Sirotinja se teško zaboravlja
Tročlana porodica Tomislava Pešića iz zaseoka Anđelinkovci na Bereliću retko kad ima razloga za radost. U njihov sirotinjski dom posetioci ne navraćaju, sirotinja ih pritisla, a i bolesti ih ne zaobilaze.
Otac Tomislav vidi samo na jedno oko, s reumom se bori i danju i noću, supruga Stanislavka davno je izgubila sluh, a ćerka Stanka se nada da će jednog dana drugačije živeti. Možda će malo radosti u sumorni Stankin devojački život uneti pažljivo birana odeća koju joj je poslala plemenita čitateljka "Vesti" Ružica Petrović iz Berlina, koju je posebno dirnula njena sudbina.
POZIV DONATORIMA
|
- Žao mi je što živi zarobljena u nedođiji, daleko od svega što je dostupno njenim vršnjacima. Imala sam teško detinjstvo, pa i mladost, mučila sam se u belom svetu da nešto steknem, ali se sećam da sam u tim godinama, u kojima je sada Stanka, bila željna svega. Kasnije to ništa nije moglo da nadomesti. Svaka devojka voli da se lepo obuče. Nadam se da će joj se dopasti nešto od stvari koje sam joj poslala. Želim joj da nađe neki posao, da se osamostali i pomogne roditeljima. Znam da je situacija teška, posebno na jugu Srbije. I ja sam iz tih krajeva i kad god odem u posetu svojma, primećujem da je sve teže. Ali, nekako mi je najbolnije da gledam taj mladi svet, poput Stanke, čija budućnost je neizvesna - kaže Ružica Petrović.
Stankini roditelji žive bez ikakvih prihoda jer na to nemaju pravo zbog vlasništva nad šumom od koje nemaju koristi. Za njih je prava radost kad imaju brašna da umese hleb. Stara kuća i oskudno pokućstvo njihova su svakodnevica, a nedavno su ih donacijama i darovima, kao što smo pisali, obradovali čitaoci "Vesti" iz Australije, Kanade i Nemačke. Verujemo da ni ostali neće zaboraviti porodicu Pešić koja sa zahvalnošću prima i najskromnije darove.
