Robovi za koje niko nije nadležan
U Ruskoj Federaciji srpski građevinari već 20 godina rade na crno. Imamo slučajeve da neki poslodavci u Rusiji radnicima oduzimaju pasoše, ne isplaćuju redovno ugovorene zarade, smanjuju iznose, čak ih i ne isplaćuju. Radnici nisu pravno zaštićeni ni zdravstveno osigurani, a kad se povrede na poslu moraju sami da se snalaze... Ovako Viktor Kobjerski, sekretar Udruženja za građevinarstvo i industriju građevinskog materijala u Privrednoj komori Srbije, opisuje za "Vesti" sumornu sliku angažovanja srpskih radnika na gradilištima u Rusiji.
On dodaje da su ovi problemi stalno prisutni, a da dođu u žižu javnosti tek onda kada se, nažalost, dogodi nesreća.
- Nema podataka koliko je naših građevinara i u kojim zemljama angažovano legalno, ali prema nezvaničnim procenama više od 10.000 žitelja Srbije radi na crno.
Veliki rizik
U Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ) ukazuju da građani Srbije mogu otići na rad u drugu zemlju, sigurni da njihova prava neće biti ugrožena, samo na osnovu prethodno dostavljene ponude stranog poslodavca. U toj službi ukazuju da su radnici migranti uvek izloženi riziku, od toga da im se ne uplate doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, do izostanka zarade i robovskog tretmana.
Kako je to moguće? Kobjerski kaže da svako danas može u Agenciji za privredne registre da brzo otvori firmu i pošalje radnike u inostranstvo. Potom se preregistruje za drugu delatnost i teško mu se ulazi u trag. Sagovornik "Vesti" ukazuje na to da u Srbiji ne postoje korporacijske licence preduzeća koja šalju ljude na rad u inostranstvo.
- Licence, utemeljene u zakonu, obavezivale bi poslodavce na odgovornost, a nadležne državne institucije na redovan nadzor tih firmi. Tad bi se uveo neki red, jer ako poslodavcima preti ukidanje licence i trajna zabrana bavljenja poslom, drugačije bi se odnosili prema radnicima - objašnjava Kobjerski.
Inače, resorno srpsko ministarstvo konačno je otkrilo ko je poslao radnike koji su izgoreli u požaru u Rusiji, na rad u Sibir.
To je preduzeće Beometal stroj doo Beograd, čije je sedište u Zemunu, u Zlatiborskoj ulici. Nakon što je utvrdilo o kome je reč, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja poslalo je inspekciju u tu firmu. Beometal stroj se, kako je navedeno, prošle godine obratio Ministarstvu za rad jednim dopisom u kome ga obaveštava da treba da uputi 20 ljudi na rad u Rusku Federaciju.
- Pošto je uvidom u dostavljenu dokumentaciju utvrđeno da poslodavac nije ispunio uslove predviđene zakonom, on je obavešten da pre upućivanja ljudi na privremeni rad koriguje dokumentaciju i da je dostavi ovom ministarstvu - saopštilo je Ministarstvo rada, na čijem je čelu Aleksandar Vulin.
Poslodavac, međutim, nije dostavio korigovanu dokumentaciju u skladu sa primedbama, a Ministarstvo za rad, navodi se u saopštenju, nema saznanja da je poslodavac uputio zaposlene na osnovu priloženih obaveštenja.
- Sektor za rad nema ovlašćenja da izdaje saglasnost kao neophodni uslov za upućivanje, već samo može da konstatuje ispunjenost zakonskih uslova ili da obavesti stranku o potrebi korigovanja dokumentacije - navedeno je u saopštenju.
Žaljenje i objašnjenje
Oglasio se i Beometal stroj koji, uz izraze žaljenja zbog tragedije, tvrdi da su radnici imali zaključene ugovore o radu i aneksa ugovora, da su prijavljeni fondovima penzionog i zdravstvenog osiguranja, te da su osigurani preko Grave osiguranja u slučaju povrede na radu ili nesreće sa smrtnim ishodom. Saopšteno je i da je, kao podizvođač ruske kompanije Velestroj Moskva, poslao na rad i šest radnika koji su nastradali na gradilištu na Jamalu, "u objektu koje je u naselju za radnike izgradio i obezbedio investitor".
