Mada je Versajskim mirom utvrđena neopoziva krivica Nemačke za krvoproliće kakvo svet dotad nije video i mada su i nemački istoričari elaborirali tu temu pre više od 60 godina, novi vetrovi interpretacije duvaju sa zapada, podstaknuti odijumom stvorenim o Srbiji devedesetih godina.
Istoričar Instituta za savremenu istoriju Mile Bjelajac, odličan poznavalac Prvog svetskog rata, u novoj knjizi “1914-2014: Zašto revizija?” analizira motive ovih istoričara za reinterpretacijom dobro poznatih činjenica.
– Revizija je nešto što je legitimno, ali pod uslovom da podastre nove argumente, nešto bazično novo što nismo znali. Nažalost, nijedna knjiga koju bismo mogli da označimo da pripada trendu revizije, ne nudi ništa supstancijalno novo, nema nijedan novootkriven dokaz. Radi se isključivo o novim interpretacijama – kaže Bjelajac pitajući se zašto zapadni istoričari danas koriste argumente austrougarske i nemačke propagande protiv Srbije onog vremena, što je bio uvod u objavu rata.
Ujedinjena Evropa, smatra on, ne želi da bude opterećena lošim uspomenama. U trendu je homogenizacija unutar Evrope. Potrebno je da se dokinu ružna sećanja, da se stvori novi identitet.
– Posle ujedinjenja dve Nemačke počinje stvaranje novog nemačkog identiteta. Njima nije jednostavno da žive sa elementima krivice i zato žele da ih dokinu i ukinu. Problem je u tome što, ako danas revidiramo istoriju o Prvom svetskom ratu, na pola puta smo od revizije krivice i za Drugi svetski rat – kaže Bjelajac.
Za stvaranje identiteta nove ujedinjene Evrope sa centralnom Nemačkom u njoj, smatra Bjelajac, potrebno je da se zaboravi ko je prvi napao, treba da se priča kako smo “svi krivi, a najvažnije je žaliti žrtve”. Zasad je to mali broj istoričara koji pokušava da promeni tradicionalnu sliku uzroka Prvog svetskog rata, ali imaju ogromnu pomoć medija. Da li će oni vremenom postati većina, ne znam, ali i ne verujem – zaključuje Bjelajac.
Najpoznatiji revizori istorijeKristofer Klark – australijski istoričar, profesor Univerziteta u Kembridžu, ima osnovnu tezu da su svi podjednako krivi za izbijanje rata. U delu “Mesečari: Kako je Evropa krenula u rat 1914” relativizuje krivicu Nemačke i Austrougarske. Šon MeKmikin – škotski istoričar, trenutno predavač na turskom univerzitetu u Ankari, u knjigama "1914 – odbrojavanje do rata" i "Rusko poreklo Prvog svetskog rata" ima tezu da je glavni krivac za izbijanje Prvog svetskog rata Rusija koja nije pustila Srbiju niz vodu.
Margaret Mekmilan – kanadska istoričarka, profesorka istorije na Univerzitetu u Torontu, u knjigama "Sprečavanje novog Velikog rata: Lekcije iz 1914" i "Rat koji je okončao mir: Put ka 1914." Mladu Bosnu poredi sa Al Kaidom, Gavrila Principa naziva fanatikom i teroristom, Srbiju iz vremena 1914. vidi kao današnji Iran, a za Apisa tvrdi da je bio unapred obavešten o atentatu. Evropa tog doba je za nju idilično mesto napretka koje nije ratovalo sto godina. |
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
