Kada je imala 13 godina, Park je sa svojom majkom pobegla u Kinu nakon što je njen otac osuđen na 17 godina zbog trgovine metalom. Njen otac je kasnije uspeo da podmiti čuvara zatvora kako bi pobegao i pridružio se svojoj porodici. On je 2008. godine umro od raka.
Park i njena majka su preko Mongolije prvo pobegle u Južnu Koreju. Mlada dezerterka je imala problema da se privikne na život u novoj sredini.
– Sve je bilo čudno za mene. Nisam znala ništa o konceptu slobode i ljudskim pravima. Nisamo nikome ništa verovala – priča Park.
Ona je ispričala da je naučila da se nosi sa novim okruženjem tek kad je pročitala “Životinjsku farmu“ od Džordž Orvela.
-Tek tad je počelo sve da dobija smisao, pročitala sam je najmanje pet puta – kaže Park.
Gospođica Park, koja studira krivično pravo, naglašava da ljudi često ne žele da pričaju o svojim “užasnim iskustvima“ jer je to “suviše bolno za njih“.
– Ja nisam mogla da ćutim. Morala sam da ispričam svoju piču zbog naroda koji tamo i dalje živi u strahu. Holokaust se dešava u mojoj zemlji, a svet mora da učini nešto povodom toga i pomogne ljudima u Severnoj Koreji – zaključila je Park.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
