Procenjuje se da čak 2.000 kojota luta Čikagom, pretvčavaju prometne saobraćajnice, a zabeleženi su i napadi na kućne ljubimce, pa čak i na decu. Na ulice izlaze skoro isključivo noću, a gradska sredina se za njih pokazala idealnom.
Kako tvrdi ekspert za divlje životinje, Sten Gert, "urbani" kojoti žive duže od svojih ruralnih rođaka, a glavni uzrok tome je veća dostupnost hrane. Reč je o ogromnoj količini otpada koji im je na raspolaganju po kontejnerima. Uz više hrane, kojoti su u stanju da prehrane i brojniji podmladak. Jedna ženka zna da okoti i othrani i do devet mladunaca.
Kojoti žive u raznim napuštenim prostorima, rupama, brlozima i uglavnom pokušavaju da izbegnu ljude, a noću se po gradu čuje njihovo zavijanje. Ipak, kako je reč o milionskom gradu koji ne spava, dešavaju se i bliski susreti sa ljudima, a neki su se završili vrlo haotičnim situacijama.
Još jedan razlog zašto je kojota sve više u Čikagu je i blagonaklonost gradskih vlasti, koje su pre nekoliko godina namerno na ulice pustile nekoliko kojota kako bi ekipama za deratizaciju pomogli u lovu na pacove. Rezultati su bili skromni što se tiče smanjenja broja glodara, a neočekivani kada je u pitanju natalitet kojota.
Osim u Čikagu, kojoti su se pojavili u još nekim američkim gradovima, a u jednom gradiću u saveznoj državi Roud Ajlend plaćen je profesionalni lovac kako bi "uklanjao" neželjene životinje koje su počele da kolju kućne ljubimce.
Na području savezne države Zapadne Virdžinije i u blizini Velikih jezera, kojoj pripada i Čikago, početkom ove godine uočeni su ekstremno opasni hibridi kojota i vuka. Geni kojota daju im sposobnost adaptacije na urbane sredine, dok im vučji geni omogućuju lov na veći plen.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
