Američki proizvođač sportske opreme „Najk“ i američka ekološka grupa „Okean konservansi“ dogovorile su se da svoju robu ne prevoze preko Arktičkog okeana i pozvali su svetske kompanije da postupe na isti način.
I veliki broj evropskih kompanija iz Švajcarske, Nemačke i Francuske odbija da prevozi robu Severnim morskim putem, a to pripisuju brizi za životnu sredinu, zabrinutosti zbog topljenja leda i očuvanju biodiverziteta, iako, zapravo, rade na obuzdavanju Rusije u arktičkoj zoni, piše Olivera Ikodinović za Sputnjik.
Moskva smatra da je posredi politička odluka, a zamenik ruskog ministra saobraćaja Jurij Cvetkov kaže da je odbijanje prevoza kroz Arktik i izbegavanje Severnog morskog puta način da se ograniči razvoj Rusije u arktičkoj zoni.
On je podsetio da je Rusija svetski lider na Arktiku, jer niko nema takvu flotu ledolomaca, uključujući i nuklearne, a i generalno niko ne razvija Sever u tolikoj meri, pa je samim tim korišćenje ovog puta najlogičnije i najekonomičnije.
Preuzimanje primata od Sueckog kanala?
Severni morski put je glavna arktička brodska magistrala i transportna arterija Rusije. To je najkraća ruta koja spaja Evropu i Aziju, pa samim tim, objašnjavaju eksperti, brodovi troše manje goriva, što znači i manje štete za životnu sredinu.
– Severni morski put je neka vrsta „morskog Puta svile“. Ovde Rusija ima veoma ozbiljan geopolitički položaj, jer skoro ceo taj put prolazi ili kroz ruske teritorijalne vode ili je u isključivoj ekonomskoj zoni – ocenjuje ruski ekspert Vjačeslav Belobžecki.
Zamenik direktora Instituta za geografiju RAN Arkadij Tiškov napominje da se Severni morski put još ne koristi intenzivno, već da služi više za unutrašnji prevoz. Za Rusiju je koristan zato što obezbeđuje regionalni transport, posebno u azijskom delu.
– Mnogi žele da ograniče Rusiju u pravu na ove vode duž Severnog morskog puta. U ovoj situaciji, to je pitanje političke volje i odluke. S druge strane, zemlje Evrope i Amerike koje bi želele da koriste Severni morski put nemaju brodove te klase i još nisu stvorile dovoljno plovila koja bi mogla da nesmetano plove duž ove rute – kaže Tiškov.
Eksperti ocenjuju da bi ova ruta mogla da preuzme primat u odnosu na Suecki kanal, čim bude realizovana sva neophodna infrastruktura koja je potrebna za obezbeđivanje plovidbe tokom cele godine. Kada je reč o gasu, Severni morski put omogućava da se značajno skrati vreme, ali i umanje troškovi prilikom transporta „plavog goriva“ u kompresovanom vidu, sa trenutnih 36 na 19 dana, budući da se sada taj transport odvija kroz Suecki kanal.
Primera radi, put od Vladivostoka do Sankt Peterburga Severnim morskim putem iznosi 14.000 kilometara, a preko Sueckog kanala 23.000.
„Arktička doktrina“
Pentagon je prošlog meseca predstavio Kongresu „Arktičku doktrinu“, koja je usmerena na blokiranje ruskog Severnog morskog puta. Stručnjaci su uvereni da će Arktik u narednim godinama postati poprište konfrontacije: s jedne strane će biti protivnici Severnog morskog puta, na čelu sa Vašingtonom, a sa druge Rusija i njeni partneri.
Na pitanje da li postoje šanse da Rusija sačuva dominaciju na Arktiku, Tiškov odgovara potvrdno:
– Naravno, u svojim arktičkim vodama. Sada na Arktiku više nema sektorskog vlasništva. Sada se koriste koncepti – zona ekonomskih interesa, teritorijalne vode, istorijske vode i arktički šelf – ističe Tiškov i dodaje:
– Rusija će 2021. godine postati predsedavajući Arktičkog saveta. Sada se formiraju najvažnija pitanja koja će biti prioritet tokom predsedavanja. Ali, mora se shvatiti da je Arktik jedinstven organizam i svi ga moramo zajedno istraživati i proučavati. Glavni cilj je miran suživot i saradnja, a ne postavljanje blokada i sankcija jedni drugima – zaključuje on.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
