“Imamo sve što je potrebno za zlato – samo nas bodrite”

Deset godina kasnije, isti grad, isti bazen, ali drugačija ekipa i drugačiji izazovi.

Beograd ponovo dočekuje Evropsko prvenstvo u vaterpolu, a tu je opet Ranđelović, uz Nikolu Jakšića, Miloša Ćuka i Dušana Mandića, koji su pre deceniju osetili šta znači biti šampion pred domaćim navijačima u Beogradskoj areni. Zajedno sa njima bio je i aktuelni selektor Uroš Stevanović, tada kao pomoćnik Dejana Savića.

„Iskreno, ne mogu da verujem da je prošlo deset godina od tada. Nas četvorica je osetilo tu atmosferu, uspeli smo koliko-toliko i da pomognemo drugima da znaju šta ih očekuje. Stvarno je neverovatan osećaj igrati pred domaćom publikom, pred tolikim brojem naših navijača, velike su emocije. Tada smo osvojili zlato, deset godina pre tog Evropskog smo osvojili zlato, tako da bilo bi lepo da i sada dođemo u šansu da se borimo za zlato. Mislim da imamo dobru ekipu, dobru atmosferu i sve što je potrebno za najveći mogući rezultat“, rekao je Sava Ranđelović na početku razgovora za B92.sport.

Srbija na medalju sa EP čeka od 2018. godine, igranje šampionata kod kuće uvek nosi posebnu vrstu pritiska, a Ranđelović je upitan da li je on danas veći ili manji nego 2016. godine.

„Pritisak je bio veći tada, to je bilo pre OI u Rio de Žaneiru, ta ganeracije je bila najbolja na svetu i bili smo glavni favoriti. Sada smo jedni od glavnih favorita. Ne osećamo tu vrstu pritiska. Naravno da on postoji, igramo pred domaćim navijačima, ali dovoljno smo sazreli da to prebrodimo prvim zviždukom sudije na utakmici protiv Holandije“, jasan je momak koji je sa repreznatijom bio i evrposki i svetski i olimpijski pobednik više puta.

Te 2016. Ranđelović je sa nepune 23 godine bio jedan od najmlađih u timu Dejana Savića, a 10 godina kasnije pokušao je da uporedi sebe kao igrača i kao čoveka, u odnosu na Savu iz 2016. godine.

„Dosta sam sazreo i kao čovek i kao igrač. Prošlo je deset godina, od tog trenutka su se osvojile tri zlatne olimpijske medalje i još drugih medalja. Pored toga i dosta utakmica, iskusniji i zreliji sam nego što sam bio te 2016. godine. Ne mogu da poredim, kao što si rekla, bio sam jedan od najmlađih u ekipi. Sada sam jedan od najstarijih i sa mnogo više odgovornosti i iskustva nego tada. Ali nekako kako je vreme odmicalo, samopouzdanje je raslo i super se borim sa tom odgovornošću. Mislim da ne osećam neki veliki pritisak. Mnogo toga smo prošli zajedno. Tako da ne mogu sada da ti kažem kada je bilo lakše“, kaže vaterpolista kragujevačkog Radničkog.

Srbija nastup na EP počinje u subotu od 20.30, duelom protiv Holadnije u grupi C, u koju su još smešteni Izrael i Španija.

Tim Uroša Stevanovića nije baš imao idealne rezultate na pripremama, zabeležena su tri poraza i jedna pobeda, a svemu tome kumovao je narušen zdravstveni bilten.

„Zadovoljan sam pripremama, došli smo iz sezone, već u treningu. Imali smo vreme za oporavak i da odradimo sve neophodne stvari, tako da sam u suštini zadovoljan treningom i trenažnim procesom, ali smo imali i par bolesti koje su nas ometale da budemo kompletni. Nekoliko igrača se razbolelo ovim virusom, ali to je sve sastavni deo svega ovog. U dobrom stanju očekujemo turnir. Svi smo, hvala Bogu, zdravi i spremni i jedva čekamo da to počne“, kaže Ranđelović.

„Mislim da smo u dobroj formi, idemo utakmicu po utakmicu. Bitna nam je sada trenutno Holandija, sistem takmičenja je da nemamo vremena ni da kalkulišemo, u smislu da krenemo da igramo od četvrtfinala ili kao na OI, da je bitno samo da prođemo u grupu. Ovde je svaka utakmica važna. I svaka pobeda nam znači, tako da u svaku utakmicu moramo da uđemo kao da je četvrtfinale. U dobroj smo formi, spremni smo. Sigurno ćemo dati naš maksimum i više od toga, jer igramo pred domaćom publikom. Biće tu dosta naših navijača i naše porodice će nas gledati, tako da će nam sigurno biti dodatni vetar u leđa“.

Srbija je u grupi sa Španijom, aktuelnim svetskim i evropskim šampionom, sa kojom igra 12. januara od 20.30 u u drugoj rundi.

Biće to derbi grupe C, koji može da odredi tok i rasplet, pred ukrštanje sa skupinom A, gde su Mađarska, Francuska, Crna Gora i Malta.

„Španci su u poslednjih šest godina stvarno u jednom naletu, gde su na svakom takmičenju, sem na Olimpijskim igrama, osvajali medalje. Znamo kakva su ekipa, igrali smo i sada na pripremnom turniru u Trebinju protiv njih, tako da smo negde mogli da ih osetimo, da vidimo odakle nam prete najveće opasnosti i gde su najranjiviji. Moramo da uđemo od početka jako i agresivno u tu utakmicu, ako mislimo i želimo da na kraju pobedimo. Možda je bolje što je druga, što nije odmah prva sa Špancima, da osetimo i bazen, atmosferu i sve, da budemo spremni kad dođe utakmica sa Španijom, ta najbitnija u grupi“.

Pričao je Ranđelović i o najjačem adutu Španije, ali i o šansama Srbije u tom duelu.

„Najveća snaga Španije su sigurno Granados, Sanahuja, Munariz… Imaju odlične centre, odličnog golmana, tako da je sa svih strana preti opasnost. Mislim da mi imamo dužu klupu od njih i da je naša šansa tu. Ako uspemo da zatvorimo Sanahuju i Granadosa, da ne daju neke lake golove i da dižu sebi samopouzdanje tokom utakmice. Da probamo njih da zatvorimo i da sprečimo tu njihovu agresivnu igru kroz presing i kontranapad, onda smo u dobroj poziciji i da ostvarimo pobedu“.

Španci kao aktuelni šampioni Evrope, slove možda za najvećeg favorita, ali svih 16 reprezentacija učesnica imaće svoju šansu za medalju.

„Ima 5-6 kandidata koji sigurno pretenduju za osvajanje. Mislim da su tu i Mađari, i Hrvati, Italijani su se pokazali, iako su promenili dosta igrača od Singapura do sad. Pokazali su se u Trebinju i osvojili turnir. Tu smo mi, Španija, Crna Gora, možda Grčka. Možda i Gruzija, Holandija, Francuska iznenade nekog, tako da biće dosta neizvestan turnir“.

Posle četvrtog mesta na Svetskom prvenstvu 2025, koliko postoji osećaj da reprezentacija ima potrebu da se „iskupi“ pred domaćom publikom?

„Nemamo taj osećaj, bukvalno sve što je bilo iza nas. to smo zaboravili, kao i taj Pariz koji smo osvojili. Ne dobijaju se utakmice iz prošlosti i ne zaslužuje se pobeda tako što smo mi to nešto osvojili. Tako da igramo pred domaćom publikom, motivisani smo, spremni. Mislim da nema većeg motiva od toga da damo sve od sebe, a siguran sam da ako budemo dali sve od sebe da će to biti na kraju dobro. Ne osećam veći pritisak nego na prethodnim takmičenjima, nismo se toliko ni obazirali na komentare, ni na javnosti, iskusili smo sve to i pred Pariz i posle Pariza, tako da ne razmišljamo toliko o tome. Samo gledamo nas i protivnika koji je sledeći“.

Ipak, važno je da se na Evropskom prvenstvu pokaže da je Srbija naučila lekcije iz Singapura, pre svega iz duela sa Grčkom u borbi za svetsku bronzu minulog leta.

„Naša utakmica sa Grčkom je bila onako… Tu nismo bili baš svoji, dosta nas je potresao taj poraz od Mađara u polufinalu i nekako je za nas na tom turniru samo zlatna medalja značila uspeh. Nismo uspeli da se oporavimo posle polufinala. Iako smo bili i spremni i motivisani. Kad su nas Grci otvorili na početku, mislim da smo se nekako predali i da smo je to tako na kraju ubedljivo izgubili, ali opet izvukli smo pouke i igramo sada kod kuće. Novo prvenstvo, nova šansa, idemo iz početka pa ćemo da vidimo“.

Neosporna je želja da se trenutak osvajanja zlata, baš u Beogradu i pred domaćom publikom, još jednom ponovi.

„Želja je ogromna. Svi želimo da osvojimo to zlato. Ova generacija nema ni jednu medalju sa EP i SP. Imamo samo iz Pariza. Ovo idealna šansa da pred domaćom publikom i baš u Beogradu osvojimo medalju. Bilo bi lepo da se to ponovi. Daleko smo još od toga, ima 16 dana do kraja. Dug je to period i mnogo utakmica, ali bilo bi stvarno prelepo kad bismo uspeli to da ponovimo. Samo budete uz nas. Šta god bilo, znajte da je nama najteže. Bodrite nas i idemo da osvojimo“, poručio je Sava Ranđelović.