Biblija kao epski roman

Kao što đavo radi svoj posao, i Bog radi svoj. Tako je na ovogodišnjem Beogradskom sajmu knjiga, prvi put u Srbiji predstavljeno Sveto pismo hronološkim redosledom u 365 čitanja, knjiga koja bi se običnim rečima mogla nazvati „hronološka Biblija“. U ovom delu kompletan tekst Svetog pisma je složen po istorijskom redosledu opisanih događaja, što stvara utisak čitanja epskog romana i omogućava jasniji uvid u zbivanja. Korišćen je Novi srpski prevod Svetog pisma, a knjiga je deljena besplatno.

Sveto pismo hronološkim redosledom u 365 čitanja napisao je hrišćanski entuzijasta Lagard Smit, 1984. godine. Ovo treba shvatiti uslovno, jer se Smitov pisani doprinos praktično svodi na kratke uvodnike na početku svakog od 365 odeljaka, koji su zasenčenom pozadinom jasno odvojeni od biblijskog teksta. Knjiga je pak sastavljena tako da će revnosni čitalac, koji svakog dana izdvoji pola sata za čitanje jednog odeljka, po završetku godine, uz malo truda, iščitati celo Sveto pismo.

Prema rečima Draška Đenovića, urednika srpskog izdanja, „hronološka Biblija“ je korisno sredstvo za ljude koji žele da razumeju vremenski tok i preplitanje različitih delova biblijskih priča, a posebno za one koji nikada nisu čitali Sveto pismo.

Vremenska nit događaja

– U standardnom Svetom pismu, običnom čitaocu je teško da isprati vremensku nit događaja, jer nailazi na nelogičnosti, govori se o jednom, pa o nečemu drugom, a onda vraća na prethodno. To, između ostalog, dolazi otuda što je kanon Starog zaveta sastavljen određenim redosledom koji ima smisla za Jevreje, a nije hronološki, prema potrebama savremenog čoveka, koji ne poznaje dovoljno judaizam. U „hronološkoj Bibliji“, tekst Svetog pisma nije izmenjen, već samo drugačije poređan. Jedino je izostavljeno ponavljanje stihova. Reč je o istim biblijskim stihovima koji se više puta ponavljaju u različitim knjigama i oni su navedeni na jednom mestu, ali je označeno gde se još nalaze. Neke knjige, kao Priče Solomonove, koje se ne mogu poređati hronološkim redom, složene su po temama. Tematski su složeni i Mojsijevi zakoni i Psalmi, pa imamo Psalme stradalnika, Psalme radosti, Mesijanske psalme – objašnjava Đenović.

Novi srpski prevod Svetog pisma koji je korišćen u hronološkoj Bibliji, objavljen je 2018. godine. Značajan je po tome što je to prvi srpski prevod Starog zaveta sa jevrejskog i aramejskog, izvornih biblijskih jezika. Radili su ga Žarko Đorđević, Miroslav Živković i pokojni profesor doktor Aleksandar Birviš, dok je Novi zavet s grčkog preveo Miroslav Živković. Za razliku od vek i po starog prevoda Đure Daničića i Vuka Karadžića, pisan je ekavicom, jezikom kojim danas govorimo, sa vrlo malo arhaičnih izraza.

– Daničić, recimo, upotrebljava reč dažd, umesto reči kiša. Međutim, mi više tako ne govorimo. Daničić nije pogrešio, ali moramo uvažiti činjenicu da je jezik živ i da se vremenom menja. Profesor Birviš je, inače, bio student generacije na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu i lingvista koji je govorio i pisao na 16 jezika. Jevrejski mu je praktično bio maternji jezik. Kuriozitet je da je prepevao Psalme u desetercu i to je jedan pravi biser. A da biste 150 psalama prepevali u desetercu, da možete da ih svirate uz gusle ili neki drugi instrument i da pevate Reč Božiju, morate znati i jevrejski i srpski izuzetno dobro – priča Đenović.

Slika ili ikona

On kaže da Srpska pravoslavna crkva nije zvanično odobrila Novi srpski prevod Biblije, kao što nije dala blagoslov ni za drugi srpski prevod Starog zaveta sa jevrejskog, koji su napisali Dragan Milin, penzionisani profesor katedre Starog zaveta na Bogoslovskom fakultetu SPC i Emilijan Čarnić, koji je bio šef katedre Novog zaveta. Štaviše, zvaničnu dozvolu Srpske crkve, do danas, nemaju ni Daničićev prevod Starog, ni Vukov prevod Novog zaveta, iako su u našem narodu i dalje najrasprostranjeniji.

– Sinodalno izdanje Biblije je preuzelo nepromenjen Daničićev prevod (a da ga Srpska crkva ni tada, ni kasnije nije zvanično prihvatila) i objedinilo ga sa Novim zavetom Komisije Svetog arhijerejskog sinoda SPC iz 1984. Prvobitni plan Komisije bio je da se Vukov tekst zameni novim prevodom, jer Karadžić, da budemo načisto, Novi zavet nije prevodio sa grčkog. Umesto toga, posle dvadeset godina, dobili smo reviziju Vukovog teksta, gde je Sinod uneo određene izmene prema grčkom izvorniku. Meni je, lično, Vukov prevod lepši od Sinodalnog. Vuk je, recimo, na jednom mestu, preveo „na sliku Božiju“, dok u Sinodalnom prevodu piše „na ikonu Božiju“. Nije sporno da je ikona slika, ali ako je to prevod sa grčkog na srpski, niko, na srpskom, nikad ne kaže da ima ikonu u ličnoj karti, nego sliku. Ipak, ti prevodi su sadržajno identični, oba su na ijekavici, i, po meni, oba su arhaična i dobrim delom nerazumljiva mlađim generacijama.

Hronologija na 1.566 strana

Hronološka Biblija ima 1.566 strana, štampana je na ćirilici, na dvadesetosmogramskom biblijskom papiru i u mekom povezu, da bi se mogla lakše nositi. Izdavač je EEM, ranije poznat kao Istočnoevropska misija ( Eastern Europien Mission ), neprofitna hrišćanska organizacija koja se više od šest decenija bavi besplatnim deljenjem Svetih pisama i biblijskih tekstova na lokalnim jezicima. Ovlašćeni distributer srpskog izdanja je Udruženje Ikonos iz Beograda.

Tačke i zarezi

Osnove Starog i Novog zaveta, biblijski tekst, biblicistika kao nauka, isti su za pravoslavce, katolike i protestante, kaže Đenović. Razlike nastaju kasnije, u tumačenju određenih stvari. „Uvod u Stari i Novi zavet“ Vilfrida Haringtona, podseća, bio je bar dve, tri decenije osnovni udžbenik na Bogoslovskom fakultetu, iako je reč o katoličkom autoru i izdanju Kršćanske sadašnjosti, pošto srpski udžbenik nije postojao.

– Mnogi ljudi ne znaju da grčki tekst Novog zaveta nema zareze i tačke. Reči su spojene u nizu, bez razmaka i znakova interpunkcije. Poslušajmo, na primer, Isusove reči sa krsta: Evo ti kažem danas, bićeš sa mnom u raju. Ili: Evo ti kažem, danas bićeš sa mnom u Raju. Taj jedan zarez, koji ne postoji u originalu, može značiti da će onaj razbojnik na krstu biti danas sa Isusom u Raju ili da mu je Isus danas rekao da će biti sa njim u Raju jednog dana. Ako ste pravoslavac, onda imate jedno tumačenje, a ako ste, na primer, Jehovin svedok, drugo. A sve se svodi na zarez koji u izvorniku ne postoji – objašnjava Đenović.

Radost i osporavanje

– Uveren sam da će izlazak hronološke Biblije na srpskom obradovati mnoge vernike, kao što će biti i onih koji će osporavati njen značaj i vrednost. Mi, ovde, volimo da živimo u svojim uskim mikrosvetovima, pa će vam katolik reći da je to kapitalno delo samo ako je katoličko izdanje, a pravoslavac, ako je pravoslavno… Ljudi koji tako misle i govore zaboravljaju da Biblija pripada svima i da je nastala dok je Crkva bila jedinstvena – ističe Đenović.

Sinodalno izdanje

Pre 12 godina, Srpska pravoslavna crkva je objavila potpuno Sveto pismo sa širim kanonom Starog zaveta. U tom izdanju je zadržana sinodalna revizija Vukovog teksta, kao i nepromenjen Daničićev Stari zavet, kojem su dodate devterokanonske knjige, u prevodu Atanasija Jevtića i Amfilohija Radovića. Devterokanonske knjige su, inače, dodaci i proširenja užeg ili klasičnog starozavetnog kanona, među koje se ubrajaju Prva i Druga knjiga Makavejcima, Mudrost Sirahova, Knjiga o Toviji, 13. i 14. poglavlje Knjige proroka Danila i drugi spisi.