Prema emisiji "Four Corners", samoproklamovani verski guru, samozvani pastor Skot Vilijams, koristio se svojim izopačenim pristupom evangelističkom pentekostalizmu da bi vodio tajnu "crkvu", u stvari homoseksualnu mrežu, koja je za njegovu ličnu korist zloupotrebila velike količine donacija svog članstva.
Konačno, odvažni bivši članovi su prekinuli ćutanje i izneli pod kakvom se torturom živi u grupi koja je locirana u Novom Južnom Velsu. To je jeziv kult razvrata, koji vodi jedan jedini čovek, rekli su oni. Ova otkrića navela su australijski organ koji kontroliše dobrotvornu delatnost da obeća hitnu istragu o ovom društvu, koje uživa položaj oslobođen od poreza.
U Skupštini je kontrolisan svaki vid života članova, rekli su svedoci. Postojalo je fizičko i mentalno zlostavljanje. Čudni i izopačeni seksualni rituali. Sve je vodio Vilijams, čovek koji je tvrdio da razgovara direktno sa Bogom.
Organizacija je obuhvatala stotine članova, pripadnika tajne religijske grupe, koja je bazirana u gradu uz more u severnom Novom Južnom Velsu i proširivala se na ceo svet.
Članovi pod kontrolom
Novinarka ABC Karo Meldrum-Hana našla je i saslušala ljude koji su pobegli iz grupe, uspeli da se odupru Vilijamsu, Australijancu koji skoro 40 godina vlada svojim sledbenicima i za to vreme stekao je bogatstvo izvučeno od njih. Počeo je u Nemačkoj pre četiri decenije, pa se preselio u Škotsku i onda se prebacio u Australiju, tačnije u Kofs Harbur.
– Počela sam da istražujem tu priču unazad 2010. godine i od tada je sledim. Ali, tek ove godine, dva ključna bivša člana rekla su mi da su spremni da izađu u javnost, rekla je Meldrum-Hana.
Osnivač Skupštine Skot Vilijams, koji sebe zove "Pomazanikom" i "Nadzornikom", ustanovio je pre 40 godina svoju evangelističku pentekostalnu grupu. Kako je crkva dobijala na članstvu i bogatstvu, i njen lider je postajao sve jači, a praksa je bila sve čudnija i izopačenija.
– Ono što je počelo kao priča o traženju Boga i spasenja na Dan suda, preokrenulo se u nešto izuzetno mračno, kaže novinarka.
Članovi su bili pod potpunom kontrolom, ekstremnim ispiranjem mozga i "najgorom mogućom vrstom duhovnog, mentalnog, fizičkog i seksualnog zlostavljanja".
– Postojali su bizarni seksualni rituali koji su izvođeni pod maskom religije. Po Vilijamsovom mišljenju, on je imao pravo na to zato što je bio nadzornik. Manipulisao je biblijskim stihovima i pismom, kako bi po svaku cenu od ljudi dobio što želi i da bi opravdao svoje ponašanje. Nikad nisam videla nešto slično, ističe Meldrum-Hana.
U crkvi je postojalo svojevrsno ozbiljno kažnjavanje, sa posledicama po decu, ako ne bi sledila naređenja. Posledice su mogle da budu ekstremne.
– Za neposlušnost moglo vam se dogoditi da vam privremeno oduzmu decu. Takvi uslovi učinili su da se ljudi beznadežno osećaju. Uradili bi sve što se od njih traži. Napravili su od njih poslušnike.
Spoljašni svet za Skupštinu je bio zao i satanski. Bilo je zabranjeno sve što bi moglo da navede sledbenike na promenu shvatanja.
– Mnogi ljudi odsečeni su od familije i prijatelja. Nisu imali pravo da čitaju novine, slušaju radio ili slobodno koriste internet. Imali su spisak sa muzikom koja im je odobrena da slušaju. Svaki delić njihovih života je bio kontrolisan.
Vilijams je nagomilao bogatstvo, uključujući nekretnine i u Australiji i u inostranstvu.
– Proveli smo mnogo vremena istražujući i to, i dobili smo čijenice koje to dokazuju. Bogatstvo mu je impresivno i u potpunosti je zasnovano na teškom radu i odricanju njegovih sledbenika.
"Momačke noći"
Ono što je novinarku najviše uznemirilo jeste Vilijamsova sposobnost manipulacije ljudima. Bivši sledbenici s kojima je razgovarala opisivali su ga kao "majstora manipulacije". Skupština se proširila na Evropu pre više od 30 godina i na vrhuncu imala je u inostranstvu više stotina članova.
Kada Vilijams nije bio u blizini, grupa pristalica obavljala bi za njega prljavi posao, rekli su za ABC bivši članovi.
– Postojala je hijerarhija sa Vilijamsom na vrhu, a pod njim su onda bili najbliži pomoćnici. Svi su bili muškarci, nikada žene. Ženama se nije verovalo niti su imale vrednost.
U svemu je zabrinjavajuće bilo i to što je grupa i zvanično opstajala kao verska organizacija, što je značilo da ne plaća porez.
– U Australiji postoji više od 60.000 dobrotvornih organizacija. Ogroman je problem u tome što za njih ne postoji dovoljno regulative. Ova grupa je stvarni primer kako jedna organizacija može da se provuče ispod radara. Još jedan problem je i u tome da je nebrojeno mnogo dece rođeno u okviru grupe.
Jedna od žrtava opisala je u emisiji kako je sa 14 godina istakla roditeljima želju da napusti ovu grupu. Silom su je odvojili od njih i sa 15 godina odveli u Kanadu i naterali da tamo živi s jednim takođe članom kulta.
Glavni štab Hrišćanske međunarodne skupštine nalazi se u izolovanom delu Sedar Vejlija, oko pola sata vožnje od Kofs Harbura. Tu je za milion i po dolara kupljeno veliko imanje i registrovano na crkvu. Na njemu su bazen, teren za roštilj, tri kuće, uređeni travnjaci. Kapije su zatvorene za javnost. Sa ulice se na vidi mnogo od imanja na prostoru od 300 ari.
U jednom penthausu u stambenom bloku u samom Kofs Harburu, lider kulta održava redovne "momačke noći". To je mesto na kome je "pastor" napastvovao mnoge muškarce. Crkva mu ima danas oko 300 članova u svetu, od čega stotinu u Australiji.
U decembru 2010. Vilijams je izveden pred sud, optužen za 23 seksualna krivična dela. Samo dve nedelje pre suđenja, međutim, u februaru 2012, on je uspešno pokrenuo nov način odbrane. Koristeći se sa dva medicinska uverenja, tvrdio je da je prebolestan da mu bude suđeno, pošto je 2009. pretrpeo moždani udar. Kruna se suprotstavila ovoj tvrdnji, ali je sudija prihvatio Vilijamsovu verziju i izrekao stalno obustavljanje procesa.
Napastvovan kao dečak
Vilijams je napastvovao Gintera Franca najpre kao dečaka od 12 godina, a onda kao odraslog čoveka, skoro 30 godina.
Franc: Znate, nije to prijatno. Muškarac te dira i ti moraš da diraš njega. To je pakao. Kao dečak, Franc se sreo s Vilijamsom na bazenu u jednom nemačkom gradu, gde je ovaj Australijanac radio. Odmah je počeo da ga gleda kao starijeg brata. Ovaj ga je odveo u saunu, gde je seks s dečakom počeo.
Franc: Rekao mi je da je tu da širi jevanđelje, da otvori crkvu. Da je on pastor. Od njih se očekivalo da leže skoro goli, u stvari u istom krevetu i grle jedan drugog, masiraju jedan drugog, u osnovi da budu vrlo prisni, kao što bi možda bili prisni sa svojom devojkom ili svojom ženom. |
Većina bili tinejdžeri
Stiv Forkin je bio u srednjoj školi u Nemačkoj kad ga je Vilijams uzeo.
Forkin: Većina osoba u organizaciji bili su odrasli tinejdžeri ili ušli u dvadesete i to je bila živahna, mlada zajednica. Brzo je narasla, u prve dve godine, na oko stotinu osoba (mladića i devojaka). Tada su Skotu nemačke vlasti rekle da napusti zemlju.
Pranje para
Vilijams je vodio neregistrovanu dobrotvornu organizaciju i velike količine para, obavezni prilog članova, plus deset posto njihovih bruto zarada, otišle su na njegov račun u banci. Klauš Tišer, koji mu je vodio finansije, kaže da oni nisu imali nikakvu registrovanu organizaciju.
– To je u stvari bilo pranje para.
"Žene su veštice"
Žene su bile strogo kontrolisane.
Sve su podlegale strogom režimu koji je sprovodio Vilijams. Počinjalo bi verbalnim vređanjem i privatno i javno.
Ostali dodaju da je žene zvao – "đavolima", "satanskim kučkama", "kurvama", "nacističkim kučkama", "vešticama", "nacistima", "pacovima iz kanala", "svinjama", "prljavim svinjama". |
Ovo je potvrdio i Ginter Franc.
– Ja sam lično često mesečno prebacivao pare preko austrijske granice i polagao ih, ilegalno, na više bankovnih računa.
Kada je pobegao u Škotsku, Vilijams je bio pametniji i registrovao dobrotvornu organizaciju. Onda je počeo da na drugačiji način sakuplja pare od svojih sledbenika, kojih je sada već bilo na stotine po Evropi.
– Pare smo po celoj Evropi kupili i prebacivali kuririma, kaže Tišer. – Ponekad smo se bojali za te ljude što noću voze svoja kola. Ako bi imali nesreću ili nešto, i ako bi im našli novac, počeli bi da pitaju "šta se ovo dešava?".
Milionska imovina
Koristeći bogatstvo koje je raslo, Vilijams je krenuo i da troši, posebno u nekretnine. Ima više imanja, neka za koja članovi koji su zavirili u njih kažu da liče na "kraljičin dvorac". Drugi članovi nisu imali pristup. Uzimao je pare kako je stigao, članovi su čak plaćali i kazne.
Žena Klausa Tišera morala je da mu preda i nasleđe od oca.
– Traženo joj je da to preda u slavu Boga, za Božje delo, kaže on.
Za svaki objekat koji je uzimao, tvrdio je da je "na slavu Bogu".
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
