Retko koja zemlja može da se pohvali da je u nekom sportu imala dve predstavnice na Olimpijskim igrama i da su obe osvojile medalju. Srbija može. Naša tekvondo reprezentacija je takmičenje u Tokiju završila sa zlatom Milice Mandić i bronzom Tijane Bogdanović, što je bilo dovoljno za drugo mesto u generalnom plasmanu, ispred, recimo, Koreje, zemlje u kojoj je ovaj sport ponikao.
Velike zasluge za ogroman uspeh ima Dragan Jović, čovek koji je „stvorio“ šampionke. Sjajni, dobitnički trio, dan posle sletanja na beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ došao je u posetu redakciji „Vesti“. Bilo je tom prilikom svega – evociranja uspomena, cveća za naše heroine, ali u suza. Razgovor pun emocija.
Naši gosti se još nisu odmorili od puta, kako rekoše, tek će, a da li su dolaskom u Srbiju postali svesni šta se dešava?
– Nismo očekivali ovakav odziv, toliko lepih reči, emocija. Počinjem polako da budem svesna da sam ostvarila spektakularni uspeh. Uživamo u ovome. Ovo je naših pet minuta slave – rekla je Milica Mandić.
„Mala Tića“ odavno nije mala. Izrasla je u veliku šampionku mekog srca.
– Prva noć da sam se lepo naspavala. Srećna sam, kada sam videla koliko nas je ljudi dočekalo na aerodromu, kada sam videla porodicu… Polako postajemo svesni uspeha i sve ove medijske pažnje koju imamo – iskreno će Bogdanovićeva.
Trener Jović je iskusan u ovome. Treći put se vraća sa Igara sa odličjem.
– Not too bad – našalio se Gale, u stilu Novaka Đokovića.
– Nismo ni počeli da se odmaramo. Svestan jesam, ali još to nisam prihvatio na način na koji ću kada se budemo rasteretili malo svih obaveza. Ovo su sada „slatke muke“. Hvala na pozivu, našem sportu je uvek potrebna neka medijska pažnja. Na sreću, imamo rezultate, pa imaju ljudi razloga da nas prate. Osećamo se kao predvodnici našeg sporta, imamo i obavezu da sve što valja za naš sport ispratimo, pa smo tako prvo došli kod vas, poštujemo vašu kuću. Nije prvi put da sarađujemo… Svestan svakako jesam svega, jer smo ciljali na to. Nisam, možda, koliko je to veliko na globalnom nivou, ali jesam da je to ogroman rezultat. Kada ću početi da ga slavim? Verovatno kad se malo stišaju strasti… – kaže popularni Gale.
Zabrinuti roditelji
Sa kim ste proveli prvi dan po povratku u Srbiju?
– Sa porodicom, verenikom, psom. Sa njih petoro-šestoro, koji su uvek uz mene. Bilo je to par sati mira, da se ispričamo o detaljima, momentima iz Olimpijskog sela.
Tijana?
– Najbitnije mi je bilo da se ispričam sa porodicom, došao je deda, nekoliko prijatelja.
Znamo zašto su posle 2012. devojčice počele da se bave tekvondoom, a zašto je Milica izabrala ovaj sport?
– Uvek sam bila dete koje je volelo sport. I sestra i ja smo trenirale. Menjale smo, ona se zadržala u odbojci, ja sam posle košarke, aikida i folklora videla plakat Tekvondo kluba Galeb u mojoj osnovnoj školi. Tada su bile neke demonstracije, pa nisam stigla da pogledam taj trening, ali me je majka (Vesna) odvela u gimnaziju „Nikola Tesla“. Mislim da se obe dobro sećamo tog momenta, iako je to bilo 2002. Gale je bio upečatljiv i tada, koliko i sada. Odmah mi je upamtio ime, svideo mi se sport, ali i energija koja se tamo osećala – priseća se Mandićeva.
Borilački sport za devojčicu?
– Roditelji, kao roditelji, bili su malo uplašeni za mene, kada su videli onoliko udaraca, udaranje fokusera, sparinge, ali mene je to odmah privuklo. Brzo su došla takmičenja i sećam se prvog turnira, bio je sestrin (Jovanin) rođendan 2003. godine. Osvojila sam zlatnu medalju na prvenstvu države i jedan od trenera koji je bio deo kluba, Dragan Jablan, prišao je Galetu, a on mu kaže: Pogledaj ovu malu zver! Tako je počelo… Svi ti neki momenti koji mi se vraćaju, to je ono što mi budi najviše emocija. Galeb je moja druga porodica, klub sa toliko uspeha i svi su oni rezultat jedne velike ljubavi i energije.
Ubeđivanje sa Tijaninim tatom
Na turniru Galeba 2012, posle prvog Miličinog olimpijskog zlata, rekli ste mi: „Dobro Milica, ali zapamti, Tijana će biti šampionka.“ Kako ste znali da će Bogdanovićeva da dosegne visine?
– Nisam prognozirao, ona je već tada, u pionirskim danima, pokazivala izuzetan kvalitet, ali odnos prema borbi, njena srčanost i tehnika koju poseduje su mi govorili da ona stvarno ima velike šanse. Često sam se pozitivno sukobljavao sa njenim tatom, jer je on tvrdio da je njena sestra Zvezdana mnogo talentovanija, a ja sam govorio da je Tijana veća klasa, iako je Zvezdana talentovana. Tu smo uvek imali nesuglasice. Na sreću, pogodio sam, ili znao. Ona to sada, iz godine u godinu opravdava i ono što je važno, Milica će biti i ostati, verovatno, najuspešnija u našem sportu, jer ne znam ko će moći da osvoji dva zlata. Tijana bi možda mogla, ali bi morala da učestvuje 2028. u Los Anđelesu. Međutim, ono što je ona sada napravila, dve medalje u dva olimpijska ciklusa. Nije bila baš u najboljem izdanju, taj njen razvojni period je menjao neke naše načine vežbanja, imala je težak žreb i opet je osvojila bronzu i verujem da su sledeće Igre njene. Ima srebro i bronzu, fali joj samo jedna medalja, da sve zaokružimo.
Tijana, rekli ste da se isplakali, ali šta vam je prolazilo kroz glavu posle poraza na startu Olimpijskih igara?
– Prošlo mi je prethodnih pet godina, šta smo sve uradili, šta smo prošli, da se moj turnir završi tako, u šest minuta. Eto, kao što sam rekla, isplakala sam se i sada mi bude teško kada pomislim na to – pričala je Tića, a suze su navirale. – Ipak, eto, hvala Bogu da sam imala drugu šansu, da sam imala priliku da se borim za bronzanu medalju i drago mi je da sam uspela da pobedim dve stvarno odlične protivnice i da smo stigli bar do bronze. Bude mi teško kada se setim tog momenta…
Nije samo Tijani bilo teško dok je pričala o tome, već svima. Iako je izrasla u šampionku, Bogdanovićeva je u duši – dete.
– Teško je – uključio se trener Jović. – Njena bronza je tako „legla“, više sam joj se obradovao, nego srebru u Riju. Tada je nekako sve išlo glatko, ušla je u finale, izgubila, ali ima medalju, a ovde je osvojila bronzu. Različito je…
Novak planetarna zvezda
Da li je Novak Đoković stvarno najveći sportista u Olimpijskom selu?
– Zvezda je, stvarno. Njegovim dolaskom smo osetili neku posebnu težinu i motivaciju, kada je čovek koji je toliko toga osvojio i ima turnire posle Igara odlučio da se takmiči i u singlu i u miksu, onda nema priče. Mislim da je svakako doprineo našoj motivaciji, jednostavno, meni je čast što je bio tamo, ne samo on, nego i vaterpolisti, koji su zaista zlatni, sjajni momci, odbojkašice, košarkašice. Izdvajam njega sa jedne strane, jer je planetarna zvezda, ali daleko od toga da su ostali momci i devojka za potcenjivanje. Čast mi je da delim olimpijski tim sa njima, da podržavamo jedni druge, mislim da je to jedna od lepših stvari tamo – kaže najbolja srpska sportistkinja svih vremena.
Da li ste stigli malo da se družite sa ostalim srpskim sportistima u Selu?
– Poslednjeg dana smo otkrili da postoji jedna terasa na kojoj se okuplja naš tim, pa smo uspeli malo da se družimo sa vaterpolistima, odbojkašicama, ali svakako smo viđali i ostale sportiste, kada smo išle do kantine – otkriva Tijana.
Da li ste sreli neku NBA zvezdu na Igrama?
– Luka Dončić je bio sa nama u zgradi – kao iz topa će Milica.
Neku američkog NBA igrača?
– Ne…
Hvala državi
Trener Jović ističe veliku pomoć u pripremama.
– Sve što je bilo potrebno za pripreme svih olimpijaca je obezbeđeno. Država je dala sve što je mogla i ja joj se zahvaljujem. Nemam nikakve veze sa politikom, ko kaže drugačije, taj ne govori istinu. Niko nema prostor za alibi. Istina je da mi imamo problem sa prostorom za treninge, ali smo našli u „Ziri“ čiji zakup, plaća OKS, opet Ministarstvo omladine i sporta preko države i tako dalje. Nemamo sopstveni prostor, ali i pre Olimpijskih igara smo našli salu, koju ćemo morati skupo da plaćamo, ali smo se snašli. Tu će nam biti potrebna pomoć države, ali verujem da će nam izaći u susret.
Milica mi je kao sestra
Milica je najavila kraj karijere. Vreme je, kaže, da se posveti drugim stvarima… Kako će za Bogdanovićevu da izgledaju treninzi bez Mandićeve?
– Milica mi je postala kao sestra, mnogo će mi nedostajati. Ipak, sigurna sam da će Mandićeva biti uz nas.
Maljković je najbolji
Milica Mandić je potpredsednica Olimpijskog komiteta Srbije. Da li vas sluša predsednik?
– Boža Maljković? Najbolji je! On je fenomenalan – hvali Milica prvog čoveka OKS.
Stabilna kao beton
Kaže Gale da je znao da će Mandićeva biti najbolja.
– Rekao sam ženi pre mesec dana, ali nisam hteo da se pravim važan u javnosti, da ne izbaksuziram, ali forma u kojoj je bila cele godine i kako je radila mečeve i posle kovida, to je bilo kao beton stabilno. Ona je najlakša u njenoj kategoriji. Možda ona ne izgleda tako u odnosu na nas, ali Milica je sitna u odnosu na „džinove“ kod nje, teže 10-15 kilograma, to je puno mišića, snage, treba raditi četiri meča u jednom danu. Ipak, dobro smo se spremili i izuzetno sam ponosan.
Neki novi prvaci
Da li u Galebu, tradicionalno, već sada ima šampiona?
– Tu je, već iskusna, Vanja Stanković, zatim Serđa Stević, mlada devojka, koja je bila evropska kadetska, svetska juniorska šampionka, imamo Dmitrija Nagajeva, Iranca Mahdija Hodabahšija, pikiramo Pariz sa njim, nije baš mlad, ali je zreo da tada osvoji medalju za mušku selekciju. Iz drugih klubova imamo Nadicu Božanić, Tako Stefana. Tu su još Teodora Jović, moja ćerka, Andrea Bokan. Imamo izuzetno talentovanu dečicu, nemamo zbog čega da brinemo. Miličin izostanak će biti velika rupa u sali, to znamo, ali dolaziće da nas posećuje, radiće rekreativno, ne može ona ovako lep izgled tek tako da zaboravi, moraće to da održava.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
