno nekorektna: cevovod je već bio u izgradnji.

Ali ništa ne sprečava da se vrate ovom pitanju. Pompeo je ukazao na činjenicu da je dokument stupio na snagu i da sankcije neće morati da budu usklađene sa drugim ograncima vlasti. Predstavnički dom SAD je podržao njegovu ideju.

Odluka je na Senatu. Evropa preti da će odgovoriti.

„Pritisak se neće zaustaviti“

Programski direktor Ruskog saveta za međunarodne odnose Ivan Timofejev ne isključuje mogućnost da će evropske zemlje zaista uvesti sankcije kao odgovor. Ali sumnja da će one biti efikasne.

– Austrija i Nemačka mogu blokirati i CAATSA i PEESCA. Međutim, evropski biznis je više fokusiran na Vašington nego na sopstvene vlasti. Gubitak udela američkog tržišta ili suočavanje sa blokadom bankarskih računa za većinu kompanija iz EU je veoma osetljiva tema. Najverovatnije će pretnja sankcijama nadvladati – rekao je ekspert.

Po mišljenju politikologa, „Severni tok 2“ će svakako biti izgrađen, ali pritisak Amerikanaca neće prestati.

– Evropa će nastaviti da se suprotstavlja Vašingtonu, ali su male šanse da će preći sa reči na dela – zaključio je ekspert.

Stručnjak Evropskog Centra za izučavanja pitanja bezbednosti „Džordž Maršal“ Pal Dunaj ukazao je u razgovoru za RIA Novosti na težnju Evrope ka nezavisnoj energetskoj politici.

– Ministar spoljnih poslova Nemačke Hajko Mas više puta je rekao da je to pitanje Evrope, a ne Amerike. Ekstrateritorijalne sankcije su u Briselu više puta osuđivane. Poslovni krugovi EU se ne slažu da Severni tok 2 ugrožava energetsku sigurnost Ukrajine. Naprotiv, cevovod će obezbediti gas kako za evropske, tako i za ukrajinske potrošače – rekao je analitičar.

Prema njegovom mišljenju, evropski učesnici „Severnog toka 2“ računaju da će Džo Bajden pobediti na izborima za predsednika SAD i da će sankcije protiv cevovoda biti ukinute.

– Berlin, Beč i Pariz pokušavaju da izbegnu sukob sa Vašingtonom oko Severnog toka 2. Ali Tramp je nepokolebljiv. Sada se računa na to da će u januaru 2021. godine on napustiti veliku politiku, nakon čega će američki establišment prestati da vrši pritisak na EU po pitanjima energetike – objasnio je Dunaj.

Politikolog veruje da će izgradnja „Severnog toka 2“ biti završena sa malim zakašnjenjem. Ali pritisak će se nastaviti sa bilo kojom administracijom u Beloj kući . Kada gasovod počne sa radom, Amerikanci će početi da uvode sankcije protiv kupaca ruskog gasa.

Jedino što ih može sprečiti je čvrst stav i odlučne akcije EU.