„Uz prisustvo inspektora Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), Iran je započeo ubrizgavanje uranijumskog gasa u centrifuge u Ferdousu“, izvestila je iranska državna televizija.
Iran je, tako, počeo da proizvodi dodatne količine niskoobogaćenog uranijuma. Računa se da Teheran sada ima oko 500 kilograma takve vrste uranijuma, što je oko 200 kilograma više nego što mu je dozvoljeno sporazumom, piše Sputnjik.
Događaju je prethodio manji incident sa jednom inspektorkom IAEA, kod koje je su, prilikom kontrole na ulazu u postrojenje, pronađeni znaci da ona poseduje opremu za koju nema dozvolu da bude uneta. Inspektorka je zadržana, dozvola za kontrolu joj je oduzeta i ona je napustila Iran.
Poruka Evropi
Ono što Iran aktiviranjem centrifuga pokušava da kaže evropskim silama – potpisnicama sporazuma, možda je najbolje izrazio šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, koji je istakao odgovornost Evrope za novonastalu situaciju.
– Oni (Evropa) zahtevaju da Iran izvrši sve obaveze bez izuzetka, ali ne daju ništa zauzvrat – rekao je Lavrov novinarima u Moskvi.
– Aktiviranje centrifuga četvrti je put od maja prošle godine da je Iran sa određenim merama istupio iz nuklearnog sporazuma – kaže spoljnopolitički komentator Borislav Korkodelović.
Situacija, prema Korkodelovićevom mišljenju, još uvek nije zaoštrena u velikoj meri. Iran planira da obogati uranijum do 4,5 stepeni, dok stručnjaci kažu da sve preko 20 stepeni postaje znatno ozbiljnije jer ubrzava mogućnost da u relativno kratkom roku uranijum bude obogaćen do preko 90 odsto, kada može da bude korišćen i u vojne svrhe.
Iran neće novi dogovor sa Trampom
Iran od evropskih država, prema Korkodelovićevim rečima, očekuje dve stvari.
– Očekuje da vidi neke ekonomske koristi od pridržavanja sporazumu i da evropske zemlje izvrše pritisak na Trampa da se vrati za pregovarački sto. Iranci ne pristaju na novi dogovor sa Trampom, već samo žele da se on ponovo uključi u sporazum, a potom mogu da nastave razgovore – napominje on.
Iranska ekonomija, prema Korkodelovićevim rečima, stabilizovana je i Iran je uspeo u naumu da izađe iz situacije kada mu je nafta jedini izvozni artikal.
Nuklearni sporazum, koji je, nakon dugih i teških pregovora, potpisan između šest velikih sila (SAD, Rusija, Kina, Nemačka, Francuska i Velika Britanija) i Irana, trebalo je da stavi tačku na političku krizu vezanu za nuklearne ambicije Teherana, ukine sankcije i ekonomski otvori Islamsku Republiku.
Međutim, izbor Donalda Trampa, ogorčenog kritičara Sporazuma, za predsednika Amerike, doveo je do izlaska Vašingtona iz okvira tog sporazuma maja prošle godine i uvođenja sankcija Iranu, ali i svim kompanijama koje sa Iranom posluju.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
