Nacionalni front u Francuskoj i dalje vodi u trci pred evropske izbore, koji će biti održani 25. maja.
U korenu svake političke krize je ekonomija. Istorija nas uči da je svakom ekstremizmu, levom krajnjem komunističkom, ili desnom nacionalističkom i fašističkom, prethodio finansijski slom. Kolaps ekonomije dovodi prvo do materijalne krize, zatim ona prerasta u društvenu i potom u političku. Na tom talasu Evropi su se dogodile i Oktobarska revolucija i Hitler. Studija britanskog instituta Demos otkriva da rastuća krajnja desnica u Evropi okuplja mlade, kompjuterski ušančene, nacionalno orijentisane i antiimigrantski nastrojene bele muškarce.
– Na prekretnici smo evropske istorije. Za pet godina, doći će ili do porasta mržnje i podela u društvu, uključujući ultranacionalizam, ksenofobiju, islamofobiju i antisemitizam, ili ćemo se suprotstaviti zastrašujućim tendencijama – kaže Emine Bozkut, holandski predstavnik u Evropskom parlamentu.
Evropa je i ovog proleća 2014. još u ekonomskoj krizi koja je stari kontinent pogodila 2008. godine kao posledica sloma banaka na Volstritu. Bezidejnost političke elite da nađe odgovore dovela je s jedne strane ljude u apatiju, a kod onih koji smatraju da je politička akcija nužna – do radikalizacije.
Tako smo danas u situaciji da gotovo nema evropske države koja u svom parlamentu nema ekstremno desničarsku, ksenofobičnu ili prikriveno fašističku partiju. I ne samo da su te partije u parlamentima svojih država sve jače, već se spremaju da na velika vrata uđu i u Evropski parlament na majskim izborima.
Stoga, nije nelogično zapitati se – da li je fašizam zaista pobeđen u Evropi posle Drugog svetskog rata, ili se samo pritajio?
Neki političari i intelektualci su ove opasnosti svesni i upozoravaju da je svojevremeno i nacizam u Nemačkoj na vlast došao regularnim izborima, te da je i Hitler bio veoma potcenjen sredinom tridesetih godina prošlog veka. Takvo potcenjivanje Evropa je krvavo platila. Razume se, današnje krajnje desne partije pažljivo brinu da ih ne poistovete sa ideološki bliskim prethodnicima, ali ne beže od koreografije od koje mnoge prolaze žmarci.
Osvajački pohodPoslanici bugarske nacionalističke stranke Ataka u Sobranju prošle godine su podneli zahtev za povratak delova teritorije Srbije (Bosilegrad i Dimitrovgrad) i Makedonije kao uslov za podršku u evroatlantskim integracijama. U Mađarskoj na poslednjim parlamentarnim izborima opoziciona desničarska stranka Jobik osvojila je 17 odsto glasova i tako postala treća partija po snazi u parlamentu. Zahtevali su da se Srbiji ne dozvoli prijem u EU zbog ljudskih prava Mađara u Vojvodini! Albanska partija Demokratski front za nacionalno ujedinjenje prošle godine je zatražila od SAD da takozvanu Preševsku dolinu oduzmu od Srbije. U parlamentu su treća stranka po brojnosti. |
Tako na Trgu heroja u centru Budimpešte stoje postojeni uniformisani pripadnici stranke Jobik, ili poslanici grčke Zlatne zore u parlamentu u Atini stoje ruku podignutih u pozdrav sličan nacističkom, s tom razlikom što u Zori drže prste skupljene kao da će se prekrstiti. Jasno je da razloga za brigu ima puno.
Na poslednjim izborima u Švedskoj, Austriji, Italiji, Francuskoj, Belgiji i Grčkoj povećan je broj ekstremnih desničarskih stranaka. Komesar unutrašnjih poslova EU Sesilija Malmstrom upozorila je da bi u Evropski parlament mogli doći predstavnici ekstremističkih pokreta.
Prva dama evropske desnice, šefica francuskog Nacionalnog fronta Marin le Pen je na predsedničkim izborima u Francuskoj osvojila 18 odsto glasova, što je najbolji rezultat francuske krajnje desnice u istoriji. Ona tvrdi da Evropska unija predstavlja "međunarodnu anomaliju" i da će je zadesiti ista sudbina kao Sovjetski Savez i da su Francuskoj potrebne granice jer "ne može da prihvati sve Rome iz Evrope".
Ekstremna desnica prisutna je i u parlamentima u Danskoj, Švedskoj, Holandiji, Finskoj, Švajcarskoj. Švedska demokratska partija formirana je 1988. godine i poznata je kao ultrakonzervativna partija. Prvi put je na izborima 2010. godine ušla u švedski parlament.
Sa 20 poslanika postali su treća najveća partija u državi. Sa druge strane, popularnost ekstremnog holandskog desničarskog političara Herta Vildersa u poslednje vreme je pala. Ipak, njegova Slobodna partija u holandskom parlamentu ima 15 glasova.
U Švajcarskoj Demokratska unija centra uspela je da izdejstvuje raspisivanje referenduma o zabrani minareta. Ni skandinavske zemlje nisu imune na ultradesničare. U Finskoj je stranka Istinski Finci na parlamentarnim izborima osvojila 19 odsto glasova i tako učetvorostručila broj svojih poslanika. Danska narodna partija ima 25 mesta u parlamentu i izdejstvovala je ponovno uspostavljanje granica.
Širom Evrope deluje i veliki broj ultradesničarskih i neonacističkih pokreta. Oni su međusobno mnogo bolje povezani, a svoju propagandu šire na poluzatvorenim tribinama i koncertima. Desničarske organizacije kao što je Krv i čas, koju je osnovao britanski neonacista Ijan Stjuart Donaldson, organizuju koncerte čiji je glavni cilj mobilizacija simpatizera za takozvani beli otpo.
SUTRA – Uspon ekstremizma u EU (2): Banke važnije od ljudi
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
