Ruski predsednik Vladimir Putin nazvao je Afriku uoči foruma „Afrika-Rusija“ u Sočiju „kontinentom mogućnosti“ i rekao da za razliku od Zapada, Rusija može da joj ponudi pomoć bez političkih uslova, piše Olivera Ikodinović za Sputnjik.
Kremlj je saopštio da očekuje 47 afrička lidera na samitu u Sočiju 23. i 24. oktobra, prvom te vrste, organizovanom u cilju jačanja ekonomskih, trgovinskih, vojnih i drugih veza sa tim kontinentom.
Putin je upozorio da u svetu jača takmičenje za Afriku i ukazao je da niz zapadnih zemalja zastrašuju, pritiskaju i ucenjuju vlade suverenih afričkih zemalja kako bi iskorišćavali njihove resurse, a takođe i da bi povratili izgubljeni uticaj i dominantne pozicije u bivšim kolonijama.
„Afrički problemi – afričko rešenje“
Za rusku stranu, u uslovima pogoršanja odnosa sa Zapadom i njegovom politikom sankcija, jačanje veza sa državama afričkog kontinenta ima pozitivan trend. Afričke zemlje cene princip kojeg se Rusija pridržava: „afrički problemi-afričko rešenje“. Na kraju krajeva, Rusija nije učestvovala u najjačem političkom pritisku koji zapadne zemlje vrše na taj kontinent.
S druge strane, Afrika postaje sve važnija za Rusiju. Crni kontinent ekonomski raste, kao i njegov uticaj u svetskoj politici i ekonomiji.
– Afrika je odlična platforma za traženje partnera, za traženje resursa, uključujući mesta za investicije. Naravno, afričke zemlje nisu stabilne, jer su naši zapadni partneri radili na toj nestabilnosti. Napravili su raskol u Sudanu i mnogim drugim zemljama. Ali, tamo vredi otići. S druge strane, Rusija je zemlja spremna na saradnju, što je vrlo korisno za mnoge države. Mi to vidimo i u primeru Sirije, kojoj pruža pomoć bez zavrtanja ruku i posebnih političkih zahteva – kaže za Sputnjik ruski politikolog i ekonomista Aleksandar Dudčak.
Afrika sve važnija za Rusiju
Prema podacima organizatora foruma, od 2001. godine trgovina između Rusije i afričkih zemalja povećana je sa pet milijardi na 20,4 milijarde dolara. Ruske kompanije bi sada mogle da uđu na afrička tržišta sa svojim poljoprivrednim proizvodima, svemirskom tehnologijom, kamionima, avionima i drugim vozilima, poljoprivrednom opremom, đubrivima, hemikalijama, električnim proizvodima, lekovima, telekomunikacionim tehnologijama.
Direktne ruske investicije u Africi premašuju 12 milijardi dolara. Ruske kompanije su prisutne na afričkom kontinentu, pre svega „Gasprom“, „Lukoil“, „Alrosu“ i druge. Ima ih više od 20. Naftni derivati čine do 70 odsto ruskog izvoza u Afriku. Rusija isporučuje i mineralna đubriva, građevinske materijale i poljoprivredne proizvode. Međutim, eksperti smatraju da je neophodno proširiti izvoz.
Ruski investitori pokazuju veliko interesovanje za Afriku, a potrošačko tržište se tamo širi – broj stanovnika u Africi se 1960. godine učetvorostručio i sada iznosi 1,2 milijarde.
Analitičari smatraju i da će ključna tema bilateralnih susreta Vladimira Putina i njegovih kolega na samitu „Rusija-Afrika“ biti bezbednost na afričkom kontinentu. Uoči samita, ruski lider je objavio spremnost Moskve da pomogne Africi u borbi protiv militanata, a takođe je ponudio saradnju u borbi protiv terorizma, organizovanog kriminala, trgovine drogom, pranja novca, ilegalne migracije…
Za razvoj odnosa sa afričkim zemljama danas nisu zainteresovane samo zapadnoevropske zemlje, SAD i Kina, već i Indija, Turska, zemlje Persijskog zaliva, Japan, Južna Koreja, Izrael i Brazil. Putin objašnjava da to nije slučajnost. Afrika sve više postaje kontinent mogućnosti. Ima ogromne resurse, potencijalnu ekonomsku privlačnost. Rastu potrebe za infrastrukturom, rapidno raste broj stanovnika čiji se zahtevi takođe povećavaju. Shodno tome, domaće tržište i potrošnja se šire.
Afrikanci se sećaju Sovjetskog Saveza
Ruski eksperti kažu da se želja za jačanjem veza sa Rusijom za mnoge Afrikance temelji na iskustvu sa Sovjetskim Savezom, na zahvalnosti za njegovu ulogu u dekolonizaciji kontinenta i na njegovoj kasnijoj podršci u izgradnji državnosti i nacionalnih ekonomija, a takođe i pomoći u razvoju privrede, infrastrukture, vojno-tehničke saradnje, humanitarne pomoći, obrazovanja itd.
Upravo su moć i uticaj SSSR-a postigli 1960. godine, uprkos oštrom protivljenju najstarijih demokratija Zapada, da dođe do usvajanja UN Deklaracije o davanju nezavisnosti kolonijalnim zemljama i narodima, što je omogućilo Afrikancima da dobiju željenu slobodu.
U postsovjetskoj eri, krajem 20. veka, Rusija je otpisala afričkim zemljama dug vredan 20 milijardi dolara. To nije bio samo čin velikodušnosti, već i pragmatizma, jer mnoge afričke države nisu bile u stanju da plaćaju kamate na te kredite.
U svakom slučaju, predstojeći samit sigurno će imati ogroman značaj i za afričke zemlje i za samu Rusiju u političkom i ekonomskom smislu.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
